Pirot i pirotski kraj

16jan2022 Do Petrlaša preko Krnišora i Oštrog vrha

Na svega 2.5 km udaljenosti od centra Dimitrovgrada nalazi se obeleženo skretanje za Krnišor i Oštri vrh. Ovde je nadmorska visina 580 m:

Nažalost, moja nova avantura nije krenula onako kako sam planirao. Već po izlasku iz auta, primetio sam na brežuljku iznad pomenutog skretanja grupu pasa lutalica. Mirno su me posmatrali sa mesta gde je formirana mini-deponija. Znao sam da će biti agresivni kad ugrozim njihov prostor, a takav početak dana, koji je trebalo da bude lep i ispunjen, ponajmanje sam želeo. Zbog toga sam morao da zaobiđem mesto na kome su se psi nalazili.

Krenuo sam putem prema prevoju Kozarici još nekoliko stotina metara, a onda skrenuo levo, u nadi da ću se brzo uključiti na put ka izletištu Krnišor. Ali avaj, ispred mene se isprečilo brdo koje je trebalo preći. Tako sam zbog jedne sitnice u samom startu morao malo da se pomučim i na to izgubim gotovo 15 minuta... Posle toliko vremena konačno sam se našao na glavnom putu. Čuo sam lavež pasa u pozadini, ali sam već bio na bezbednoj udaljenosti. Nakon svega pet minuta hoda glavnim putem, nalazim se na skretanju za Krnišor:

Ovo novouređeno dimitrovgradsko izletište se nalazi na svega 800 m od asfaltnog puta i do njega se lako stiže automobilom. Za njega sam prvi put čuo razgledajući info-tablu na prevoju preko planine Vidlič, između Mojinaca i Vlkovije. Iskreno, i pored ponuđenih sadržaja, više sam očekivao:

Nastavio sam putem prema Oštrom vrhu. Uspon nije preterano jak, postoje putokazi i par oštrih zavoja. Levo, ispod puta, nalazi se mesto Jazvinje. Očekivao sam da tu ugledam čuvenu farmu Sergeja Ivanova, sa autohtonim vrstama domaćih životinja, pre svega ovaca i magaraca. Gledao sam je u okviru novogodišnjeg serijala ,,Sasvim prirodno'', u emisiji Jovana Memedovića. Nažalost, farmu nisam uočio i ona se očigledno nalazi na nekom drugom mestu u okolini.

Posle 45 minuta hoda od polaznog mesta na asfaltnom putu za Zabrđe i dimitrovgradski Gornji Visok, dolazim do prevoja u podnožju Oštrog vrha (788 m). Ovde se nalazi raskrsnica lokalnih puteva. Odlučujem da prvo krenem onim koji vodi gore desno, u pravcu istoka. Odmah u startu, tabla sa zabranom pristupa i snimanja pobuđuje moju pažnju:

Nakon 500 m hoda u, moram da priznam sablasnoj atmosferi i uz osećaj kao da idem prema koncentracionom logoru, dolazim do kapije objekta koji je opasan žicom i nalazi se pod video-nadzorom. Nisam znao da se na tom mestu nalazi lokalni azil za napuštene pse i mačke. Otvoren je 2018. godine i od početka su ga pratile brojne kontroverze. Nalazi se na samom vrhu brda:

Prigušeni lavež pasa ubrzava moju odluku da se ne zadržavam na ovom jezivom mestu. Vraćam se do prevoja i raskrsnice i idem do obližnjeg Oštrog vrha, na kome zatičem vidikovac sa lepim pogledom na Dimitrovgrad, auto-put, granični prelaz sa Bugarskom, obližnju Kozaricu sa vrhom Gosen (821 m), Pametnik (694 m), dolinu kojom vodi put za Paskašiju, kao i na planine u južnom i jugozapadnom delu dimitrovgradske opštine (Peros, Greben, Vlašku planinu i dr.):

Nakon uživanja u lepom pogledu na Caribrod i njegovu okolinu, kratko sam razmišljao o tome šta dalje. Odlučio sam da krenem za Petrlaš, selo čije su se kuće nazirale dole u polju. Udaljenost oko 3.5 km - ništa posebno, ali me brine činjenica da je kraj u kome se nalazim avetinjski pust. U spletu od nekoliko puteljaka koji sa prevoja vode na sever, biram onaj desni. Spuštam se putem koji vodi kroz šumu:

Sa moje desne strane je Široki vrtop, vrtača ogromnih dimenzija. Put je obilazi u polukrugu. Prisećam se svih velikih vrtača na koje sam nailazio tokom svojih relacija: Gurgulj iznad Držine, one na severnoj strani Vučja na Vidliču, one u okolini Litice na Suvoj planini ili blizu Zelenog vrha na Svrljiškim planinama... Nijedna nije tako velika kao Široki vrtop:

Na vrhu brda, koje s južne strane oivičuje ovaj grandiozni objekt kraškog reljefa, nalazi se azil za napuštene životinje na čijem sam ulazu malopre bio. Nakon skoro 20 minuta od polaska sa Oštrog vrha, put povija na sever i vodi u pravcu Petrlaša. Karakter terena se menja i sada se krećem po tipičnom kraškom polju. Sa moje leve strane nalazi se još jedna velika vrtača - Stajin vrtop. Do sela ima još oko 1.5 km:

