28nov2021
Poljska Ržana - Trnjana - Krupac
Drugi dan vikenda sam takođe proveo u Pirotskom polju, ovog puta u njegovom srednjem delu. Ideja je bila da obavim kružnu relaciju, s polaskom u Poljskoj Ržani i da preko Trnjane stignem do Krupca, najvećeg sela na tzv. ,,kružnom putu''. Zatim sam istinski uživao u povratku iz Krupca do Poljske Ržane drugim putem, niz Nišavu.
Ne pamtim lepše jutro. Zateklo me u Poljskoj Ržani. U budućnosti će se ovo selo sigurno spojiti sa Pirotom. Njegov centar je od moje kuće, koja se nalazi na suprotnoj strani grada, udaljen oko 5.5 km:
Poljska Ržana je jedno od najvećih sela u pirotskoj opštini. Ukoliko izuzmemo Gnjilan i Berilovac, koji je postali prigradska naselja u pravom smislu reči, mislim da je Poljska Ržana najveća i po površini i po broju stanovnika. Poslednjih decenija stanovništvo se uvećavalo doseljavaljem ljudi iz drugih, planinskih delova opštine i okruga. Jedno je od retkih naselja u pirotskom kraju gde se broj stanovnika iz popisa u popis povećavao. Tako je 1948. godine popisano 976 stanovnika, 2002. - 1349, a danas ih je verovatno i više. Prosečna starost stanovnika je oko 40 godina.
Jedno je od najmlađih sela u Gornjem Ponišavlju. Po jednom kazivanju, Poljska Ržana je nastala od doseljenika iz Visočke Ržane koji su otuda navodno pobegli zbog nasilja tamošnjeg subaše, davši novom naselju ime svog starog sela. Naziv ,,Ržana'' ukazuje na naselje u polju gde se gajila raž. Izvesno je da se selo u prošlosti zvalo samo Ržana, a pridev ,,Poljska'' uveden je u novije vreme kako bi se razlikovalo od Visočke Ržane. I danas stariji meštani upotrebljavaju naziv ,,Aržana''.
Po drugom predanju, selo je početkom XVIII veka zasnovao neki ugljar koji je, bežeći od Turaka, u vrbaku na desnoj obali Nišave napravio sebi kolibu, da bi mu se kasnije pridružili još neki begunci. Od tih prvih naseljenika postalo je selo od tridesetak kuća. Od osnivača sela vode poreklo porodice Ugljarevi i Damnjanovci. Međutim, zbog čestog menjanja korita Nišave i plavljenja zemlje, posle jedne velike poplave polovinom XIX veka, kad je voda odnela jedan deo sela sa kućama, došlo je do preseljenja naselja na levu obalu Nišave, onde gde se i danas nalazi. Za mesto na desnoj obali reke ostao je naziv Selište. (Dr Jovan V. Ćirić i Novica Živković: Legende i predanja o selima pirotskog kraja - Pirotski zbornik br. 19-20, 1994)
Nova obnovljena crkva u centru Poljske Ržane posvećena je Svetom arhangelu Mihailu. Zanimljivo je da je crkvu osveštao tadašnji episkop niški Irinej, kasnije patrijarh srpski.
Iz centra sela krenuo sam putem za 2 km udaljenu Trnjanu. Za razliku od dela sela koji se nalazi od centra prema Pirotu (Donja mala), deo koji vodi od centra Poljske Ržane prema Trnjani predstavlja Gornju malu:
Ubrzo sam se našao na putu koji povezuje dva bliska sela. Ovde je u prošlosti postojao stari put koji je povezivao Pirot i Veliki Jovanovac (nekadašnji Alačev Čiflik). Uživao sam posmatrajući okolinu iz srca plodnog Pirotskog polja - na sever na planinu Vidlič sa Crnim vrhom, Basarskim kamenom i Vučjem, a na jug na Greben, Vlašku planinu, Padež i Božurato:
Posle 25 minuta hoda, našao sam se na ulazu u Trnjanu, drugo selo po redu na ,,Kružnom putu'':
Dolazim do raskrsnice u centru sela, na kojoj se desno ide za Veliki i Mali Jovanovac, Veliko Selo i Krupac. Prvi put skrećem levo, u meni do tog trenutka nepoznati deo Trnjane:
Po predanju, Trnjana je mesto na koje su se u drugoj polovini XVII veka vratile izbeglice iz Trna u Bugarskoj, iz čežnje za starim krajem koga su napustile bežeći od nasilja janičara. Selo je 2002. godine imalo 157 stanovnika, a 1948. - 462. Za razliku od obližnje Poljske Ržane, broj stanovnika ovog sela je u stalnom padu.
