Pirot i pirotski kraj

28oct2021 Gostuša - Sirmanica - Modrež - Vodopad Ninčov kamik

Maglovito i hladno jutro u Pirotskoj kotlini obećavalo je lep jesenji dan na planini. Skoro 45 minuta nam je bilo potrebno da pređemo 27 km dugo rastojanje od Pirota do Gostuše, čuvenog ,,Kamenog sela''. Prošli smo kolima kroz njegov Dolnji kraj i stali kod spomen-česme. Ovde, na nekih 695 m nadmorske visine, kreće naša avantura. Prolazimo kroz Gornji kraj dok opalo lišće šušti pod našim nogama. Dolazimo do mesta Nasklop, na izlazu iz sela. Odatle produžavamo uz Jovanovačku reku ili Gostušicu, u društvu jednog malog prijatelja koji će nam biti pratioc celog dana:

Posle svega 400 m od izlaza iz sela, dolazimo do razdvajanja puteva. U maju 2016. ja sam, nedovoljno poznajući teren i vodeći se iskustvom, izabrao skretanje levo i put do Sirmanice uz reku. Ovog puta izbor je na Vladici. Njegov nadimak ,,Sirmanički'' dovoljan je dokaz da čovek savršeno poznaje ovaj kraj i bukvalno ,,svaku stopu'' ogromnog gostuškog atara. Nastavljamo takozvanim Klacćim putem, koji nakratko zalazi u Rsin dol, a zatim prolazi pored skretanja za mahalu Rovinje:

Prolazimo pored izvora Gnjidavac, čija je voda dobra za oči. Put sada uglavnom prolazi kroz šumu. Nekada su gotovo svi objekti duž njega pripadali Petru Pejčiću ili čuvenom Peri-popu.

Posle 40 minuta hoda od centra sela, Vladica i ja stižemo do česme u mestu Potčuvaljće. Odavde kreću da se nižu stare gostuške odnosno sirmaničke pojate i kuće:

Namerno kažem i ,,kuće'' jer je Sirmanica nekada bilo tako razvijeno stočarsko naselje da je mogla s punim pravom da se nazove i udaljenom gostuškom mahalom ili zasebnim selom. Nije bilo škole, crkve, prodavnice i sličnih objekata kao u Gostuši, ali se u ovom mestu nekada živelo, za razliku od nekadašnjih tipičnih stočarskih naselja u okolini sela (npr. Modrež ili Luč'c), gde su ljudi sa svojom stokom boravili samo leti. Uostalom, kada se pogleda topografska karta, broj objekata u Sirmanici nije nešto mnogo manji od onih koji se nalaze u Gostuši. Nažalost, sada u Sirmanici živi svega nekoliko ljudi, a većina njih će se pred nastupajuću zimu spustiti u oko 4.5 km udaljenu Gostušu.

Sirmanica se uslovno nalazi na oko 1000 m nadmorske visine. Prolazimo pored mesta gde se nalazi krst Svetog Ilije. Čini mi se da je pre pet i po godina, kada sam ovde prolazio, bio u boljem stanju i da se sada mogu videti samo njegovi ostaci. Malo dalje posećujemo dedovinu mog saputnika. Emotivan momenat za Vladicu Sirmaničkog i sećanje na dečačke dane provedene u ovom prelepom kraju. Kaže da je Sirmanica opustela pre dvadesetak godina:

Odmah tu su jedan izvor, ogromni jasen i raskrsnica puteva. Sirmanički vrh (1480 m) nije daleko pa se od ovog mesta može do njega ili Vrtiboga:

Nastavljamo dalje posle kraćeg odmora. Sledi jedan od lepših delova relacije gde put prolazi kroz šumu:

Ovo mesto se naziva Suvarje. Približavamo se sastavu dva potoka koji čine Jovanovačku reku (Gostušicu). Tu se nalazi staro gostuško stočarsko naselje Modrež. Njegov stari naziv je Šipičje, a nazivaju ga i Medžupotoci jer se formiralo između dva vodena toka - Belanskog dola ili Belanske reke (dolazi sa severa, sa padina Belana) i Šundaderice (teče sa istoka, obilazeći sa severa Sirmanički vrh). Modrež sam posetio 2016, a sada je naš cilj vodopad Ninčov kamik, koji se nalazi na izvorišnom kraku Gostuške reke i Šundaderice.

