Pirot i pirotski kraj

15jan2022 Sarlah - Šančevi (Grcin grob)

Ranije su Piroćanci mnogo češće posećivali Sarlah, brdo koje se nadvilo nad gradom sa njegove zapadne strane i koje, kao neki istureni rt planine Belave, duboko zalazi u Pirotsko polje. Isti je slučaj i sa mnom. Pošto sam odrastao u naselju Barje i na Kaleu, u podnožju Sarlaha, ranije se podrazumevalo da se sa društvom, na praktično svakih nekoliko dana, penjem na ovo brdo. Usledili su vojska, fakultet... Prvih par godina ovog veka, nakon povratka u Pirot sa studija u Beogradu, još uvek sam intenzivno odlazio na to mesto. Poslednjih dvadeset godina to činim mnogo ređe. Tako je moj prošli uspon bio još 3. februara 2019, o čemu sam i pisao na blogu.

Za razliku od poslednjih odlazaka na Sarlah, kada sam nekako kao ,,standard'' postavio uspon njegovom južnom stranom, ovog puta krećem sa suprotne, severne strane brda. Početak staze je nedaleko od zidina Pirotskog gradića i mosta na Bistrici:

Ljudima sa slabijom kondicijom uspon ovom stazom neće biti nimalo lak. Dodatni problem predstavlja činjenica da je staza nesređena i obično blatnjava, jer do nje sunčevi zraci teže dopiru. Najkraće rečeno, nije reprezentativna za jedan grad od 40 hiljada stanovnika koji se razvija i gradi:

Svega četiri minuta mi je bilo potrebno da izađem na proplanak i vidikovac na krajnjoj istočnoj strani Sarlaha. S obzirom na moju kondiciju i ritam penjanja, prosečnom građaninu Pirota za to će biti potrebno 6-7 minuta. Ako uzmemo u obzir da je početak staze isto toliko udaljen od centra grada, dolazimo do zaključka da će prosečni Piroćanac, koji se nalazi u centru svog grada, ako reši da to učini, nakon 12-15 minuta biti na Sarlahu i imati ovakav pogled:

Do narednog vidikovca, na platou iznad objekta vodovoda, trebalo mi je svega dva minuta. Odavde je pogled ograničen samo na pazarsku stranu, veći deo Pirotskog polja i planine južno od njega:

Urezani potpisi na betonskoj ploči su vremenom izbledeli. Nakon uživanja u panorami dela grada u kome živim, pet minuta je bilo potrebno da se nađem na najvišoj koti Sarlaha (454 m), gde se nalazi repetitor:

Na ovom mestu briše hladan vetar. Dalje idem grebenom Sarlaha, zagledan u Šančeve, borovima pošumljeni blagi vrh sa moje desne strane, kao i u trake auto-puta, s obe strane brda:

Ovde treba biti izuzetno oprezan. Često kažem da ćete se na Sarlahu lakše povrediti i izvrnuti zglob nego na Staroj planini. Za to je ,,kriv'' krševit teren, praktično se ide s kamena na kamen. Kamenje je često šuplje i vrlo oštro:

Prolazim pored dalekovodnih stubova. Nedaleko od njih je ,,Kristalna pećina'', koju ovog puta ne posećujem. Ako prvi put idete do nje, teško ćete je pronaći u kršu na južnim padinama Sarlaha. Potražite instrukcije za dolazak u mom članku iz februara 2019.

Posle 12 minuta kretanja grebenom od najviše tačke Sarlaha, dolazim do mesta gde se nalaze krst iz 1899. godine i raskrsnica puteva. Desno se ide niz severnu stranu brda do naselja Sarlah, tunela na magistralnom putu i mesta odakle sam ja započeo svoj uspon. Levim putem ću se nešto kasnije spustiti u Gnjilan i vratiti se u Pirot ulicom Laze Lazarevića, koja vodi južnom stranom Sarlaha. Produžavam pravo, prema Šančevima. Mesto je u topografskim kartama označeno i kao Momčilovac.

Ovo je vinogradarski kraj, sa puno vikendica i koliba. Putem koji je prikazan na poslednjoj fotografiji, može se iz Pirota i Gnjilana izaći i automobilom. Nažalost, brojne vikendice i vinogradi su napušteni. Na par mesta, na kojima se glavni put razdvaja, ide se desno:

Ispred najvišeg, pošumljenog dela Šančeva, gde se nalaze čuveni ,,kazamati'' i bivši vojni magacin, put povija udesno, na sever. Sada imam pogled na Pirot i Sarlah, odakle sam došao, iz jednog sasvim drugog ugla:

Približavam se mestu gde bi morao da se nalazi spomenik Dragoljubu Milenkoviću. Ranije sam ga po sećanju tražio upravo u ovom delu, na mestu gde put kojim idem počne da povija ulevo, i odakle je moguć pogled na industrijsku zonu grada. Ovde se jasno čuje zvuk koji stvaraju mašine ,,Tigar Tajersa''. Put prolazi ispod borove šume:

Nije prošlo ni pet minuta od kako sam maksimalno povećao svoju pažnju, a već sam bio na mestu Grcin grob i pored spomenika nekadašnjem kuriru Svrljiškog partizanskog odreda. Nekada smo na ovo mesto dolazili sa školom i ja sam od tada njegovu tačnu lokaciju ispustio iz vida. Moram da priznam da sam ga ranije tražio nešto niže i po obližnjim vinogradima, a da nisam ni bio svestan da se spomenik nalazi svega stotinak metara dalje i to pored samog puta. Od vidikovca sa pogledom na industrijski deo grada, Vidlič i Staru planinu, na kome sam do sada bio ,,hiljadu puta'' udaljen je svega stotinak metara i razdvaja ga jedan vinograd:

Ja sam na ovom mestu bio nakon 40 minuta hoda od početka staze u podnožju Sarlaha. Izgled spomenika je idealan za tradicionalni lokalni konkurs ,,(Ne)briga o kulturnom nasleđu''.

Ukoliko želite da znate ko je bio Dragoljub Milenković Grca, čovek čije ime nosi i jedna ulica u naselju Barje, i kako je ovde stradao u avgustu 1942. godine od bugarske zasede, najbolje je da pogledate kratki film, koji je u okviru serijala ,,Tragom istorije'' pripremila grupa talentovanih mladih Piroćanaca:

Trajanje relacije: oko 1.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: Piroćanci koji žele da se bave planinarenjem i da osvajaju brojne prelepe planine i vrhove u okruženju, ovde bi trebalo da naprave svoje prve planinarske i istraživačke korake; vidikovci sa sjajnim pogledom na grad i njegovu okolinu; Šančevi - zanimljivo mesto koje treba posetiti zbog opisanog spomenika i čuvenih ,,kazamata'' na njegovom vrhu

Rizici: sa koje god strane da krenete, uspon na Sarlah je kratak i nimalo lak; nema uređene i obeležene staze, postojeće se sve teže razaznaju a na severnoj strani brda i na Šančevima su često blatnjave; prilikom kretanja po grebenu Sarlaha treba biti izuzetno obazriv zbog krševitog terena!