Pirot i pirotski kraj

7jan2022 Valniš i Studena

U centru Babušnice smo produžili pravo, na jugoistok. Prošli smo skretanja za Draginac, Aleksandrovac i Stol, Kambelevac, Raljin i Strelac. Na samo 1.2 km od skretanja za nekad najveće selo u ovom kraju, Strelac, ušli smo u Valniš. Za razliku od susednih sela, Studene i Strelca, nalazi se na samom putu. Od Pirota smo prešli 40, a od Babušnice 15 km:

Nismo se dugo zadržavali u ovom selu i nismo istraživali dalje od njegovog centra gde se nalazi spomen-česma:

Valniš je jedno od manjih sela u babušničkoj opštini. Po poslednjim raspoloživim podacima iz 2011. godine, selo je brojalo 62 stanovnika. Posle Drugog svetskog rata, 1948. godine, u njemu je popisano 639 ljudi. Za samo šest decenija broj stanovnika sela se smanjio deset puta! Ime sela ukazuje na tragove romanskog življa u pirotskom kraju, naročito planinskih stočara Vlaha. Slično je i sa imenom obližnje reke Murgavice (ili Murgovice), čije ime označava reku u kraju tamne boje. Naime, njena voda ima često mutnu braon (,,murgavu'') boju. Razlog je taj što ova reka protiče kroz kraj bogat glinom i crvenkastom zemljom pa se čak i nakon slabih kiša njena voda lako zamuti.

Na izlazu iz Valniša prema Studeni sledi uspon i par oštrih krivina. Na prevoju, koji se nalazi na tačno pola puta između dva sela, nalazi se meni dobro poznato mesto, Ceričje. Ovde se levo odvaja put za Rnjos, najviši vrh Stolske planine (1274 m). Sa ovog mesta sam put Rnjosa krenuo 2. aprila 2016, sa svojim dobrim drugom i kolegom Dejanom Tričkovićem:

Na samom skretanju je spomenik studentkinji Dragici Žarković, ubijenoj u leto 1943. godine od strane Bugara, a malo niže je zaboravljena spomen-česma. Mislim da se u neka srećnija vremena na ovom mestu održavao i vašar:

Koliko je ovo mesto bilo važno meštanima Valniša i Studene, pokazuje i druga spomen-česma. Nalazi se na samo 300 m od skretanja za Rnjos, s desne strane puta za Studenu. Nažalost, kao i u slučaju prve česme, i ovde je voda odavno prestala da teče:

Svega 1.5 km dalje stižemo do Studene, sela o kome sam pisao 25. novembra 2020. (,,Arhiva predloga''). Malo ćemo prošetati ovim selom jer me zanima u kakvom je stanju njegova Crkva Svetog Nikole. Kada sam je zadnji put posetio u decembru 2015, upravo sa Dejanom Tričkovićem, bila je u veoma lošem stanju i sklona padu. U međuvremenu ljudi dobre volje su prikupljali sredstva i obnova je pokrenuta.

Na mestu prikazanom na prvoj sledećoj fotografiji skrećemo dole desno, ka centru sela. Uzput prelazimo most na Studenskoj reci. Nadam se da nisam pogrešno naveo njen naziv jer je Studena bogata vodom (i to hladnom, na šta ukazuje njen naziv), a u samom selu se spaja više potoka. Na kraju, reka koja dolazi sa istoka, iz pravca Studene, u Strelcu se spaja sa Valniškom rekom i gradi Murgovicu, najveću pritoku Lužnice.

Prolazimo kroz centar sela. Tu se sa jedne spomen-ploče može saznati da je upravo u Studeni, aprila 1944, formiran Pirotski narodnoooslobodilački partizanski odred. Spuštamo se do reke i, na moje iznenađenje, primećujem da sada u pravcu crkve vodi nasipani put njenom desnom obalom. Nema više potrebe da se preko drvenih mostića prelazi s jedne na drugu obalu:

Posle svega pet minuta hoda iz centra sela, našli smo se ispred crkve. Obradovalo me to što je obnovljena i što je zaustavljeno njeno ubrzano propadanje. Uvek imam poseban osećaj poštovanja prema mestima koja sam opisao u svojoj knjizi:

Prema informacijam koje sam dobio, meštani su svoje goste za Petrovdan 2020. dočekali pored obnovljene crkve. Radovi su nastavljeni i nakon toga, a po građevinskom materijalu, koji je i dalje prisutan, pretpostavljam da već na proleće slede završni radovi. Pošto sam o ovom verskom objektu već pisao na stranicama svog bloga, navešću samo da je crkva posvećena Svetom Nikoli Mirlikijskom, da potiče iz 1867. godine, da ima lep zvonik, a da je spomenik iz 1934. posvećen kralju Aleksandru I Karađorđeviću i njegovoj tragičnoj pogibiji u Marseju iste godine. Crkva je bila zaključana pa Dunja i ja nismo mogli da vidimo i njenu unutrašnjost.

Iza zvonika je seoska škola. Osnovana je još 1879. godine, a poslednji put je u njoj školsko zvono zazvonilo 1996. Svedoči o tužnoj sudbini ovog nekada velikog sela:

Nakon posete Studeni i njenoj obnovljenoj crkvi, Dunja i ja smo krenuli nazad. Upravo se selo Studena nalazi na polovini naše relacije Pirot - Babušnica - Valniš - Studena - Zvonce - Zvonačka Banja - Sukovo - Pirot. Do Pirota smo imali nešto više od sat vremena vožnje. Prošli smo Preseku, Zvonce, Zvonačku Banju, Trnske Odorovce, Poganovski manastir i kanjon Jerme, selo Vlasi, Sukovski manastir i selo Sukovo, Belo Polje.

Posle pređenih 87 km i dva sata vožnje, da kažem nešto i o kvalitetu puta kojim smo išli. Za deonice Pirot - Babušnica i Zvonačka Banja - Sukovo - Pirot nemam nikakvih primedbi. Problematična je deonica u sredini relacije, između Kambelevca i Zvonačke Banje. Put je oštećen na više mesta, najgore je ispred skretanja za Raljin gde se očekuju radovi. Na nekoliko kraćih deonica nema asfalta i treba biti oprezan, a brojne krivine i širina puta ne dozvoljavaju bržu vožnju.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: lep kraj koji treba posetiti u lepšem delu godine; obnovljena Crkva Svetog Nikole u Studeni

Rizici: moje glavne primedbe su vezane za kvalitet puta na teritoriji babušničke opštine, konkretno od Kambelevca do Zvonačke Banje, gde treba biti vrlo oprezan