22jan2022
Do Sukovskog jezera iz Belog Polja
Sukovsko jezero je jedno od samo nekoliko jezera na teritoriji opštine Pirot. Veštačko je i građeno u svrhu navodnjavanja obradivih površina na području između Sukova, Vojnegovca i Belog Polja. Najlakše se do njega stiže iz sela Sukova i to iz njegovog dela koji se nalazi na izlazu prema Jalbotini. Pre dosta godina, 1. novembra 2008, ja sam, uz dosta problema oko snalaženja, prvi put došao do ovog zanimljivog mesta iz Belog Polja. Posle 13 godina rešio sam da ponovim tu svoju avanturu.
Belo Polje je najmlađe pirotsko naselje. Nalazi se na 12. kilometru od Pirota prema Dimitrovgradu, sa desne strane magistralnog puta. Nisam siguran da li je upisano u registar kao seosko naselje na teritoriji opštine Pirot. Razvilo se pored objekta nekadašnje hemijske fabrike ,,Suko'' i železničke stanice ,,Sukovo''. Ovo je polazno mesto odakle ću pronaći put do Sukovskog jezera, koje je vazdušnom linijom udaljeno oko 2.5 km na jug.
Najpre sam posetio nekadašnju železničku stanicu. U periodu između dva svetska rata, za vreme eksploatacije uglja u rudniku pored Rakite, kada je bila aktivna rudarska železnička pruga od Rakite do Belog Polja duga 27 km, ovde je bilo sedište direkcije železnica „Jerma a.d.“. Tu su se nalazili: ložionica, pošta, magacini, restoran i stambene zgrade za saobraćajno i ložioničko osoblje. Veliki objekat za briketiranje uglja bio je izgrađen 1930. godine. Ovde se nalazila i pretovarna rampa za pretovar uglja iz rudarskih vagona u vagone državnih železnica. Danas, na neka davno prohujala vremena podseća samo karakteristična zgrada železničke stanice koja nije u funkciji. Preko puta nje se nalazi novija železnička postaja, koja i dalje nosi naziv obližnjeg sela Sukova. Na njoj je i spomen-ploča na kojoj je zapis o jednom događaju iz Drugog svetskog rata i koja ukazuje na nekada veliki strateški značaj ovog mesta:
U Belom Polju ima i stambenih zgrada, zaostavština iz gore navedene priče o nekada razvijenom i perspektivnom naseljenom mestu. U njima sada ljudi žive u veoma teškim uslovima:
Pre nego što sam se uputio ka Sukovskom jezeru, morao sam da obiđem još jedan, nekada važan objekat u Belom Polju. To je napuštena fabrika, koja mi je oduvek privlačila pažnju sa puta prema Dimitrovgradu i Bugarskoj, najviše zbog svog visokog dimnjaka. Nalazi se pored same železničke pruge prema Pirotu, ne znam kada je napuštena, a mislim da je u pitanju bila livnica ili neki objekat metalske grane industrije. Sada izgleda kao mesto za snimanje horor filmova:
Zaobišao sam napuštenu fabriku i konačno bio spreman da krenem ka svom odredištu u pravcu juga. Pošto ovde nema puteva, najpre sam to morao da učinim prelaskom preko njiva. Zatim sam izašao na put koji vodi iz Belog Polja u pravcu seoskog groblja:
Na možda kilometar udaljenosti, sa svoje desne strane, na brežuljku sam mogao da vidim crkvicu u Rakovici, ispred Vojnegovca. Posle desetak minuta hoda, neposredno ispred groblja, skrećem levo i produžavam u pravcu jugoistoka, sada nešto lošijim putem:
Prolazim dve raskrsnice na kojima se s moje leve strane priključuju putevi koji vode iz Belog Polja. Ovo su bolji i brži načini izlaska na put za Sukovsko jezero, od onog koji sam ja izabrao, ali putanja mog kretanja je bila u početku određena obilaskom železničke stanice i napuštene fabrike. Na raskrsnici na prvoj narednoj slici, ja sam u povratku skrenuo put Belog Polja, ali se kao mnogo bolji pokazao put koji ka naselju vodi sa raskrsnice na drugoj slici. Udaljenost između dva mesta je svega nekoliko stotina metara:
Kada sam prvog dana novembra 2008. godine tražio put do Sukovskog jezera, bez ikakve pomoći navigacije ili topografske karte, imao sam velikih problema da se snađem u ovom kraju i u čitavoj mreži puteljaka koji presecaju njive. Takođe, bilo je mnogo blata, što sada nije bio slučaj jer je temperatura konstantno bila u minusu i duvao je hladan vetar. Tada mi je posebno bilo teško snalaženje u poslednjem delu relacije, na samom obodu Pirotske kotline, gde teren prelazi iz polja u brežuljke severno od planine Padež. Nezgodna stvar je u tome što je Sukovsko jezero dobro ,,skriveno'', nalazi se u dolini, malih je dimenzija i ne možete ga videti sve dok mu se ne približite na stotinak metara udaljenosti.
