9jan2022 Glogovac - Veta - Vetanski manastir (opština Bela Palanka)

Odavno nisam planinario sa svojim kumom Marjanom. Poslednji put, početkom juna prošle godine, zajednički smo osvojili Kopren i Tri čuke. Ovog puta, za početak nekog novog zajedničkog serijala, izabrano je mnogo dostupnije mesto, prilagođeno aktuelnim vremenskim uslovima. Na Marjanu je bilo da izabere nivo težine relacije - 9, 13 ili svih 20 km. Odlučio se za ,,zlatnu sredinu''.

Najteža varijanta dolaska do Vetanskog manastira podrazumevala je da Marjan i ja to učinimo iz Crvene Reke, belopalanačkog sela u dolini Nišave. Kako je izabrana nešto lakša varijanta, naša polazna tačka je bila u selu Glogovac, udaljenom oko 3.5 km od pomenutog sela uz reku istog imena - Crvena reka. Na sledećoj fotografiji su prikazane napuštene zgrade u Glogovcu, selu koje je pretrpelo velike promene u svom izgledu nakon izgradnje auto-puta:

Prolazimo podvožnjak, ispod auto-puta kojim tutnje automobili i kamioni. Glogovac je njegovom izgradnjom praktično podeljen na dva dela. Zatim držimo pravac paralelno auto-putu, duž leve obale Crvene reke:

Puno je blata na kolovozu jer ovde još uvek prolaze teški, natovareni kamioni, a zemlja u ovom kraju je karakteristične crvenkaste boje. Prolazimo pored mosta na Crvenoj reci koji vodi u pravcu Toponice i Kosmovca. Prošlog leta sam sa svojim zetom Darkom išao upravo tim putem do ,,skuta'' Suve planine i do mesta Vlaška poljana. Ovog puta, Marjan i ja smo uskraćeni za fantastičan prizor ,,zida'' Suve planine, sa pogledom na Sokolov kamen, Devojački grob, Trem, Đordinu čuku, Pasarelo, Rženac, Preslap, Divnu goricu i Bogov vrh.

Malo dalje od mosta, na oko 340 m nadmorske visine, nalazi se spoj dve rečice. Godinama sam živeo u ubeđenju da ovde nastaje Crvena reka spajanjem Toponičke i Vetanske reke. Pažljivijim proučavanjem topografske karte zaključio sam da se za zapada, niz dolinu kojom se pruža auto-put prema tunelu Bancarevo, ovde sliva rečica Draguša, a da Vetanska reka predstavlja samo njenu pritoku. Tako Crvena reka nastaje spajanjem Toponičke reke i Draguše (ako je moj zaključak pogrešan molim svoje pratioce koji bolje poznaju ovaj kraj da me isprave):

Još malo idemo naviše putem koji se pruža između Draguše i auto-puta, a onda se odvajamo levo i skrećemo u pravcu jugoistoka. Udaljavamo se od auto-puta, kraj postaje mirniji a pešačenje prijatnije. Idemo uskim asfaltnim putem ka selu Veta, do koga ima oko 2.5 km:

Upravo je varijanta dolaska do Vetanskog manastira sa raskrsnice između Glogovca i Vete, nedaleko od auto-puta (pretposlednja fotografija), dužinom od 9 km u oba smera, predstavljala onu najlakšu koju sam ponudio Marjanu. Na kraju, nije se pokajao što je izabrao srednju, sa polaskom iz Glogovca.

Posle 20 minuta hoda od ove raskrsnice, ili nakon 45 minuta od polaska u Glogovcu, Marjan i ja prolazimo pored prvih kuća u udaljenom belopalanačkom selu Veta. Ja sam ovde treći put i dobro poznajem mesto, a Marjan ima praktično svoj prvi susret sa krajem na severnim padinama Suve planine. Iznenađuju ga i oduševljavaju dve stvari. Prvo, očigledno je da je Veta nekad bilo veliko selo (prolazak peške traje čitavih 20 minuta!), a drugo ona predstavlja centar drvarenja u belopalanačkom kraju pa se može videti veliki broj starih kamiona i drugih mašina koje služe za obradu drveta, utovar i prevoz do Bele Palanke i Niša. Slično je i u obližnjem Kosmovcu, ali je Veta veće selo. Ja sam u povratku kroz Vetu izbrojao 22 kamiona marke ,,džejms'', ,,zil''..., i to samo u glavnoj ulici koja se proteže u dužini od oko 1.5 km kroz selo:

Po izlasku iz sela Vete kreće blagi uspon i lošija deonica puta:

A onda bivam prijatno iznenađen činjenicom da je na mestu nekadašnje najgore i najblatnjavije deonice, u dužini od nekih 1000 m, kvaltetan nasipan put:

Nakon 6.5 pređena km iz centra Glogovca, za šta smo utrošili tačno sat i po vremena, Marjan i ja stižemo do Vetanskog manastira, jednog od samo nekoliko u belopalanačkom kraju. Nalazi se na 640 m nadmorske visine. Treći je dan Božića pa je u njemu puno vernika, a oko njega dosta parkiranih automobila:

O Vetanskom manastiru (li Manastiru Veta) već sam pisao na stranicama ovog bloga. Ukoliko želite da saznate više o tome kakao je nastao, kroz šta je prolazio u prošlosti, šta je nekada značio za ovaj podsuvoplaninski i čitav belopalanački kraj i kako je izgledao pre samo nekoliko godina, čitajte u tekstu od 16. decembra 2020. u ,,Arhivi predloga''. Mene je najviše zanimao novi izgled ovog manastira, pošto sam na društvenim mrežama u poslednje vreme gledao slike niških planinara i čudio se njegovoj transformaciji. U odnosu na moj poslednji boravak, 16. februara 2017, čitav manastirski kompleks, plato na kome se nalazi manastirska crkva i sam njen izgled su umnogome promenjeni:

Mesto je zaista lepo i treba ga posetiti, naravno, u boljim vremenskim prilikama. Tada ćete u svakom slučaju biti oduševljeni pogledom na greben Suve planine koji sa ovog mesta podseća na okamenjeni talas. Tačno nasuprot Vetanskom manastiru, na oko 2.5 km vazdušne udaljenosti je Sokolov kamen (1523 m), jedan od najatraktivnijih vrhova ove planinske lepotice.

Pre povratka do Glogovca i kući, Marjan i ja smo napravili pauzu stotinak metara ispod manastira, pored same Vetanske reke. Tu se nalazi jedan lepi izvor sa odmorištem:

Povratak istim putem do Glogovca, bez usputnih zadržavanja, trajao je oko 1h 15 min. Sa oduševljenejm smo pogledom ispratili jednog srndaća koji je u trku prošao delom uređenog korita Crvene reke, na svega stotinak metara od auto-puta i prvih kuća u Glogovcu. Poslužilo nas je i vreme - jeste da je bilo prilično hladno ali, iako su bile najavljene padavine, prognoza se nije ostvarila.

Trajanje relacije: oko 4.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: zanimljiv manastirski kompleks koji treba posetiti po lepom vremenu, pogodno za organizaciju izleta sa decom i dolazak kolima (po potrebi)

Rizici: iako se sa svakim novim dolaskom u Vetanski manastir prijatno iznenadim promenama koje su u međuvremenu nastale, pojedine deonice puta od Vete do samog manastira su i dalje prilično loše i blatnjave