6nov2021 Između Miranovca i sela Jalovik Izvor

Dugo nisam bio u Belopalanačkom Budžaku, najsevernijem delu opštine Bela Palanka, gde se ,,sreću'' četiri opštine - Bela Palanka, Svrljig, Knjaževac i Pirot. Ovog puta cilj je bio obilazak nekih novih predela. U tome sam uspeo uprkos maglovitom vremenu, koje nije preporučljivo za obilazak krajeva koje dovoljno ne poznajete.

Miranovac je najudaljenije belopalanačko selo. Od Pirota je udaljeno 52 km. Na magistralnom putu Pirot - Niš, skrenuo sam na stari put za Svrljig na petlji severno od Bele Palanke, i prešao most preko Nišave:

Prijatno me iznenadio kvalitetan put sa novim asfaltnim slojem koji prolazi kroz Dračje i pored kamenoloma:

Na delu između kamenoloma i Donje Glame je deonica koja tek treba da bude renovirana. Prolaz iznad Donje Glame i kroz Gornju Glamu, kraj mojih predaka, sada izgleda ovako:

Posle Gornje Glame je jedna kratka deonica gde je sa puta potpuno skinut stari asfaltni sloj. Put kroz selo Babin Kal je odličan:

Od mesta Babina glava, gde put nakratko prolazi kroz teritoriju opštine Pirot, i gde se nalazi skretanje za pirotsko selo Orlju, prestaje novi sloj asfalta i nadalje vodi star, loš put ka Budžaku. Ovde je magla, koja me uporno pratila od Glame, bila najgušća. Deonica je nezgodna jer je kraj pust i ja sam imao osećaj da će se svakog časa na putu pojaviti neka divlja životinja:

Na sreću, to se nije dogodilo, prošao sam skretanje za Pajež i stigao do ulaza u Miranovačku Kulu. Ovde se nalazi novo skretanje, za oko 2 km udaljeni Miranovac. Mesto je od mosta na Nišavi kod Bele Palanke udaljeno tačno 20 km:

Put do Miranovca je asfaltni, sagrađen je 1987. godine, i veoma je uzak. Uz to, uspon je jak, a na pojedinim mestima asfalt dosta oštećen i ulegnut, pa problem može da predstavlja mimoilaženje dva vozila. Posle gotovo 1.5 h vožnje iz Pirota, stigao sam u Miranovac. Ostavio sam automobil na ulazu i dalje krenuo peške, rešen da krajem severno od sela prođem kružnom putanjom:

Kada sam ovde bio u februaru 2015. gazio sam dubok sneg. U centru sela je krst posvećen Svetom Đorđu. Tu se svakog 6. maja meštani okupljaju za Đurđevdanski sabor:

Nisam bio siguran gde treba da idem. Na sreću, sreo sam jednog čoveka kome sam opisao trasu kojom želim da prođem. Tu, u blizini krsta, pokazao mi je put koji napušta selo i vodi na sever. To je stari put koji je nekada povezivao Miranovac i knjaževačko selo Jalovik Izvor. U svom prvom delu put vodi kroz šumu:

Zatim put izbija na jedan proplanak i ja nedugo zatim dolazim na raskrsnicu. Iznad nje je veliko brdo čiji je vrh u magli. To je Kobiljačica (856 m). Po savetu čoveka iz Miranovca, produžavam levo. Negde u ovom delu je granica beloplanačke i knjaževačke opštine:

Posle dvadesetak minuta hoda iz centra Miranovca, dolazim do prve od nekoliko mahala knjaževačkog sela Jalovik Izvor, koje imam nameru da posetim. U kartama je označena kao Ždrelo, čovek iz Miranovca ju je nazvao Goličje, tako da nisam siguran za njen naziv. Kakogod, napuštena je i ljudi je retko posećuju, a najčešće lovci:

Put dalje nastavlja dolinom. S desne strane ostaje još jedno brdo zanimljivog naziva - Kragujčica (682 m):

Zatim ponovo dolazim do mesta gde se put kojim idem razdvaja. Opet skrećem levo, prolazim kroz šumu i pored jednog velikog starog hrasta. Ovde nailazim na ružan prizor na koji nikako ne možemo biti ponosni:

Prolazim kroz mahalu Rudina. Ovde, za razliku od prethodne mahale, ima života:

Blizu sam puta koji povezuje Svrljig i Kalnu. Ne želim da izađem na njega već skrećem levo, u gornji deo Rudine. Tu nailazim na drum koji vodi na zapad, paralelno pomenutom regionalnom putu:

Magla me i dalje prati. Sada je s moje leve, južne strane, masiv čiji se najviši vrh na 826 m naziva Sekino gramađe. I dalje sam na teritoriji opštine Knjaževac i u ataru Jalovik Izvora. Prolazim pored prvih kuća mahale Dobrislavci:

Ponovo sam blizu asfaltnog puta. Mogu lako da uočim kuće koje se nalaze u mahali Javor, s njegove druge strane, na putu između Jalovik Izvora i sela Šesti Gabar. Tamo sam bio pre skoro tačno dve godine, 16. novembra 2019.

