Pirot i pirotski kraj

5dec2021 Od Temske do Crkvice Presvete Bogorodice u ataru sela Rudinja

Da budem iskren, i ja donedavno nisam znao za postojanje ovog objekta. Kada mi je kolega Saša Golubović pričao o ovoj crkvici, momentalno sam dobio želju da je nekad pronađem i fotografišem. Tu svoju želju sam ostvario prošlog vikenda, a moja rutinska relacija se u jednom momentu pretvorila u malu avanturu sa srećnim završetkom.

Nedeljno jutro je bilo lepo. Ispred Temske sam zastao da slikam kraj u koji idem. Sa malo boljom fotografskom opremom mogao sam i da zumiram crkvicu koju sam nameravao da pronađem:

Od seoske škole i velike česme u Temskoj, na ulazu u selo, krenuo sam peške. Prošao sam kroz deo sela koji se naziva Mala Strana i prešao preko velikog mosta na Temštici:

Na krivini posle mosta sam najpre skrenuo desno na put za Rudinje, a zatim ubrzo ponovo skrenuo desno na put koji vodi uz desnu obalu Temštice:

 Ovo je stari put koji je nekada vodio ka Toplom Dolu. Prolazi iznad poznatog izletišta Krivi vir i ispod jedne velike stene nalik na zub. Otac mi je pričao da je svojevremeno neki čovek iz Temske imao nameru da minira ovu stenu, sruši je u korito Temštice i napravi vir za kupanje. Posle dvadesetak minuta hoda, od ulaza u Temsku iz pravca Pirota, stigao sam do mesta gde se prelazi Rudinjska reka:

Ovde se u avgustu 2018. godine dogodila jedna od prvih velikih pobeda ekoloških aktivista u pirotskom kraju. Oko stotinu meštana Temske i aktivista pokreta ,,Odbranimo reke Stare planine'' tada je motikama, lopatama i krampovima vratilo Rudinjsku reku u svoje prirodno korito nakon što je lokalni investitor otpočeo njeno izmeštanje zbog gradnje mini-hidrocentrale.

Prošetao sam stotinak metara niz rečicu i uživao u pogledu na njeno ušće u Temšticu:

Ovo mesto se nalazi na oko 390 m nadmorske visine i udaljeno je 500 m od Temačkog manastira Svetog Đorđa. Ispred mene je u pravcu severa bilo brdo Ključ (579 m), čije su južne padine pošumljene borovima. To je bio važan orijentir tokom moje relacije. Krenuo sam putem koji vodi u pravcu njega:

U podnožju Ključa nisam poslušao Sašu pa sam na jednom raskršću seoskih puteva krenuo onim pogrešnim, uz Rudinjsku reku. Ubrzo sam postao svestan da sam napravio grešku pa sam strmom stazom uz šumu izašao na pravi put. Barem sam tako mislio u tom trenutku. Kasnije se ispostavilo da u ovom kraju postoji mnogo puteljaka i da snalaženje nije nimalo lako. Produžio sam tim putem u pravcu Rudinja, uveren da iz sela postoji bolji put do crkvice. Ona se nalazila negde gore desno, visoko iznad mene. Prolazio sam pored starih rudinjskih pojata:

Na očekivano skretanje desno nisam nailazio. Na jednom mestu sam skrenuo na neku stazicu koja me odvela do još jedne pojate. Iznad nje sam izašao na neki put koji je vodio iz sela i za koji sam bio siguran da će me odvesti u željenom pravcu:

Stigao sam do mesta koje mi je Saša označio kao posebno važno - deonica lošeg, kamenitog puta. Ovde put povija na sever i izlazi na prevoj ili zaravan gde je raskršće nekoliko seoskih puteva:

Za dolazak do ovog mesta iz Temske mi je trebalo oko sat i dvadeset minuta. Znao sam da sam blizu crkvice, ali nisam znao kako da je lociram jer se nalazi u šumi i ,,nevidljiva'' je iz daljine. Bio sam blizu Temštice i Temačkog manastira - mogao sam jasno da čujem huk reke i zvona. U pravcu severa sada sam mogao da vidim vidikovac Tumbu i venac Stare planine pod snegom. Na jugu je pogled išao u pravcu Temske, Temačkog brda i Temačkog polja:

Najpre sam sa prevoja krenuo putem gore levo. On vodi u pravcu Vikališta, interesantnog mesta sa velikim stenama koje se nalazi u drugom delu velikog rudinjskog atara. Nisam bio svestan da se nalazim na svega stotinak metara od traženog mesta. Crkvica Presvete Bogorodice nije označena u topografskim kartama. Pokušavao sam dobijem Sašu preko telefona, ali je bio nedostupan. Dvadesetak minuta sam tumarao nepoznatim krajem... A onda mi se iznenada, kao i više puta ranije, osmehnula sreća. Uočio sam bele zidove crkvice u šumi na brdu nedaleko od mesta gde sam se nalazio:

Vratio sam se do pomenutog prevoja i skrenuo levo na neuglednu šumsku stazu:

Bio sam srećan kada sam posle svega nekoliko minuta stajao ispred crkvice. Nalazi se na neobičnom mestu, ispod jednog velikog, starog hrasta:

Crkvište je na oko 670 m nadmorske visine i udaljeno je od Rudinja oko 2 km na jugoistok. U unutrašnjosti je kameni krst (obrok), posvećen Presvetoj Vladičici Djevi Bogorodici, oko koga su meštani podigli ovu skromnu bogomolju. Po zidovima kapelice okačene su uramljene ikone svetitelja (http://www.sabornapirot.org/Crkviste-Presvete-Bogorodice-Rudinje.html):

Na pragu crkvice je nerazumljiv natpis, a na njen južni zid su oslonjena dva stara kamena krsta. Godine uklesane na njima ukazuju na treću deceniju XX veka:

Razmišljao sam o ulozi ove crkvice za lokalno stanovništvo u prošlosti. Prilaz do nje bi trebalo urediti i markirati, a sam objekat zaštiti od daljeg propadanja.

U povratku jednim delom nisam išao istim putem kao u dolasku. Spustio sam se strmom stazom uz borove na Ključu do samog ušća Rudinjske reke. U međuvremenu je prilično porasla temperatura pa su sumorne jutarnje slike u okolini Krivog vira dobile toplu jesenju boju:

Od crkvice do škole u Temskoj mi je trebalo svega 40 minuta.

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: skromna crkvica koja se nalazi na neobičnom mestu u šumi i u lepom prirodnom ambijentu; prolaz pored temačkog izletišta Krivi vir i prelepe reke Temštice

Rizici: snalaženje u ovom kraju nije lako jer ima puno seoskih puteljaka a nema putokaza i usmerenja; kraj je pust i prava sreća je sresti čoveka