Pirot i pirotski kraj

3jan2022 Uspon na Crni vrh iznad Pirota

U pirotskom kraju ima više toponima sa nazivom ,,Crni vrh'', ali je svakako najpoznatiji onaj koji se nalazi severoistočno od grada, na planini Vidlič, visine 1152 m. Vazdušnom linijom udaljen je od centra Pirota nešto preko 6 km i vidljiv je praktično iz svih delova grada i Pirotske kotline. Repetitor i televizijske antene su ,,kao na dlanu'' sa terase moje kuće u naselju Barje, a kada krenem ka centru grada ulicom Lava Tolstoja, Crni vrh se uzdiže pravo pred mojim očima, kao neki zid na skoro 800 m većoj visini u odnosu na grad. Svaki Piroćanac bi bar jednom u životu trebalo da poseti ovaj vrh i jednu znamenitost koja se nalazi na njemu.

Postoji nekoliko načina uspona na Crni vrh. Najlakši, ali i najduži, koji preporučujem svima koji prvi put to čine, jeste put kojim serviseri dolaze do svojih objekata i opreme koji se nalaze na njemu. On vodi severnim padinama Crnog vrha, bez nekih većih oscilacija u visini, a zatim, od mesta Slatina, kreće postepen uspon vijugavim putem do samog vrha. Dužina ove trase je oko 5.5 km. Drugi način sam ranije najčešće koristio, kada sam na Crni vrh izlazio sam ili sa svojim kumom Marjanom. On je najbrži, najkraći, ali i najmanje bezbedan, jer podrazumeva uspon pravo sa asfaltnog puta za Planinarski dom do vrha, uz skakanje sa kamena na kamen i obilaženje velikih vrtača. Staza nije obeležena i kreirate je sami, prema svojoj želji i iskustvu. Njena dužina je svega 2 km. Treći način podrazumeva za polaznu tačku kamenolom ,,Kitka'', na putu za Planinarski dom i na jugozapadnim padinama Crnog vrha. Ide se dolinom koja se prostire između njega i susedne Čuke, do mesta Slatina pomenutog u opisivanju prvog načina uspona. Zatim se već opisanim putem penjete na Crni vrh. Dužina ove staze je oko 5 km. Za razliku od prvog načina, ovde je potrebno savladati nešto veću visinsku razliku.

Za grupu od 12 planinara iz Niša i mene uspon na Crni vrh je počeo na mestu koje se nalazi oko 1 km pre izletišta na Planinarskom domu. Za njegovo osvajanje mi smo izabrali prvi način, a za povratak... već ćete videti. Ovde je nadmorska visina 1005 m, postoji proširenje za parking automobila i autobusa, a cilj uspona je ,,na dohvat ruke'':

Skrećemo na put koji vodi do čuvene Šiljine farme, asfalt prestaje i krećemo se nasipanom i delimično blatnjavom podlogom:

Nakon 1.5 km od skretanja ili 25 minuta laganog hoda, dolazimo do farme. U njenom krugu primećujemo konje i krave. U ovom delu puta ima najviše blata, a sneg se dugo zadržava jer je u pitanju severna, osojna strana Crnog vrha:

Do raskršća u mestu Slatina ima još oko 1.5 km. Dok hodamo uživamo u pogledu na sever, ka isturenom vencu planine Vidlič koji se naziva Del, i u daljini na Midžor i Babin zub. Pravimo planove za prelazak Dela celom njegovom dužinom, od Vzganice, preko Dupnog kamika i Kitke, do Koprivštičkog krsta:

Na mestu Slatina, gde put za Crni vrh povija levo uzbrdo, pravimo pauzu. Meštani Dobrog Dola, sela u čijem se ataru nalazi čitav ovaj kraj, ovo mesto nazivaju i Nauši, po izvoru koji se tu nalazi. Odavde se može do pojata u dolini Dobrodolske reke i do samog sela, na vrhove koji se nalaze zapadno od Crnog vrha - Čuku i Mali vrh, pa dalje do naselja na četvrtom kilometru ili do Gradašnice, dok na jug vodi pomenuti put do kamenoloma ,,Kitka''. Nadmorska visina je 945 m (oko 60 m niže od početne tačke na asfaltnom putu!) i do vrha ima oko 2.5 km i oko 200 m visinske razlike:

Na putu do vrha ima par oštrih krivina. On vodi najpre zapadnom, a zatim i jugozapadnom stranom Crnog vrha. Sa porastom visine sve je lepši pogled na Pirotsku kotlinu i sam grad Pirot (u magli!), kao i na brojne planine u okruženju - Greben, Vlašku planinu, Ruj, Padež, Stolsku planinu, Belavu, Suvu planinu, Jastrebac, Svrljiške planine, Paješki kamen...

