6feb2022 Našuškovički kamen (opština Babušnica)

Posle obilaska vidikovaca u ataru Pokrovenika, Smilovice i Sorlice, Ivan i ja smo odlučili da već naredni dan posetimo još jedno mesto sa fantastičnim pogledom na okolinu. Ovog puta u pitanju je bio sasvim drugi deo Pirotskog okruga. Međutim, imali smo i ,,pojačanje'', u vidu moje sestre Ivane i zeta Darka.

Skretanje za Našuškovicu nalazi se odmah po izlasku iz Zvonca u pravcu Preseke i Babušnice. Od Pirota je ovo mesto udaljeno oko 40 km, putem preko Sukova i Zvonačke Banje. Udaljenost od Babušnice je 24 km, a nadmorska visina oko 740 m:

Do centra Našuškovice ima nešto manje od 3 km uskog asfaltnog puta, pri čemu treba savladati visinsku razliku od skoro 260 m. Našuškovica je, naime, jedno od sela u babušničkoj opštini na najvećoj visini. Pojedine kuće ovog sela, raštrkanog u nekoliko udaljenih mahala, nalaze se na nadmorskoj visini od skoro 1030 m. Uspon do sela je konstantan, uz par serpentina. U početku put prati tok Našuškovičkog potoka:

Pre ulaza u selo je plato sa koga se pruža lep pogled upravo na kraj kroz koji se prolazi na putu do Našuškovičkog kamena (ili Našuškovskog kamika, 1156 m):

Kod prodavnice u centru sela pravimo kraću pauzu. Tu skrećemo najpre desno, a odmah zatim levo na put koji vodi iznad centra sela u pravcu severozapada:

Ovim putem idemo oko 800 m. Nailazimo na jednu česmu u podnožju Našuškovičkog kamena, a ubrzo posle nje skrećemo desno i idemo do zadnjih i najviših našuškovičkih kuća koje pripadaju mahali Lokva:

Nalazimo se u podnožju vrha koji želimo da osvojimo. Završni uspon započinjemo sa jedne livade na oko 1010 m nadmorske visine, preko koje prolazi put kojim se može u dolinu Kusovranske reke i do sela Kuse Vrane. Sa ovog mesta se polako otvara pogled na planinu Greben. Na jugu je Ruj, koji je lako vidljiv još sa puta prema Našuškovici. Nedostaje pogled na Vlašku planinu, a njega ćemo imati kad se budemo popeli na vrh.

Zaobljeno brdo na poslednjim fotografijama je Mlađena ornica (1143 m). Sledi najteži deo relacije - uspon na Našuškovički kamen, njegovom južnom stranom. Moram da priznam da nije bio nimalo lak - nema nikakvih markacija niti prepoznatljive staze. Padine su obrasle klekom, trnjem i borovima čiji je jedan deo stradao u nekom ranijem šumskom požaru. Vrlo težak teren za kretanje, posebno u zimskim uslovima, kada sneg ispunjava šupljine između stena pa nemate precizan osećaj gde gazite:

Srećom, ova deonica nije naročito duga. Uspon je trajao manje od pola sata. Od polaska sa skretanja za Našuškovicu prošlo je malo više od dva sata vremena, od centra sela 1h 10 min. Našli smo se na jednom ravnijem delu Našuškovičkog kamena. U pitanju je greben koji se prostire u pravcu jugoistok-severozapad, koji predstavlja deo Stolske planine (najviši vrhovi Rnjos i Golemi stol) i koji razdvaja doline Kusovranske reke na severu i Našuškovičkog potoka tj. Presečke reke na jugu:

Pogled sa ovog fenomenalnog vidikovca je impozantan: na istok - planina Greben i Vitoša u daljini; na jug - Ruj i vrhovi planine Talambas, Presečka čuka, Crni vrh, Gnoj i Šiljegarnik; na sever - Vlaška planina i njen najviši vrh Panica (1442 m), nešto niži vrhovi u cerevdelskom ataru Garinje i Sveti Ilija, sa udaljenim kusovranskim mahalama na južnim padinama Vlaške planine (Bremenjak, Vrelo, Javor, Ćitin grob) i glavnim delom sela duboko dole u dnu; na severoistok - u pravcu Rnjosa i Golemog stola. Ovo mesto se nalazi na samoj granici babušničke i dimitrovgradske opštine:

Ja sam se zatim popeo na jedno malo više mesto na grebenu. U daljini, na severu, mogao sam videti Midžor. Velika napuštena školska zgrada i crkva u Kusoj Vrani bili su mi nadohvat ruke. Tamo sam sa svojom ćerkom bio krajem oktobra prošle godine. Na Panici na Vlaškoj planini sam bio dva puta, oba usponom sa južne strane. Sada sam mogao lepo da osmotrim stazu kojom sam se kretao iz Kuse Vrane do vrha.

Uživao sam u prizoru i lepom vremenu. Jedino je bio nezgodan skučen prostor na Našuškovičkom kamenu. Sneg nam je ograničavao svaki pokušaj da se okrenemo i zauzmemo bolji položaj za razgledanje okoline. Mučilo me jedino kako da se bezbedno spustimo niz padinu do livade iznad sela. Uz maksimalnu pažnju pri svakom koraku, nije bilo većih problema. Spust je trajao 15-ak minuta:

Vratili smo se istim putem kroz selo. Kod auta, na skretanju za Našuškovicu, bili smo sat i po vremena nakon polaska sa vrha.

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lepa relacija u dužini od oko 9 km, uz priličnu visinsku razliku (preko 400 m); sjajan pogled sa Našuškovičkog kamena, gotovo u punom krugu od 360 stepeni

Rizici: nema markacija; težak prilaz vrhu sa južne strane - nezgodan teren na kome treba voditi računa o svakom učinjenom koraku kako ne bi došlo do povrede; silazak je podjednako rizičan kao i uspon