31oct2021 Kratak izlet do Kuse Vrane

Pre skoro tri godine, 28. decembra 2018, poslednji put sam bio u ovom dimitrovgradskom selu. Tada sam bio oduševljen činjenicom da je asfaltiranje oko 6 km duge deonice od Trnskih Odorovaca do Kuse Vrane konačno završeno i to veoma kvalitetno. Relaciju sam tada prešao peške. Ovog puta, moja ćerka Dunja i ja smo to učinili kolima.

Kusa Vrana je od Pirota udaljena 36, a od Dimitrovgrada 34 km. Skretanje sa puta za Zvonačku Banju se nalazi na izlazu iz Trnskih Odorovaca:

Selo se nalazi u živopisnoj dolini Kusovranske reke, između masiva Vlaške planine na severu i obronaka Stolske planine na jugu. Sa puta ka Kusoj Vrani posebno je lep pogled na vrhove koji se nižu na Stolskoj planini. Najdominantniji među njima su Našuškovički kamik (1156 m) i Golema glava (1205 m), koji se uzdižu iznad samog sela:

Selo je raštrkano u više mahala. Tako se prve kuće uočavaju već na 5 km od skretanja u Trnskim Odorovcima. Do centra sela, gde Dunja i ja ostavljamo automobil, ima još skoro 1 km. Tu je stari zadružni dom. Odavde krećemo peške u obilazak dela sela koji se smestio uz Kusovransku reku. Asfalt prestaje i dalje idemo makadamskim putem:

Ubrzo skrećemo prema reci i brežuljku na kome se, pored pomenutog zadružnog doma, nalaze najznačajniji objekti u selu - crkva i škola:

Nažalost, i jedan i drugi su u vrlo lošem stanju. Pre izlaska na proplanak, prolazimo pored obnovljene česme:

Očekivao sam da je započeta obnova Crkve Svetog Petra i Pavla. Znao sam da je pokrenuta inicijativa za to. Međutim, od mog poslednjeg dolaska na ovo mesto, nije se desilo praktično ništa - crkva je ,,otvorena'' s istočne strane i sklona padu. Podignuta je 1928. godine, iako je njena izgradnja započela dosta ranije, pre Prvog svetskog rata. Boravak u njoj je na spostvenu odgovornost:

Ne zna se koja je slika tužnija - da li oronule kusovranske crkve ili nekadašnje ogromne seoske škole:

Mogu samo da zamislim kako je bilo kad je ovaj proplanak bio prepun dece. Ovde se meštani i njihovi gosti okupljaju za svoju slavu, Pavlovdan (sabor Svetih dvanaestorice apostola), koji se slavi 13. jula, dan posle Petrovdana. Nekome, ko kao Dunja i ja dođe u jesen popodne, ostaje samo pogled na deo sela i okolne planine obasjane poslednjim zracima sunca:

Inače, ovo selo je nekada bilo poznato po proizvodnji kačkavalja, najkvalitetnijeg bukovog ćumura i kreča. Kada sledeći put dođem u Kusu Vranu, ići ću podnožjem Vlaške planine do najvišeg pirotskog sela, Cerev Dela.

Trajanje relacije: oko 2h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: kvalitetan asfaltni put do sela koje planinarima često služi kao polazno mesto za uspon na Panicu, najviši vrh Vlaške planine

Rizici: boravak unutar seoske crkve i škole

Komentari

Novi komentar