Pirot i pirotski kraj

13jan2019 Veliki Suvodol i Telovac

Najpre sam obišao Veliki Suvodol. Do ovog sela se lako stiže. Put do Sadikovog bunara tj. do odvajanja sa puta za Babušnicu je bio u savršenom stanju, dok je kratka deonica do samog sela bila mnogo slabije očišćena od snega:

 

Mesto gde sam ostavio auto i pošao peške ka gornjem, glavnom delu sela, udaljeno je oko 6.5 km od Pirota:

Moj krajnji cilj posete Velikom Suvodolu bila je seoska crkva, koja je od ovog mesta udaljena oko 2 km i nalazi se u samom podnožju Belave. U donjem delu sela ima puno novih kuća:

,,Granicu'' između dva dela sela predstavlja jedno proširenje na kome se nalazi zgradica koja liči na napuštenu prodavnicu:

Odavde se uzbrdo ide kroz gornji deo sela. Evidentno je da su ovde kuće starije u poređenju sa donjim delom. Verovatno se nekadašnje selo nalazilo bliže Belavi, a svojim donjim delom se spojilo sa starim putem koji vodi iz Pirota za Belu Palanku u drugoj polovini prošlog veka. Veliki Suvodol je nekada bio poznat po svojim majstorima - grnčarima.

Prema predanju, Veliki Suvodol (kao i obližnji Mali Suvodol) je dobio ime po svom položaju u suvoj dolini. Masiv Belave štiti ova sela od hladnih severnih vetrova i izlaže ih suncu, tako da topla sezona u njima traje duže nego u ostalim selima.

Prema poslednjim raspoloživim podacima sa popisa iz 2002, u Velikom Suvodolu je živelo 523 stanovnika. Broj ljudi iz godine u godinu opada, iako je selo blizu grada. Po popisu iz 1948, u ovom selu je bilo 1246 ljudi.

Dokaz da je gornji deo sela nekada bio ,,glavni'' je taj što se sve bitnije građevine u selu nalaze baš ovde. Jedna od njih je zgrada mesne kancelarije ili bivši zadružni dom:

Ako se od ovog mesta skrene levo, u pravcu Malog Suvodola, dolazi se do školske zgrade. U ovoj školi još uvek ima đaka i predstavlja istureno odeljenje pirotske osnovne škole ,,Vuk Karadžić'':

Sa platoa iza škole lep je pogled na obližnji Mali Suvodol:

Najviši deo sela, koji se nalazi iznad škole i zgrade zadružnog doma, karakterističan je po brojnim kamenim lukovima koji bi trebalo da premošćuju potočić. U ovom periodu godine potoka nema:

Nadalje put zavija udesno i dalje se teško može prevoznim sredstvom. Stiže se do mesta gde počinje jedna dolina koja se uvlači u planinu Belavu. Tu se nalazi Crkva Svetog Ignatija Bogonosca:

Iznad crkvenih vrata stoji 1838. godina, verovatno kao godina gradnje hrama, a na jednoj tabli piše da je crkva obnovljena 1988. godine. Pored same crkve nalazi se jedan kladenac, za čiju vodu sam od prijatelja čuo da ima posebna svojstva:

Iza crkve kreće strm uspon na Belavu, a preko puta nje put produžava do Kardašnice. To je mesto na planini Belavi gde se nalazi televizijski repetitor, a do koga sam ja par puta dolazio iz Malog Suvodola.

Vratio sam se do starog regionalnog puta Pirot - Bela Palanka i produžio preko Ponora za Telovac. Deonica ispred Ponora je bila u dosta lošem stanju pa sam morao da vozim pažljivo:

Zanimljivo, to je bila najlošije očišćena deonica na celom putu. Od skretanja za centar Ponora, put je ponovo bio u dobrom stanju. Na oko 1.5 km od sela prolazi se pored velikog kamenoloma:

Na oko 2 km od ovog mesta nalazi se prevoj Kruška, koji se nalazi na 685 m nadmorske visine. Ovde je granice dve opštine - pirotske i belopalanačke. Na starom putu između Pirota i Bele Palanke, ovo mesto predstavlja najvišu tačku:

Do skretanja za Telovac sa prevoja Kruška ima još oko 1.5 km. Ova deonica je prilično interesantna. Desno su padine Crnog vrha, produžetka planine Belave na zapadu, a levo je planina Stranje, ogranak Suve planine. Dok sam nekada davno imao jedan neuspešan pokušaj da se popnem na Crni vrh (890 m), Šljivovički vrh (1258 m), sa vojnim objektom na njemu (vidi se sa prevoja i puta za Telovac), bio mi je dobro poznat.

Oko 500 m pre skretanja za Telovac, ispod samog puta, s njegove leve strane, nalazi se jedna zanimljiva česma sa dugačkim pojilom za stoku. Na njoj stoji zapis da je obnovljena 1967. godine, a verovatno je starija. U vreme kada je obližnji put predstavljao mnogo prometniju saobraćajnicu, sigurno je imala dosta veći značaj.

Na skretanju za Telovac sam ostavio auto i do sela krenuo peške. Ovo mesto je udaljeno od Pirota oko 16 km i oko 10 km od Bele Palanke. Do sela odavde ima oko 1.5 km ili 20-ak minuta hoda.

Na putu do sela sam nakon dužeg razmišljanja došao do saznanja da sam poslednji put u Telovcu bio još u novembru 2010. godine i da sam u međuvremenu posetio sva sela Pirotskog okruga. Iz nekog razloga sam ovo selo u jugoistočnom delu opštine Bela Palanka jednostavno ,,zaboravio''. Razmišljao sam u kakvom ću ga stanju zateći.

Sa puta sam imao lep pogled na obližnja brda i planinu Stranje:

Na jednom proplanku put skreće udesno. Tu se nalazi protivgradna stanica, a između nje i puta su stari obročni krstovi (na jednom od njih sam pročitao ime Svete Petke) i rovovi čije poreklo ne znam. Slika rovova je iz novembra 2010:

Odavde se brzo stiže do sela. Na severu se otvara lep pogled ka Belopalanačkoj kotlini i Svrljiškim planinama. Pažljivim posmatranjem može se uočiti novi auto-put u okolini Čiflika i Klenja:

Iz razgovora sa jednim starijim čovekom, koga sam sreo u povratku, saznao sam da u Telovcu trenutno živi desetak ljudi. U selu je puno oronulih i napuštenih kuća:

Ovo je bio moj treći dolazak u ovo selo. Tokom ranijih poseta nisam obratio pažnju da se u najnižem delu sela nalazi stara seoska škola. Blog Snežane i Nenada Lazića, ,,Sela i planine Pirotskog okruga'', mi je pomogao da je nađem. Uverio sam se da je školska zgrada u očajnom stanju: 

U ovakvim situacijama mi je uvek bilo najteže...

Ostavio sam Telovac, sa zebnjom da sledećeg puta u njemu neću nikoga zateći.

U njemu sam stekao i jednog ,,velikog'' prijatelja:

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: šetnja kroz Veliki Suvodol do crkve i sa puta za Belu Palanku do Telovca, veliki kontrast u izgledu dva sela

Rizici: kraj između Ponora i Telovca je prilično pust, čuvajte se lovaca i seoskih pasa!