Vladica odlučuje da krenemo prečicom. Pre sastava potoka skrećemo desno gore, u šumu. Cilj nam je da presečemo tzv. Rog koji predstavlja severozapadne padine Sirmaničkog vrha i spušta se do samog ušća. Strm teren i naporan deo relacije koji, na sreću, traje ,,svega'' 25 minuta:

Silazimo do potoka Šundaderice. Prelazimo ga i ulazimo u njegovu dolinu koja se malo dalje primetno sužava. Jedna mogućnost je da se popnemo do puta koji ide do modreških pojata i pruža se praktično paralelno sa Šundadericom. Mi biramo drugu opciju i nastavljamo uz rečicu, nekoliko puta prelazeći s jedne na drugu obalu:

Mesto je senovito jer se nalazi na severnim padinama Sirmaničkog vrha. Osetno je hladnije. Do vodopada Ninčov kamik, koji je od spoja potoka Belansći dol i Šundaderice udaljen oko 1.5 km, nastavljamo desnom obalom Šundaderice. Najproblematičniji deo naše relacije jer je teren vrlo nezgodan za kretanje:

Kada se na levoj obali potoka u našem vidokrugu pojavila ogromna i okomita stena Ninčov kamik, znali smo da je vodopad blizu. Stena se u dužini od skoro 500 m pruža nad rekom, čineći prolaz kroz nju nemogućim:

Dolazimo do spoja dva potoka. S leve strane je potok Radovo lice i u njemu je vrlo mala količina vode. Desni potok dolazi iz Lisičjeg dola, obavijaći u vidu polukruga Sirmanički vrh. Količina vode u njemu je nešto veća i na njemu se, stotinak metara iznad sastava, nalazi vodopad istog imena kao i ogromna stena - Ninčov kamik.

Kraj oktobra sigurno nije pravo vreme za posetu ovom mestu, ali to nije problem - posetićemo ga nekada i u proleće, kada je mnogo bogatiji vodom i neuporedivo lepši. Ovako, mogli smo samo da posmatramo prelivanje vode i njeno sticanje niz stenu obraslu mahovinom. Gotovo pola sata smo uživali u melodiji koju su pri tome stvarale vodene kapi:

Vodopad Ninčov kamik je udaljen od Gostuše oko 8 km i nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1260 m. Vladici i meni je bilo potrebno 3h 20 min da stignemo do njega, uz priličan broj uzputnih pauza.

U povratku smo maksimalno koristili mogućnost da idemo drugim putevima, drugačijim od onih pri dolasku. Najpre smo se severno od Ninčovog kamika popeli uz brdo, do udaljenih modreških pojata i izašli na put. On nas je vodio pravo do spoja potoka u najnižem delu Modreža. Vladica mi je objašnjavao da se uz Lisičji dol, u kome se nalazi vodopad, može kroz ,,procep'' Dignojnicu pravo na Vrtibog, prelepu staroplaninsku visoravan.

Sada smo mogli da posmatramo Sirmanički vrh iz drugačije perspektive. Pred nama su bili Stražište (1496 m) i Zanoga, mesta kroz koja sam prolazio pri usponu na Belan (1576 m). Na Stražištu se nalazi i mobilijar, odmorište za planinare:

Prolazili smo pored pustih pojata u Modrežu. Stekao sam utisak da su od 2016, kada sam poslednji put bio ovde, grmlje i drveće prekrili i njihove ostatke:

Oko 45 minuta nam je trebalo da dužim, obilaznim, ali i sugurnijim putem stignemo od vodopada do sastava reka i mesta gde uzbrdo produžava put za Belan, uz Belansći dol:

U Sirmanici ne produžavamo niz Placći put do Gostuše, već silazimo do stare vodenice Vladičinog dede, a zatim biramo put niz Jovanovačku reku. Prelazimo je na mestima Gornji i Donji brod:

Od vodopada Ninčov kamik do sela nam je trebalo oko 3h, uz jednu dužu pauzu u Sirmanici za ručak. Dani su sve kraći i sunce je bilo na izmaku kada smo stigli u Gostušu.

I na kraju - jesenje boje. Imao sam prilike da ih doživim u različitim delovima pirotskog kraja, ali čini mi se da su ovog puta bile najlepše. Uživajte:

Trajanje relacije: oko 9h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: nestvarno lep kraj severno od Gostuše, u dolini Jovanovačke reke (Gostušice), koji postaje ,,bajkovit'' u jesen; nekadašnja stočarska naselja Sirmanica i Modrež; vodopad Ninčov kamik na severoistočnim padinama Sirmaničkog vrha, koga treba posetiti u proleće; relacija se može kombinovati sa odlaskom na Vrtibog ili usponom na Belan

Rizici: markacija ima u Sirmanici i Modrežu, ali ne i do samog vodopada, koji je teško pristupačan zbog strmih obala potoka Šundaderice