Pirot i pirotski kraj

27nov2021 Barje Čiflik - Rasnica - Rasnička vrela

Na putu do Rasnice odlučio sam da svoju današnju relaciju malo produžim i prepešačim nešto veći broj kilometara. Rešio sam da mi polazna tačka bude Barje Čiflik, selo čiji je centar od moje kuće u Pirotu i naselja sličnog imena (Barje) udaljen svega 5 km:

Prolaz kroz selo, čije je staro ime Bari Čivlik, a koje danas predstavlja jedno od naselja u okolini Pirota najpovoljnijih za život, izgledao je ovako:

Spomen-česma, koja se nalazi preko puta zadružnog doma, verovatno je nova jer je ranije nisam viđao. Po izlasku iz sela imao sam lep pogled na sever i severozapad - ka Belavi, Vidliču i Staroj planini, a na jug, u smeru mog kretanja - na brda koja okružuju oko 2.5 km udaljenu Rasnicu. U daljini je mogla da se vidi i Sinjeglavska čuka:

Zanimljivo je da je današnji put Barje Čiflik - Rasnica u prošlosti presecao čuveni ,,Via militaris'' (kasnije Carigradski drum), zaobilazeći u pojedinim delovima godine močvarno Barje. Posle 25 minuta hoda bio sam na ulazu u Rasnicu i pored Rasničke reke:

U Rasnici sam poslednji put bio 23. januara ove godine, kada sam sa kumom Marjanom išao u drugom pravcu i stigao do puta za Prisjan. Ovog puta mi je želja da stignem do mesta gde praktično nastaje Rasnička reka. Bez zadržavanja prolazim kroz selo:

Dolazim do skretanja za Pasjač i Sinju Glavu, udaljena sela u južnom delu pirotske opštine. Odlučujem da do Rasničkih vrela stignem sa ovog puta, a da se kasnije do Rasnice vratim dolinom niz reku. Ovde se završava Pirotsko polje, počinje brdovit teren i uspon:

Velika školska zgrada i seoska crkva ostaju s moje leve strane, ispod puta. Ubrzo prestaje asfalt i nastavljam putem kojim nisam prošao nekoliko godina. Dolina Rasničke reke je sve dublja i ja mogu da je posmatram sa pojedinih mesta:

Kupasto brdo koje se vidi na poslednjoj fotografiji je Kale i visoko je 694 m. Ja sam se uputio upravo u njegovo podnožje. Na putu prema Pasjaču prolazim pored mesta na kome se nalazi stari, mirosani hrast. Na moje iznenađenje, od krsta koji se nalazio ispod njega ostao je samo postament:

Posle 15-20 minuta hoda od skretanja u Rasnici na put za Pasjač i Sinju Glavu, dolazim do mesta gde napuštam ovaj put i silazim u dolinu Rasničke reke. Nema nikakvih obeležja, put u dolinu je prilično loš i blatnjav:

Silazim do reke i mesta koje može da bude pogodno za izlete u proleće ili leto. Čak postoje i klupice i stolovi koji ukazuje da se ovde okupljaju mlađi meštani Rasnice. Tu se nalazi i prvi od nekoliko izvora, tj. Rasničkih vrela koja ću obići. Zanimljivo je da ovaj izvor daje vodu reci, a da je njeno korito uzvodno suvo. Ovakav prizor još nisam video u dolini Rasničke reke:

Tu, na okuci koju pravi reka, nalazi se i jedna manja livada. Na njoj su ostaci stare vodenice. I ovo mesto je u letnjem periodu godine lepo za izlete. Nadalje idem suvim koritom Rasničke reke. U njemu praktično nema ni kapi vode:

Na nekoliko stotina metara od krivine dolazim do jednog zaista interesantnog mesta. Ovde voda Rasničke reke ponire kroz kamenje. Moguće je čak čuti i grgoljenje vode ispod površine zemlje:

Rasnička reka čas ima, čas nema vode. Uzvodno od ovog mesta reka normalno teče nekoliko stotina metara:

Primećujem novi šumski put koji koriste drvari. Dolazim do mesta Bivoljak, u podnožju Kalea. Tu nastaje Rasnička reka, spajanjem Prisjanske (Kamičke) reke i Sinjeglavskog potoka. Desetak metara od mesta sastava, između korita dve rečice, nalazi se najizdašnije vrelo - Bivoljak. Nalazi se na oko 1.5 km od centra sela, a meni je za dolazak do njega od skretanja sa puta za Pasjač i Sinju Glavu bilo potrebno 20 minuta. Izvor je ograđen i kaptiran, a njegova voda je kroz cev i dolinu Rasničke reke sprovedena u selo. U sušnom delu godine, kao što je ovaj, kada Prisjanska reka i Sinjeglavski potok ostanu bez vode, vrelo Bivoljak je glavni snabdevač Rasničke reke vodom. Ona praktično ovde započinje svoj desetak kilometara dugi tok. Na ulazu u Pirot, u Barju, uliva se u Bistricu, levu pritoku Nišave. Bivoljak se nalazi na oko 460 m nadmorske visine:

