13feb2022 Zimska šetnja do vidikovca Kozji kamen

Prethodni dan sam proveo u Beogradu. Zbog toga mi je u nedelju bila potrebna jedna lagana, opuštajuća relacija. Kozji kamen se nametnuo kao potencijalno dobar izbor. Istovremeno, to je bila prilika da moj kum Marjan prvi put obiđe jedan od najpoznatijih vidikovaca u čitavoj Srbiji.

Polazno mesto je dobro poznato skretanje na oko 3 km od Planinarskog doma na Vidliču. Tog jutra smo Marjan i ja malo poranili pa smo i prvi parkirali automobil pored skretanja. Zanimljivo je da je ovde praktično nemoguće proći a ne videti neki parkirani automobil. Tokom lepih letnjih dana znao sam da izbrojim i po nekoliko desetina njih u nizu. Ovog puta vremenski uslovi nisu baš išli na ruku rekreativcima. Duvao je hladan vetar, a već ispred Planinarskog doma smo naišli na sneg i led na kolovozu. To je bio i razlog što, tokom svoje dvočasovne šetnje do Kozjeg kamena i nazad, Marjan i ja nismo sreli nikoga.

Nismo očekivali toliku količinu snega. Ubrzo smo stigli do odvajanja staze za kanjon i pećinu Vladikine ploče. Ovo skretanje je promenilo svoj izgled u odnosu na oktobar 2019, kada sam ovde poslednji put prolazio sa članovima svoje porodice. Skrenuli smo levo, ka Kozjem kamenu:

Započeo je predeo prekriven vrtačama, koje se nalaze s obe strane staze. Nailazimo na nove sadržaje i mobilijare, na kojima prolaznici mogu da se odmore na putu do vidikovca. Ovde smo morali da gazimo i nešto dublji sneg:

Odmah posle ovog mesta, a pre početka uspona kroz borovu šumu, skrećemo levo. Namera mi je da pronađemo jednu jamu, o kojoj mi je pričao moj prijatelj Saša Aranđelović iz Babušnice. U junu prošle godine su je istraživali članovi Planinarsko-speleološkog kluba ,,DVIG'' iz Vladičinog Hana. Otprilike u isto vreme sam i ja bio u potrazi za jamama u rejonu vrha Kozji kamen, par kilometara dalje i zapadno od istoimenog vidikovca.

Tražena jama je trebalo da se nalazi na nekoliko stotina metara od puta za Kozji kamen. Iskreno, pronašli smo je lakše nego što sam očekivao, pogotovo što sam se plašio da je njen otvor pokriven snegom i teško uočljiv. Nalazi na grebenu između dve ogromne vrtače, a procep u tlu smo lako primetili zahvaljujući stablu bora koje su speleolozi postavili preko njega. Nisam uspeo da saznam ime jame, ako ga uopšte i ima, niti njene karakteristike. Mislim da je duboka oko 15 m:

Posle 15-ak minuta vratili smo se na glavni put i produžili ka Kozjem kamenu:

Tamo gde sam očekivao najviše problema sa blatom, prilikom prolaza kroz bukovu šumu, sneg je učinio svoje i olakšao nam prolaz:

Objašnjavao sam Marjanu da smo ranije, kada vidikovac Kozji kamen nije bio tako popularan i poznat javnosti, izlazili na greben iznad Zavojskog jezera nekoliko stotina metara istočnije u odnosu na mesto koje je kasnije uređeno. Usledilo je skretanje desno i završni uspon po kamenitom terenu, uz lep pogled na dolinu u pravcu Vladikinih ploča i Rsovaca:

Izlazak na vidikovac Kozji kamen i prvi susret Marjana sa ovim atraktivnim mestom izgledao je ovako:

Ne računajući posetu jami, trebalo nam je 50 minuta za dolazak. Na pojedinim mestima smo morali da gazimo i dublji sneg. Prizor koji pruža ovo fantastično mesto nisu uspeli da naruže niti jadni ostaci Zavojskog jezera, blatnjavo korito Visočice, niti činjenica da Zavojsko jezero praktično počinje tek nizvodno od Belskog mosta, a da je nivo vode u njemu samo par metara iznad usisnog otvora kojim se voda sprovodi tunelom do turbina hidroelektrane na periferiji Pirota:

Moram da pohvalim Turističku organizaciju Pirota. Osim novih klupica i mobilijara koje smo sretali uzput, potrudili su se da lepo urede i sam vidikovac. Posebno mi se dopala info-tabla, uz pomoć koje ljudi koji ne poznaju dobro pirotski kraj mogu lako da prepoznaju vrhove Stare planine na horizontu: Babin zub, Midžor, Orlov kamik, Golemu čuku, Vražju glavu, Sirmanički vrh, Vrh, Tri čuke, Stražnu čuku, Pakleški vrh, Bodin vrh...:

Takođe, mnogo je učinjeno da se ovo mesto učini bezbednim za svoje posetioce. Međutim, drvenu ogradu nad ambisom treba povremeno proveravati i po potrebi ojačati. Svedoci smo nesreća koje se dešavaju na turistički atraktivnim mestima u pirotskom kraju i rizika koje sa sobom nosi masovni turizam.

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: u zimskim uslovima srednja (3/5), inače umerena (2/5)

Karakteristike: prelepa relacija za porodičnu šetnju, dužine 6 km u oba smera i sa visinskom razlikom od oko 110 m između polazne i krajnje tačke; jedan od najlepših vidikovaca u našoj zemlji sa fantastičnim pogledom na Zavojsko jezero i obronke Stare planine i sa nadmorskom visinom od oko 1100 m

Rizici: voditi računa ukoliko se traži opisana jama da njen otvor ima nepravilan oblik i da je konture procepa teško proceniti na terenu pokrivenim snegom; nema vode za piće na stazi do Kozjeg kamena; u delu gde staza prolazi kroz šumu zna da bude dosta blata; treba biti obazriv na samom vidikovcu jer se on nalazi na grebenu koga od puta za Paklešticu odvaja ambis dubok skoro 400 m!