Pred sam kraj relacije teren je ravniji, a visoki metalni stubovi najavljuju dolazak na cilj:

Put upravo izlazi na vrh u podnožju ovih stubova pa njih prvo i obilazimo. Čini mi se da se njihov broj uvećao od mog poslednjeg dolaska pre sedam i po godina. Nekada je kvalitet televizijske slike u Pirotu, a samim tim i doživljaj mnogih filmova, serija, utakmica, zavisio od stanja opreme na ovom mestu. Vremena su se promenila, a kvalitet prijema televizijskog signala više nije tako zavisan od vremenskih prilika na Crnom vrhu.

Ono što može pomalo da razočara ljude koji prvi put dolaze na Crni vrh, jeste nedostatak lepog pogleda na grad Pirot. Jednostavno, takva je konfiguracija terena, a svemu doprinosi i gusta grabova šuma.

Ovo mesto je u proleće 1999. godine bilo na meti napada NATO-avijacije, a oštećenja pojedinih objekata su vidljiva i danas:

Ono što svakako ne treba propustiti prilikom boravka na Crnom vrhu, jeste obilazak odbrambene tvrđave iz 1892. godine. Nalazi se na platou, stotinak metara od repetitora i okrenuta je na istok, odakle se u vreme kada je podignuta (sedam godina nakon Srpsko-bugarskog rata) očekivao napad neprijatelja:

Tvrđava na Crnom vrhu spada u red najočuvanijih građevina te vrste u Srbiji, iako je jedno njeno krilo prilično oštećeno. U njenoj izgradnji učestvovalo je nekoliko hiljada zaprega iz čitave jugoistočne Srbije. Građena je od kamenih blokova debljine 1.6 m i kaže se da nikada nije upotrebljavana u svrhe za koje je podignuta. (Vukašin U. Minčić: ,,Upoznaj svoj zavičaj’’ - drugo dopunjeno i prerađeno izdanje; Pirot, 1989)

Vredi je okružiti i fotografisati iz raznih uglova:

...kao i obići njenu zagonetnu unutrašnjost. Podseća na objekat koji je građen iste godine - utvrđenje Šanac, na Jeremijinom brdu nedaleko od Babušnice:

Posle jednočasovnog uživanja na Crnom vrhu i prelepom zimskom suncu, krećemo nazad. Već unapred smo izabrali drugu varijantu i povratak najkraćim putem do parkinga na kome nas je čekao autobus. Ako smo za uspon na Crni vrh utrošili čitava dva i po sata (meni je ranije bilo potrebno duplo kraće vreme), povratak na ovaj način će trajati svega sat vremena. Ja sam pre desetak godina znao da se sa svojim kumom Marjanom spustim i za pola sata do asfaltnog puta. U svakom slučaju naš izlet do Crnog vrha je dobio i izvesne elemente avanture jer, kao što sam već spomenuo, nema obeležene planinarske staze već putanju kretanja birate sami.

Krećemo sa jednog mesta neposredno iza tvrđave. Moje pratioce oduševljava pogled na Basarski kamen, Vučje, Planinarski dom, a u daljini i na Srebrnu glavu i bugarski vrh Kom:

Prolazimo kroz jednu duboku vrtaču. Staza je u svom gornjem delu, bliže vrhu, teža. Sa svakim pređenim metrom preko teškog krševitog terena, postaje lakša i prohodnija. Prolazimo pored još jedne farme. Nalazi se u vrtači, aktivna je i do nje vodi put koji se sa asfaltnog druma za Planinarski dom i Visok odvaja levo nekih 500 m pre mesta gde smo ostavili autobus:

Bez ikakvih problema, u odličnom raspoloženju, dolazimo na cilj:

Trajanje relacije: oko 5h (ako ste u kondiciji ili je grupa manja može i znatno kraće)

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: najpoznatiji ,,Crni vrh'' u pirotskom kraju, vidljiv iz svih delova grada i iz različitih delova pirotske opštine; lagana relacija, kao stvorena za lepu zimsku šetnju sa decom i obuku početnika u planinarenju; lep pogled na okolinu; slikovita tvrđava na vrhu iz XIX veka; staza koja se najčešće koristi za uspon je markirana celom dužinom

Rizici: za ovu relaciju treba birati lepo vreme, a najveći neprijatelj uspona ali i silaska sa Crnog vrha može biti magla (znam iz ličnog iskustva); put severnom stranom je često blatnjav; najkraća staza sa asfaltnog puta pravo do vrha nije markirana i treba voditi računa o kretanju zbog oštrog kamenja i dubokih vrtača