Krećem suvim koritom Prisjanske reke:

Malo iznad vrela Bivoljak stižem do najudaljenije tačke moje relacije. To je velika betonska, prelivna brana na Prisjanskoj reci, na kojoj se u proleće formira lep vodopad (videti u članku iz aprila 2019). Sada, kada vode u reci nema, brana izgleda podjednako lepo:

Za ovo mesto ne zna mnogo ljudi u pirotskom kraju. Kraj je savršeno miran i tih. Ispod brane reka je formirala debele naslage najkvalitetnijeg peska. Na istoj ovoj reci se nekih 6-7 km uzvodno, između Prisjana i Kamika, nalazi teško prohodni kanjon, na kome se u proleće formira niz slapova, vodopada i virova. Na svom prilično dugom toku od podnožja Vlaške planine, Prisjanska odnosno Kamička reka gubi svoju vodu u izduhama u svom koritu. Upravo ta voda se kasnije, nizvodno, pojavljuje u dolini iznad Rasnice i zaslužna je za postojanje brojnih Rasničkih vrela.

Nakon uživanja u prelepim prizorima, krećem nazad, ka Rasnici. Prolazim mesto sastava dve rečice ispod koga se, zahvaljući nepresušnom izvoru Bivoljak, formira Rasnička reka:

Prolazim već pomenutu ,,krivinu'' i mesto prvog izvora, gde sam se spustio sa puta:

Nizvodno od ovog mesta, staza koja vodi desnom obalom reke je prilično prekrivena žbunjem, trnjem i poleglim drvećem. Pošto sam u gumenim čizmama, biram kretanje kroz samo korito reke, uživajući u lepoti njene doline:

Dolazim do još jednog lepog mesta na kome reka pravi novu okuku. Iznad nje se nalaze zanimljive stene. Na levoj obali je i jedan interesantan ,,prolaz'' između stena. Same stene su prepune rupa. Neprestano prelazim s jedne obale na drugu. To mi sada ne predstavlja nikakav problem, ali treba znati da Rasnička reka, zbog svojih sastavnica koje imaju veoma veliki sliv, zna da ,,podivlja'' i da napravi velike probleme nizvodnim selima i Pirotu.

Počinje najuži deo doline Rasničke reke, koji liči na klisuru. Ovde se nalazi nekoliko zanimljivih mesta. Pre svega, jedan manji, betonski preliv:

Malo niže je, po mom mišljenju, najlepši izvor. Voda izbija ispod jedne stene u klobucima i stvara utisak kao da ključa. Nalazi se na samoj desnoj obali Rasničke reke:

Vode u reci je sve više, a za to su zaslužni brojni nevidljivi izvori u samom koritu. Niže izvora prikazanog na poslednjoj fotografiji ranije je postojala još jedna prelivna brana od betona. Više je nema i verovatno ju je odnela nabujala Rasnička reka.

Tok reke je miran. Sa približavanjem selu sve su češće zidine koje ukazuju na postojanje više vodenica u prošlosti. Ako se zaviri u njih, mogu se videti i stari vodenički točkovi.

U zadnjem delu staze, koja vodi niz desnu obalu reke, morao sam da se probijam kroz trnje. Očigledno, i pored sve lepote, meštani Rasnice sve ređe do ,,svojih'' vrela dolaze dolinom reke. Oko 40 minuta mi je trebalo da se spustim niz reku od velike prelivne brane do mosta u Rasnici, nedaleko od crkve i škole:

Pun utisaka sam se odavde vratio peške do Barje Čiflika.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5); ukoliko se kolima ide do Rasnice, a zatim peške do vrela - umerena (2/5)

Karakteristike: ako se fokusiramo samo na deonicu od Rasnice do Rasničkih vrela - fenomenalna relacija u kraju savršene lepote; niz zanimljivih i lepih mesta (izvora, rečnih virova, preliva) koji se ređaju jedan za drugim na malom međusobnom rastojanju; posebno je zanimljivo što Rasnička reka u ovom delu godine ima ,,prekide'' u svom toku i što se jasno mogu uočiti mesta poniranja vode; idealno mesto za čas geografije u prirodi i za organizovanje lepih izleta

Rizici: iako je u jesen količina vode koju nosi Rasnička reka mala, a pojedini delovi korita suvi, kamenje je klizavo i treba biti obazriv; nema nikakvih obeležja i uglavnom se prati tok reke, a staza je u svom delu bliže selu prepuna trnja i različitih prepreka