Posle 1h 20 minuta hoda iz Miranovca, dolazim do najudaljenije tačke današnje relacije - farme koja se nalazi desno od puta Svrljig - Periš - Jalovik Izvor - Kalna. Nažalost, objekat je napušten. Sa zgrada u kojima je nekada boravila stoka, čak je skinut krov. Tužna slika:

Prolzim putem pored ograde koja me razdvaja od kruga farme i dolazim do dela gde se nalaze izdvojene kuće mahale Dobrislavci. Sve su napuštene:

Započinjem svoj povratak ka Miranovcu. Izlazim na put koji vodi uz dolinu. To je stari ,,Turski drum'' koji je nekada povezivao Miranovac i Miranovačku Kulu sa selima Jalovik Izvor i Šesti Gabar. Sada se na pojedinim mestima put teško raspoznaje. Počinje teža polovina moje relacije jer visinska razlika od stotinak metara između Miranovca i farme u Dobroslavcima mora biti ,,nadoknađena'' usponom:

Na vrhu doline sam u nedoumici. Nakratko gubim put, prelazim preko jednog proplanka i dolazim do mesta sa koga mogu da vidim sela Miranovačku Kulu, Vitanovac i Periš, kao i put koji ih povezuje. Svrljiške planine su u magli. Ovde se nalazi tromeđa opština Bela Palanka, Svrljig i Knjaževac, kao i Pirotskog, Nišavskog i Zaječarskog okruga:

Prolazim kroz predeo sa dosta trnja i visoke polegle trave. Moj sledeći cilj je mahala Barovac. Nisam siguran da li je u pitanju nekadašnje zasebno selo ili mahala oko 3 km udaljenog Miranovca. S moje leve strane je jedna duboka dolina u podnožju Sekinog gramađa. Barovac se nalazi s desne strane i, na moje iznenađenje, nema više od desetak kuća. Očekivao sam veće naselje. Zbog toga, ovu mahalu posmatram iz daljine. Inače, do nje vodi put koji se sa asfaltnog druma odvaja malo nakon izlaska iz Miranovačke Kule prema svrljiškom Perišu.

Sada zaokrećem na istok, ka Miranovcu. Očekujem da vidim neki put koji je nekada predstavljao vezu između Miranovca i Barovca. U početku nailazim na tragove nečega što predstavlja stari ,,Turski drum'', čak i na kameni stub sa naznačenom kilometražom. Ubrzo se taj put gubi i ja ulazim u dolinu na čijem dnu prelazim omanji potok:

Ponovo se probijam kroz trnje. Nema nikakvog puta. Krajolik je veoma lep, ali i pust:

A onda u gornjem delu doline najpre nailazim na jednu staru kolibu, a zatim i na interesantnu česmu. Zove se Urma i verovatno se nalazi na nekadašnjem starom putu koji je povezivao Miranovac i Barovac:

Od ove česme do Miranovca vodi jasan put i nadalje do sela nisam imao nikakvih problema. Uzput sam prošao pored nekoliko velikih starih hrastova:

U Miranovac sam ušao iz pravca zapada. Na mestu gde sam započeo svoju relaciju, bio sam nakon 3h 10 minuta gotovo neprekidnog pešačenja. Prešao sam ukupno 13 km.

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: većinom puste mahale Jalovik Izvora i Miranovca i napuštena farma nedaleko od puta Svrljig - Kalna; kraj koji može biti interesantan lovcima; put od Bele Palanke do Miranovačke Kule i Miranovca je mnogo bolji nego ranije

Rizici: nema nikakvih putokaza i obeležja (ja sam se kretao pomagajući se navigacijom na mobilnom telefonom i topografskom kartom); posebno je teška deonica od farme u Dobroslavcima, preko Barovca, do Miranovca; divlje životinje!

Komentari

Novi komentar