U ovom delu ima dosta priključnih mesta za creva za navodnjavanje. Upravo je to i svrha Sukovskog jezera. U povratku sam prošao kroz veliko polje jagoda koje se navodnjava na ovaj način:
Približavao sam se dolini potoka Tivoj dol, na kome je Sukovsko jezero podignuto podizanjem zemljane brane. Znao sam da pre ulaska u dolinu moram skrenuti desno i uputiti se naviše paralelno toku potoka (nisam proveravao ali sumnjam da u njemu ima vode jer je nakon pregrađivanja branom voda u njemu prisutna samo nakon vellikog vodostaja jezera i aktiviranja bočnog preliva). Najbolje je skretanje sa glavnog puta učiniti na sledećem mestu (kao orijentir može da posluži karakteristična metalna kapija pored koje se prolazi):
Ja nisam isprva pogodio ovo skretanje pa sam malo improvizovao i ponovo išao preko njiva i livada...:) Kako-god, znao sam položaj jezera jer sam već nekoliko puta bio na njemu. Istina, nakon svog prvog dolaska do njega iz pravca Belog Polja, kasnije sam nekoliko puta to činio iz dugog pravca i sela Sukova. Kako izgleda taj način dolaska, mnogo lakši ali i manje zanimljiviji, pročitajte u mom članku od 26. novembra 2018, u delu ,,Arhiva predloga''.
Posle 50 minuta hoda iz Belog Polja, našao sam se na severnoj strani malenog Sukovskog jezera. Mogao sam da stignem i brže da u startu nisam obilazio ,,znamenitosti'' naselja Belo Polje. Od svoje polazne tačke pored magistralnog puta Pirot - Dimitrovgrad, prešao sam oko 3.5 km:
Mobilijar na slici može da predstavlja lepo mesto za uživanje u miru i tišini. Mislim da je upravo to i glavna odlika Sukovskog jezera. Znam da ga posećuju pirotski ribolovci, ali nisam čuo da se neko pohvalio bogzna kakvim ulovom. Na to je ukazivalo nekoliko čamaca na obali, kao i ribolovačka koliba na suprotnoj obali jezera, prema Sukovu. Dobar deo vodene površine bio je zaleđen, ali nisam proveravao čvrstinu ledene kore. Jezero je dugačko oko 500 i široko maksimalno 100 m. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 470 m:
Za razliku od puta iz Belog Polja, prilazni put iz pravca Sukova je obeležen jasnim markacijama. Kada sam na ovo lepo mesto dolazio poslednji put iz tog pravca, u jesen 2017, nije mi bilo potrebno više od 10-15 minuta da stignem do njega sa asflatnog puta Sukovo - Jalbotina.
U povratku sam delimično išao putem kojim sam došao, ali sam koristio i pomenute ,,direktne'' pravce ka Belom Polju. U naselje sam ušao iz pravca jugoistoka, prošao pored mesne kancelarije i vrtića. Za povratak do mesta gde sam parkirao auto, od jezera mi je trebalo manje od pola sata, pri čemu sam prešao oko 3 km. Ukoliko koristite ovaj put za dolazak do Sukovskog jzera, možete doći do samog odredišta terenskim vozilom.
Trajanje relacije: oko 2h
Zahtevnost relacije: umerena (2/5)
Karakteristike: alternativni pravac dolaska do Sukovskog jezera, s polaskom iz naselja Belo Polje koje se ubrzano razvija; Sukovsko jezero je pravo mesto za brzi beg od ubrzanog načina života u gradu i za uživanje u miru i tišini na svega nekoliko kilometara od veoma prometnih puteva i železničke pruge
Rizici: nema markacija između Belog Polja i Sukovskog jezera, otežano je snalaženje u ,,moru'' blatnjavih seoskih puteva koji presecaju njive, a samo jezero nije vidljivo izdaleka; Sukovsko jezero je namenjeno navodnjavanju obradivih površina i ribolovu, ali ne i za kupanje (vodite računa da dubina ispod brane zna da bude i 8 m i nikako u zimskim uslovima nemojte proveravati čvrstinu leda!)