Ispred mene je zaobljeno brdo Sveta Trojica (790 m). U njegovom podnožju uključujem se na glavni put, koji do Petrlaša vodi iz Radejne. Poslednji put sam u ovom kraju bio prvog dana 2017. godine. Tada sam do Petrlaša došao upravo ovim putem i to po snegu:

Prvi objekat koji jasno vidite kada se približavate Petrlašu jeste napuštena zgrada seoske škole. Nalazi se u podnožju brda, jugozapadno od sela. Zapadno u odnosu na centar sela, pažljivim posmatranjem se može uočiti i njegova obnovljena Crkva Svete Trojice. Već sam ranije obilazio ova mesta pa sada brzim hodom ulazim u selo i idem ka njegovom centru. Želja mi je da posetim jedan drugi verski objekat.

Pored velikog zadružnog doma i seoske česme sam nakon 45 minuta hoda od prevoja na Oštrom vrhu. Od polazne tačke iznad Dimitrovgrada sam prešao oko 7 km. Petrlaš je od Dimitrovgrada, putem preko Radejne, udaljen oko 11 km. Nadmorska visina je 765 m u centru sela:

O Petrlašu, lepom i starom dimitrovgradskom selu, pisao sam na svom blogu pre otprilike dve godine (30. januar 2020, Arhiva predloga). Ovog puta imam nameru da uradim nešto što sam propustio pre pet godina - da posetim novu crkvicu u istočnom delu sela. Do nje nije baš lako doći jer se prilazni put odvaja od puta iz pravca Radejne nekoliko stotina metara pre centra sela. Posle malo mučenja, dolazim do uzvišenja na kome se nalazi Crkva Svete Petke, u narodu poznata kao ,,Manastirče Sveti Jovan'':

U knjizi svog dragog prijatelja Cvetka Ivanova, Vera i kamen (crkve i manastiri) - Dimitrovgrad 2018, nalazim brojne podatke o ovoj zanimljivoj crkvici i njenoj istoriji. Zanimljivo je da je podignuta iste godine kada je obnovljena i Crkva Svete Trojice, na drugom kraju sela - 2013. Petrlaš je jedno od retkih sela u pirotskom kraju koje ima dva verska objekta u svom sastavu.

Navodno je za izgradnju ove crkve zaslužan jedan čovek iz Subotice. On je nakon službe u obližnjoj Crkvi Svete Trojice odlučio da malo prošeta. Zajedno sa majkom Justijanom posetili su ruševine stare crkve koja se nalazila na mestu današnjeg manastirčeta i u oltarskom delu su videli drvo izraslo u obliku krsta. Gost je obećao protosinđelu Jovanu da će novčano pomoći izgradnju novog crkvenog hrama na mestu stare, porušene crkve. Ovaj donator je platio i izgradnju i oslikavanje manastira. Radovi su počeli u novembru 2013. i do kraja istog meseca objekat je već bio pd krovom. Ikonostas je ukrašen predivnim ikonama (što ja nisam uspeo da vidim). Drveni zvonik sa zvonom je poklon jednog sveštenika sa Kosova, poreklom iz Knina.

Manastirče je sagrađeno na temeljima crkve koja je podignuta verovatno posle Prvog svetskog rata, na mestu nekadašnje građevine iz rimskog perioda. Petrlašani pričaju da je ovde nekad postojalo sedam rimskih kupatila. I dan-danas, kada padne sneg, desetak metara severno od crkve on se brzo istopi i formira se crni krug. Meštani smatraju da na tom mestu ima tople vode, a kao dokaz za to navode da su, obrađjujući svoje njive u blizini manastira, nalazili glinene cevi.

Nakon posete ovom lepom i zanimljivom mestu, krenuo sam nazad. Čekao me put kroz polje, pored Širokog vrtopa, preko Oštrog vrha i Krnišora, do mesta gde sam ostavio automobil. Bez većih zadržavanja to je potrajalo 1h 10 min. U međuvremenu je otoplilo pa sam na pojedinim mestima, posebno prilikom prolaska pored Širokog vrtopa, imao i blato na putu. Pogled na okolinu je bio lepši nego u dolasku. I da - nisam imao problema sa psima na skretanju za Krnišor. Očigledno su napustili mesto gde su proveli noć i uputili se negde dalje...

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajna pešačka tura sa odlaskom u Petrlaš na malo drugačiji način od uobičajenog; izletište Krnišor i vidikovac na Oštrom vrhu; Petrlaš - jedno od najstarijih sela u dimitrovgradskom kraju, lepo i zanimljivo, sa nekoliko ,,atrakcija'' koje treba posetiti (Crkva Svete Trojice i Manastirče Sveti Jovan pre svega, a i Petrlaška pećina nije daleko)

Rizici: tokom tri sata neprekidnog kretanja nisam sreo živu dušu, čak ni u samom selu; divlje životinje, lovci, moguće blato na putu od prevoja na Oštrom vrhu do Petrlaša