26dec2021
Barske livade (Zavoj, Stara planina)
Sa Ivanom iz Niša sam se izgleda specijalizovao za posetu staroplaninskim vodopadima u zimskom delu godine. Planinarenje sa čovekom, koji u arhivi uspomena ima osvajanje najznačajnijih vrhova na Balkanu, za mene predstavlja veliku čast i zadovoljstvo. U nedelju smo Ivan i ja imali izuzetan zajednički dan, za kraj uspešne planinarske 2021. godine.
Nalazimo se na oko 4 km od Mrtvačkog mosta, nedaleko od mesta gde se sa puta za Topli Do skreće za Zaskovce. Nadmnorska visina je 620 m. Spremni smo za odlazak do Barskih livada, udaljenog zaseoka nekadašnjeg velikog sela Zavoj, potopljenog izgradnjom Zavojskog jezera:
Pre nego što nastavim priču o našoj avanturi, moram da se osvrnem na razočaranje koje sam doživeo na putu do polazne tačke, udaljene od Pirota oko 29 km. Polovinom avgusta, u jeku turističke sezone, obustavljen je saobraćaj na deonici Temska - Topli Do zbog radova na sanaciji puta. Koliko znam, put je otvoren za saobraćaj nedavno, iako su po prvobitnim najavama radovi trebali da traju svega mesec i po. U vreme obavljanja radova za Zaskovce i Topli Do se išlo preko Nišora, Koprivštice, brane na Zavojskom jezeru i spoja Visočice i Toplodolske reke kod Mrtvačkog mosta. Nakon toliko vremena, očekivao sam da vidim mnogo više od sanacije tri klizišta i odrađenih potpornih betonskih zidova sa ogradama. Na najkritičnijoj deonici, nakon skretanja za HE ,,Temac'', i dalje nema asfalta. Kvalitet kolovoza na pojedinim mestima je katastrofalan, a put je toliko uzan da je mimoilaženje misaona imenica. Nakon svake kiše odronjeno kamenje je razbacano po putu. Razumem da je konfiguracija terena takva da je nemoguće bilo istovremeno izvoditi radove i obezbediti protok automobila, ali zar je za to potrošeno više od tri meseca? Bezbednost saobraćaja na deonici između Temske i Mrtvačkog mosta, kroz jedan od najlepših kanjona u Srbiji, nije poboljšana ni za nijansu!
Malo dalje od mesta gde smo ostavili automobil, nalazi se mesto zvano ,,Vojna''. Ovde prelazimo metalni mostić preko zahuktale Toplodolske reke. On se nalazi neposredno ispod puta, a do njega vode improvizovane stepenice:
Odmah po prelasku mosta je ušće Debelodelskog potoka u Toplodolsku reku. Barske livade nisu daleko (vazdušnom linijom oko 500 m), ali do njih nije lako stići. Ulazimo u dolinu potoka i krećemo se uzvodno, prateći stazicu. Ja sam ovde poslednji put bio 16. juna 2019, u sasvim drugačijim vremenskim uslovima. Od samog starta Ivan je oduševljen lepotom potoka i njegove doline. Ovo prelepo mesto je na svega pet minuta od asfaltnog puta za Topli Do:
Nekoliko puta preskačemo s jedne na drugu obalu potoka. Na pojedinim mestima stazica se sužava i prolazimo iznad strmih odseka držeći se za granje, korenje i izbočine u stenama. Ivan se potpomaže i svojim planinarskim štapovima. Staza zatim vodi nešto više iznad desne obale potoka, vidimo odvajanje staze za Debeli del (levo), i spuštamo se do mesta gde skrećemo za Barske livade:
Ovo skretanje je od mosta u mestu Vojna i ulaska u dolinu udaljeno najviše 1 km. Ivanu i meni je trebalo 30 minuta da do njega dođemo, uz dosta vremena potrošenog na fotografisanje i uživanje u prirodi. Pre dve i po godine, ja sam ovde produžio pravo uz Debelodelski potok, došao gotovo do kraja doline i izvorišta potoka, a zatim skrenuo gore levo i posetio još jednu napuštenu zavojsku mahalu, Debeli del. Naglašavam ,,mahalu'' jer Debeli del i Barske livade nisu bili samo stočarska ili katunska naselja (poput onih u okolini Gostuše, na primer), već su predstavljali udaljene delove sela Zavoj u kojima su stalno živeli ljudi. Udaljenost od seoskog jezgra, na obali Visočice, bila je pet i više kilometara vazdušnom linijom, a na terenu i duplo više jer se prelazilo ,,preko brda i dolina''.