Ubrzo sam se našao na poljskom putu koji vodi u pravcu severoistoka:
Približavao sam se Nišavi. Posle skoro 1.5 km od skretanja u Trnjani, našao sam se na desnoj obali reke:
Do mosta u Krupcu odavde ima oko 1 km. Nastavljam putem uz reku. Već mogu da vidim pojedine kuće u Krupcu, kao i zvonik Crkve Svetog Nikole. Na pojedinim mestima reka je tako široka da je lako mogu pregaziti u gumenim čizmama. Prolazim i putem nasuprot fudbalskom igralištu krupačkog ,,Zadrugara'':
Tačno sat vremena mi je trebalo da stignem iz centra Poljske Ržane do krajnjeg cilja moje relacije, velikog mosta na Nišavi u Krupcu:
Nisam ulazio u nekada najveće pirotsko selo. Posmatrao sam Nišavu sa mosta i vrh Vučje na Vidliču (1180 m), koji sam osvojio u aprilu 2019, a koji se nalazi severno od sela i tačno nasuprot mosta. Vratio sam se do mesta na kome sam, na putu iz Trnjane, izbio na obalu Nišave. Sada produžavam niz reku, u želji da bolje upoznam deo njenog toka uzvodno od Poljske Ržane:
U samom početku nisam imao nikakvih problema jer sam pratio široku stazu. Međutim, ubrzo se staza odvojila isuviše daleko od reke, a ja sam hteo da joj budem što bliže. Počeo sam da se krećem manje vidljivim stazama koje koriste ribari da bi došli do svog omiljenog mesta za pecanje. Na pojedinim mestima sam se kretao uz samu ivicu rečnog toka, a na nekim, gde prolaz nije bio moguć, udaljavao sam se od rečne obale i ponovo izlazio na staze koje su periodično postajale uočljive. U ovom delu svog toka, između Krupca i Poljske Ržane, Nišava meandrira i pravi nekoliko velikih zavoja.
Karakter obale je veoma raznolik. Na pojedinim mestima to je jasno i strmo odsečena rečna obala, koja se već stotinak metara dalje pretvara u gotovo ravnu obalu sa trskama i baricama nalik na močvaru. I dubina reke jako varira. Ono što je upečatljivo - ima puno poleglih, oborenih i nanetih stabala, koja na nekim mestima zauzimaju veći deo širine reke i na koja ona u periodu visokog vodostaja nanosi smeće, manja stabla i grane. Nakon pola sata hoda tamo-amo desnom obalom Nišave, stižem do jednog interesantnog mesta. Deluje kao da je bilo u planu ovde podići most:
Zatim stižem do meni najlepšeg dela nišavske obale na ovom potezu, gde je njena desna strana prilično potkopana:
Na pojedinim mestima je vidljivo da se eksploatiše šljunak. Tako je na delu reke koji se nalazi nasuprot Svetom Jovanu, crkvi i vikend-naselju između Izvora i Krupca:
Ima i ostataka starog rečnog korita, kojima je Nišava tekla u prošlosti. Sada liče na bare. Mnogo više ih ima na delu toka nizvodno od Poljske Ržane, prema Pirotu, o čemu sam pisao 2. januara 2019:
Približavam se Poljskoj Ržani. Pri kraju moje relacije dolazim do mesta gde je u ovom delu godine moguće pregaziti Nišavu ili je preći vozilom:
...a zatim i do mesta gde napuštam rečnu obalu i upućujem se do centra Poljske Ržane:
Šetnja niz Nišavu, od mosta u Krupcu do mesta prikazanog na prethodnim slikama, trajala je oko 1h 20 min. Pritom sam prešao rastojanje od oko 5 km.
Trajanje relacije: oko 3h
Zahtevnost relacije: srednja (3/5)
Karakteristike: prolaz kroz sela na pirotskom ,,Kružnom putu''; zanimljiv drugi deo relacije uz obalu Nišave, od Trnjane prema Krupcu, a zatim nizvodno do Poljske Ržane; kretanje ,,ribarskim'' stazama i upoznavanje toka Nišave i njene desne obale; više zanimljivih mesta za ribolov
Rizici: u pojedinim delovima staza uz obalu Nišave ne postoji, ali pronalaženje pravog puta nije nikakav problem i predstavlja zanimljivo iskustvo