Pirot i pirotski kraj

26dec2021 Vodopad Šugljin skok u Manastirskom dolu

Po povratku sa Barskih livada, udaljenog zaseoka nekada velikog sela Zavoj, Ivan iz Niša i ja produžavamo kolima 2.5 km dalje, prema Toplom Dolu. Zaustavljamo se na mestu gde se dolina Toplodolske reke širi i gde se nalazi nekoliko lepih vikendica. Tu se u reku uliva njena desna pritoka, Manastirski potok. Raduje nas što je količina vode u njemu znatna, jer ćemo upravo na njemu, nekoliko kilometara uzvodno, potražiti vodopad Šugljin skok.

Produžavamo 50-ak metara dalje i najpre obilazimo Šopur, izvor koji se nalazi praktično pored same Toplodolske reke i njenog slapa. Do ovog lepog mesta za odmor vode improvizovane stepenice sa asfaltnog puta. Voda ističe iz gumenog creva i nije preterano hladna:

Iznad puta je mirosani hrast, a ispod njega dva krsta. Na jednom razaznajem 1926. godinu, a na drugom posvetu Svetom Pantelejmonu. Ovde jedan put zalazi u dolinu Manastirskog potoka i to je jedna od varijanti da se dođe do vodopada Šugljin skok:

Upravo ovde Ivan i ja srećemo Dragana Cvetkovića, čoveka poreklom iz Toplog Dola, koji savršeno poznaje ceo kraj. On nas odvraća od puta koji vodi uz Manastirski potok jer je u gornjem delu teško prohodan i pokazuje nam bolju varijantu za odlazak do vodopada. Idemo skoro 1 km dalje, putem ka Toplom Dolu, i dolazimo do mesta koje se nalazi nedaleko od mosta na Tolpodolskoj reci i velike trafo-stanice pred ulazom u selo:

Nalazimo se na oko 1.5 km od centra sela Topli Do. Ovde skrećemo levo, na put koji prati stubove dalekovoda, podignutog za potrebe snabdevanja strujom hotela i ski-centra na Babinom zubu:

Kao što može da se vidi na fotografijama, put je širok, a uspon prilično jak. Prelazi se jedan manji potok i lep je pogled na deo doline Toplodolske reke prema ušću Manastirskog potoka. Važan orijentir su, naglašavam još jednom, dalekovodni stubovi:

Tačno 20 minuta nam je bilo potrebno da izađemo na proplanak. Ovde žice dalekovoda počinju da se udaljavaju od pravca našeg daljeg kretanja. Mesto se zove Cvetkov rt i važna je prolazna tačka na putu do vodopada Šugljin skok. Tu srećemo lovce koji nam daju dodatne savete. Sa ovog mesta je lep pogled na kraj koji se naziva Korubište. Dole levo, bliže putu za Topli Do je Manastirska čuka (882 m), više nje su Mala i Velika Turla (1235 m), a na suprotnoj strani, severno - padine Ženskog vrha, grebena koji se u dužini od oko 5 km pruža sa Babinog zuba u pravcu Toplog Dola.

Pažljivim posmatranjem, sa Cvetkovog rta se mogu videti stene iznad vodopada Šugljin skok. On je od ovog mesta udaljen vazdušnom linijom oko 500 m i nalazi se desno od pravca pružanja dalekovoda. Nažalost, ovde prestaje široki put i nadalje, sve do iznad vodopada, vodi uska planinarska staza. Uzput se prelazi još jedan potočić, koji se u Manastirski potok uliva malo niže od vodopada:

Manastirski potok je lako uočljiv izdaleka, ali sam vodopad na njemu je duboko dole, između stena, i nemoguće ga je videti dok mu se sasvim ne približite. Dolazak do mesta odakle se vodopad Šugljin skok može fotografisati je prilično nezgodan - treba se spustiti sa pomenute staze niz jednu strminu. Treba voditi računa ako pada kiša pa je kamenje klizavo ili je teren pokriven snegom. Morate biti svesni da je ispod vas provalija. Dolazak do samog vodopada, uzvodno uz potok, koliko ja znam nije moguć. Isto važi i za pristup vodopadu s njegove leve strane (gledano uzvodno). Za dolazak do mesta odakle smo Ivan i ja posmatrali ovaj lepi staroplaninski vodopoad, bilo je potrebno oko 15 minuta od Cvetkovog rta i oko 40 minuta od puta za Topli Do:

Ne mogu pouzdano da tvrdim kolika je visina ovog vodopada jer njegovo dno nisam ni uspeo da vidim. Neka moja procena je oko 20 m. Nalazi se na oko 830 m nadmorske visine. Vredi ga posetiti u vreme kada ima vode, nakon obilnih kiša ili u periodu intenzivnog topljenja snega. Tokom toplog i sušnog perioda količina vode je mnogo manja pa je i doživljaj ovog lepog mesta sasvim drugačiji.

Manastirski do, nizvodno od vodopada Šugljin skok, izgleda ovako:

Nisam uspeo da saznam podatke o poreklu toponima Manastirski do i Manastirska čuka, a sam vodopad Šugljin skok je verovatno dobio ime po nekom čoveku iz obližnjeg Toplog Dola.

U povratku, Ivan i ja se sa Cvetkovog rta ne vraćamo istim putem, već nešto kraćim i strmijim kojim se brzo spustamo do naše polazne tačke:

Trajanje relacije: oko 4h (ne račanajući obilazak Barskih livada opisan u prethodnom članku)

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: veoma lep i nedovoljno poznat staroplaninski vodopad, koga treba posetiti nakon kiša i intenzivnog topljenja snega

Rizici: staza do vodopada nije markirana, treba slediti uputstva u ovom članku ili ići u društvu osobe koja poznaje teren; važan orijentir predstavljaju dalekovodni stubovi i Cvetkov rt; sam vodopad nije daleko od asfaltnog i sasvim dobrog planinskog puta, ali je prilaz prilično strm i nezgodan; ne pokušavati silazak do samog vodopada i biti obazriv prilikom fotografisanja jer se ispod mesta odakle to činite nalazi duboka provalija!