Pirot i pirotski kraj

5feb2022 Pokrovenik - Smilovica - Vidikovac Sorlica

Sa Ivanom iz Niša sam pohod na Sorlicu započeo dobro poznatim putem. Od skretanja sa puta za Zavojsko jezero, odmah posle Koprivštice, do Pokrovenika ima oko 2.5 km. Skretanje je dobro obeleženo i nalazi se na oko 780 m nadmorske visine:

 

Put je bio pod snegom. Odlični vremenski uslovi obećavali su lep pogled na okolinu sa vidikovaca koje smo nameravali da posetimo:

Posle pola sata hoda našli smo se na ulazu u Pokrovenik, jedno od najživopisnijih i najslikovitijih pirotskih sela. Ivan je prvi put u ovom kraju i oduševljen je onim što vidi. Šteta je samo što u selu nema više ljudi:

Putanjom lučnog oblika prolazimo kroz selo koje je postalo turistički atraktivno nakon uređenja mobilijara na vidikovcu Smilovica. Nakon poslednjih seoskih kuća počinje uspon:

Prolazimo severno od sela, najpre pored skretanja za vidikovac Kitku i Ozrimski krst, a zatim i za severni deo Bukovičkog dola. Tu je i jedan dobro očuvani kameni krst, kao i prilika za prvi pogled na delimično zaleđenu površinu Zavojskog jezera:

Nakon 1h 45 min hoda od skretanja sa asfaltnog puta za Zavojsko jezero (5.3 km) ili nešto više od sat vremena od centra Pokrovenika (2.8 km), Ivan i ja stižemo do vidikovca Smilovice. Nadsmorska visine je 1002 m. Uživamo u pogledu na Zavojsko jezero i planine koje ga okružuju. Vreme je mirno i bez vetra. Primećujem novi mobilijar koji ovde nije bio tokom mog poslednjeg boravka na ovom lepom mestu, 4. oktobra 2020:

Na Smilovici pravimo dužu pauzu jer znam da nas u drugom delu relacije očekuje znatno teži zadatak. Vreme se menja, sunce zalazi za oblake i u jednom momentu počinje da pada sitan sneg u vidu izmrvljenog stiropora. Na sreću to traje veoma kratko...

Produžavamo u pravcu severozapada, ka mestu zvanom Cer. Uzput na severu posmatramo venac Stare planine sa Midžorom i Babinim zubom. Ovo je mesto sa jednim od najlepših pogleda na pomenuti deo Stare planine pa zbog toga i savet posetiocima Smilovice da produže svega nekoliko stotina metara dalje i uživaju u sjajnom prizoru. U pravcu jugozapada lep je pogled i na Suvu planinu:

Cer je blagi, zaobljeni vrh, udaljen od Smilovice oko 1.5 km. To je i najviša kota u ovom kraju sa 1048 m visine. Lovci i drvari ovo mesto koriste kao okretnicu svojih terenskih vozila i kamiona:

Novi, potencijalni vidikovac Sorlica je od Cera udaljen oko 1.5 km na sever. Od proplanka na Ceru u pravcu Sorlice produžava jedna staza, teško uočljiva u zimskim uslovima i po snegu. Nakon svega nekoliko minuta nailazi se na jedno zanimljivo mesto i važan orijentir. To je majdan za iskopavanje ploča od peščara, kojima su pokrivena mnoga dvorišta u Pirotu i okolini:

Stotinak metara posle majdana nalazi se, po mom mišljenju, ključno prolazno mesto do vidikovca na Sorlici. To je jedan proplanak u šumi sa koga treba nastaviti na sever. Ovaj put, bolje reći šumska staza, Ivanu i meni je bio teško uočljiv pod snežnim pokrivačem. Vodite računa da sa ovog proplanka na zapad produžava jedan šumski put u pravcu Sokolovice. To je takođe atraktivan vidikovac, ali i neka sasvim druga priča jer se nalazi zapadno od Sorlice i do njega se lakše stiže iz samog kanjona Temštice.

Od Cera put do vidikovca na Sorlici (nazivaju ga još i Surlica, Šurlica, Sorlički kamen...) konstantno vodi nizbrdo i na sever, bez ikakvih većih skretanja. Potrebno je spustiti se niz greben ili rt, u pravcu Mrtvačkog mosta i spoja Toplodolske reke i Visočice. Staza je na pojedinim mestima jasna, na drugim izuzetno teško uočljiva i teško prohodna. Prolazi se pored nekoliko kamenih formacija po kojima je verovatno i Sorlički kamen dobio svoje ime. Bar za sada, nema nikavih markacija:

Posle skoro 8.5 pređenih kilometara od polaznog mesta, Ivan i ja smo se našli na mestu budućeg vidikovca Sorlica. Za to nam je od skretanja za Pokrovenik bilo potrebno 3h 20 min, računajući i dužu pauzu na Smilovici. Mesto je okrenuto prema kanjonu Temštice i kraju između Rudinja i Zaskovaca (Vikalište, Sadinje, Gradište, Šipkovica, Brezovička čuka). Nešto je lošiji pogled u pravcu doline Visočice, ali je izuzetan pogled na sever - ka Babinom zubu, Žarkovoj čuki, Midžoru, Orlovom kamenu... Uživajte u sledećim fotografijama i video-snimku:

Mesto je zaista lepo, nesvakidašnje i atraktivno. Najveći problem, po mom mišljenju, jeste prilaz, koji nije nimalo lak i trenutno ga mogu savladati samo planinari. Ako uzmemo u obzir da je od puta za Zavojsko jezero do Sorlice i nazad potrebno prepešačiti gotovo 17 km (5 km manje ako se kolima ide do Pokrovenika), dolazi se do zaključka da ovo nije vidikovac za laganu porodičnu šetnju, već za malo više od običnog rekreativizma. Mislim da zbog tog svog ,,nedostatka'' Sorlica neće moći da parira Smilovici i Kozjem kamenu, koji su daleko lakše dostupni. Što se tiče pogleda sa ovih mesta (zbog toga se i odlazi na vidikovce), moj glas ipak ide Smilovici, što zbog fantastičnog pogleda na Zavojsko jezero i njegove okuke, što zbog sjajnog pogleda na venac Stare planine sa njegovim najatraktivnijim vrhovima - Midžorom i Babinim zubom.

Povratak sa Sorlice, gotovo istim putem preko Cera, Smilovice i Pokrovenika, potrajao je čitavih 2h 20 min. Sa Cera smo imali pogled na selo Temsku, što zbog magle nije bilo moguće u dolasku:

Tokom spusta sa Smilovice produžili smo pravo ka proplanku na kome se odvaja put za Nanin kladenac i Temsku kroz Bukovički do. Ovde je i zanimljivi Ozrimski krst, sa koga smo se spustili u Pokrovenik s njegove zapadne strane:

Trajanje relacije: oko 7h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajni vidikovci u ataru Pokrovenika, mesta sa fenomenalnim pogledom na Zavojsko jezero, Staru planinu, kanjon Temštice...

Rizici: vidikovac na Sorlici je prilično daleko, deonica od Cera tj. od majdana kamenih ploča je prilično teška i mogu je savladati jedino planinari; posle Smilovice više nema markacija i usmerenja, a nakon Pokrovenika nema ni izvora sa vodom za piće; divlje životinje