Staza za Barske livade je široka i u odličnom stanju, bolja od one koja nas je vodila uz potok. Inače, Barske livade se za razliku od Debelog dela, nalaze na suprotnoj, južnoj strani Debelodelskog dola i malo više zapadno. Staza nas sada praktično vraća prema dolini Toplodolske reke, uz konstantan ali ne jak porast nadmorske visine:
Nakon petnaestak minuta laganog hoda izlazimo na proplanak:
Sa njega se pruža fantastičan pogled na Barsku čuku (1317 m) i dolinu Temštice i Toplodolske reke. Barska čuka je odavde teško pristupačna i obično se do nje ide sa juga, od brane na Zavojskom jezeru. U daljini smo mogli da vidimo Suvu planinu, sa Sokolovim kamenom, Devojačkim grobom i Tremom - mesta koja Ivan poznaje kao svoj džep. Na suprotnu, severnu stranu, vide se Dugo bilo i vrh Midžora u magli:
Ovde, na 790 m nadmorske visine, nalaze se poslednje, najistočnije kuće Barskih livada. Naselje se prostiralo u dužini od par stotina metara na vrhu rida koji se pruža normalno na tok Toplodolske reke. Odmah po izlasku na greben, zatekli smo lep prizor - voda iz creva izbija u snažnom mlazu i sliva se u improvizovano korito:
Obilazimo napuštenu zavojsku mahalu. Primetni su sveži tragovi boravka stoke. Na naše veliko iznenađenje, srećemo i čoveka - čika Miću iz Gnjilana, koji ovde boravi već nekoliko dana:
Nakon razgovora sa ovim čovekom, nastavljamo kroz Barske livade u pravcu zapada. Na polazno mesto se nećemo vratiti putem kojim smo došli, već drugim, kojim su ljudi ranije češće dolazili do Barskih livada. Prolazimo pored napuštenih seoskih kuća. Jedna od njih pripadala je dedi i babi mog kolege Zorana Krstića Marge:
Napuštamo Barske livade i sada silazimo kamenitom stazom koja će nas odvesti pravo do mesta nasuprot skretanju za Zaskovce. Uzput uživamo u pogledu na dolinu u pravcu juga i na okolinu sela Zaskovci. Levo gore, iznad doline Zaskovačke reke, je Durmanica (865 m):
Posle 20 minuta silazimo do Toplodolske reke. Nekada se ovde nalazio most i ljudi su do Barskih livada stizali mnogo brže nego danas. Nažalost, most je odavno odnela reka, a čika Mića je sa svojim prijateljima postavio metalni most u mestu Vojna, nekih 500 m uzvodno.
Toplodolsku reku je nemoguće pregaziti, a staza vodi njenom levom obalom, nasuprot vikendicama pored puta za Topli Do. Na pojedinim mestima je potreban dodatni oprez jer staza prelazi preko uskih odseka koji su se nadvili nad rekom:
Staza izbija direktno na Debelodelski potok i most preko Toplodolske reke:
Ne znam kakav bih vam odgovor dao na pitanje: Koji je put do Barskih livada bolji - onaj uz dolinu Debelodelskog potoka ili ovaj drugi, uz rid nasuprot skretanju za Zaskovce? U oba slučaja, za dolazak do mahale vam je potrebno otprilike isto vreme - oko 50 minuta. Po mom mišljenju, najbolje je napraviti kružnu relaciju i ovo mesto posetiti upravo na način koji smo uradili Ivan i ja.
U nastavku tmurnog nedeljnog prepodneva mi smo obišli još jedno lepo, zanimljivo i pomalo opasno mesto u blizini doline Toplodolske reke. O nastavku naše avanture čitajte u sledećem članku...
Trajanje relacije: oko 4h
Zahtevnost relacije: srednja (3/5)
Karakteristike: izuzetno lepa i ne preterano teška planinarska tura koja vodi kroz krajeve izuzetne lepote - kanjon Temštice i dolinu Toplodolske reke u dolasku, dolinu potoka Debeli del, nekadašnju mahalu udaljenog sela Zavoj, Barske livade, i rid nasuprot skretanju za Zaskovce; fantastični pejzaži i vidikovci, lep izvor vode u Barskim livadama
Rizici: nema nikakvih putokaza ni drugih usmerenja, najbitnije je prepoznati skretanje za Barske livade u dolini Debelodelskog potoka; na pojedinim uskim mestima u dolini potoka i iznad Toplodolske reke treba biti obazriv zbog strmog terena