7nov2021 Resnik - Pećina Pripor - Bežište (opštine Babušnica i Bela Palanka)

Ovo je trebalo da bude svojevrsni test mojih orijentacionih sposobnosti i navigacije koje koristim na svom mobilnom telefonu. Zadatak nimalo lak - pronaći otvor pećine, veličine 1 m2, na nepoznatom terenu i u šumi, vodeći se dobijenim informacijama, njenim koordinatama, topogragfskom kartom i markacijama na terenu. Posle svega, zadatak je uspešno obavljen!

Pred kakvim sam izazovom bio, ilustrovaće sledeći klip, najava relacije. Otežavajuće okolnosti - bio sam sâm, nikada ranije nisam bio u tom kraju; olakšavajuće - lepo vreme, bez magle koja me prethodnog dana mučila u Belopalanačkom Budžaku.

Prolazak kroz selo Resnik:

Put do pećine nije bio lak. Trajao je oko sat i po vremena. Podelio bih ga na tri dela. U prvom, po izlasku iz Resnika, put je prilično blatnjav i ima deonica sa jakim usponom. Postoje markacije, ali treba voditi računa da one vode na Golemi vrh na Suvoj planini (1535 m), ali ne i do pećine Pripor. U drugom delu sam ušao u jednu dolinu i nakratko izgubio stazu koju sam pratio uz pomoć navigacije. Hteo sam da se uključim na stazu koja iz Bežišta vodi na jug, ali to nije bilo jednostavno. Morao sam da se probijam kroz šumu i trnje. Kada sam konačno izašao na pravi put, nadalje nisam imao većih problema sa snalaženjem. Na jednoj ,,ključnoj'' raskrsnici šumskih puteva skrenuo sam na bočni, manje upadljiviji, i to se pokazalo kao dobar potez. Važan orijentir, na koji mi je Saša ukazivao, bili su borići u bukovoj šumi. Odatle pa sve do pećine pratio sam njegovu improvizovanu markaciju, rađenu sprejom, verovatno pre osam godina, kada je on sa trojicom planinara iz Niša istraživao pećinu Pripor i to dokumentovao filmom. Moram da priznam da mi je ta markacija ulila neophodnu sigurnost. U poslednjem delu relacije uspon je ponovo nešto jači, ide se kroz bukovu šumu, a kamenje obraslo mahovinom ukazuje na mogućnost pojave speleoloških objekata. Pred samom pećinom je kratko zarosila kiša... Kraj je pust i dobro ga poznaju verovatno meštani obližnjih sela, lovci, drvari i planinari poput Saše Aranđelovića.

Pećina Pripor ima vertikalni ulaz, nalik na jamu. On je dubok skoro 8 m. Nastavlja se na horizontalni kanal dužine oko 200 m, koji ima i nekoliko bočnih, kraćih kanala. Ulaz u pećinu je nemoguć bez dodatne opreme. Iz njenog otvora i posle osam godina vire improvizovane merdevine koje je u novembru 2013. godine napravila Sašina grupa:

Pećina Pripor se nalazi na oko 1070 m nadmorske visine. Pomenuti Golemi vrh je vazdušnom linijom od nje udaljen oko 2 km. Ja nisam imao nikakvu opremu, a i ne volim da istražujem speleološke objekte. Zbog toga od mene slede samo fotografije ulaznog pećinskog otvora:

Na adresi https://youtu.be/VBqX9roOKr0 ,,zavirite'' u unutrašnjost ove malo poznate pećine, uživajte u njenim pećinskim ukrasima i izvornoj makedonskoj muzici. Ako neko želi da je detaljnije istraži, u društvu iskusnih i stručnih osoba i uz pomoć odgovarajuće opreme, neka me kontaktira i ja ću mu dati detaljne informacije za dolazak.

Kao što sam naveo, u povratku sam rešio da idem drugim putem, preko Bežišta. Saša mi je čak i preporučivao ovaj put do pećine, uveravajući me da je bolji od onog iz Resnika. Ispostavilo se da je u potpunosti bio u pravu - šumski put, gde ni u jednom trenutku nisam gubio orijentaciju, konstantna nizbrdica i lep pogled na Šljivovički vrh na planini Stranje:

Jedna stvar mi se nije dopala. Ne sećam se da sam bio na nekom mestu u planini u pirotskom kraju, a da sam video veću količinu razbacanog smeća - plastičnih flaša, kesa, kantica sa uljem, traktorskih guma... Očekivao sam da me put odvede u centar Bežišta, ali, na moje iznenađenje, uključio sam se na dobro poznati put prema Rakošu, na oko 1 km iznad sela:

Put prema Rakošu je sada uvaljan, proširen i odličnog kvaliteta. Spust od pećine Pripor do centra Bežišta trajao je 55 minuta:

Prošao sam kroz belopalanačko selo Bežište, izašao na asfaltni put koji povezuje Belu Palanku sa Babušnicom i pun utisaka se vratio do skretanja za Resnik:

Trajanje relacije: oko 4.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: zanimljiva i malo poznata pećina na severnim padinama Suve planine, koju bi trebalo obezbediti i bolje istražiti

Rizici: ulazni otvor pećine je neobezbeđen, a spust u nju veoma rizičan; istraživanje njene unutrašnjosti bi trebalo da rade samo iskusne i za taj posao obučene osobe sa odgovarajućom speleološkom opremom; kraj je pust pa rizik predstavljaju divlje životinje