Pirot i pirotski kraj

26feb2022 Prisjan - Kamik - Sinja Glava

U početku je ideja bila da sa svojim prijateljem Novicom obiđem selo Kamik i da ujedno iskoristimo priliku da prokrstarimo krajem u koji ljudi sve ređe zalaze. Planirana dužina relacije je bila oko 20 km. Novica živi u Nišu, poreklom je iz Kamika i u rodnom selu svoje majke nije bio dugo vremena. U međuvremenu, interesovanje za našu akciju je poraslo, tako da je grupa od ukupno 10 planinara bila spremna da po lepom vremenu iz sela Prisjana krene put Kamika:

Prisjan je od centra Pirota udaljen oko 11 km. Zbog svog kuma Marjana, brojnih kolega i prijatelja, uvek se lepo osećam u ovom selu. Ovog puta me posebno obradovala količina vode u Prisjanskoj (Kamičkoj) reci, jer sam znao da ćemo tog dana zaći u gornji deo njenog toka i u jedan od njenih brojnih izvorišnih krakova.

Dužina solidnog puta između Prisjana i Kamika je nepuna 2.5 km. Ispred sela je skretanje za kanjon Kamičke reke. To je izuzetno atraktivno, ali i teško prohodno i opasno mesto, koje može da bude interesantno planinarima i avanturistima. Nama nije u planu bio njegov obilazak pa smo ga samo posmatrali sa puta:

U Kamik ulazimo nakon 40 min prijatnog hoda iz Prisjana. Po broju kuća ova dva sela se na prvi pogled nimalo ne razlikuju. Nažalost, u Kamiku je više onih napuštenih, tako da ovde sada živi svega 20-ak ljudi, uglavnom u poznim godinama:

Dok je glavnina grupe odmarala na platou pored zadružnog doma, Novica i ja smo krenuli u kratak obilazak sela. Želja mi je bila da mu pokažem staru školu i nekoliko česama po kojima je Kamik karakterističan, da porazgovaramo sa meštanima i dobijemo neku informaciju o njegovoj familiji. Od početka smo znali da će to biti izuzetno teško, s obzirom na činjenicu da bi njegova majka ove 2022. napunila čitavih 100 godina, kao i na to da su sećanja malobrojnih starijih ljudi izbledela i otišla u zaborav...

Nakon odmora produžili smo putem koji vodi ka seoskom groblju i dalje prema selima Cerev Del (prema putokazu 7.5 km) i Kusa Vrana (12.7 km). Ovde je uspon jak, a asfalt ubrzo biva zamenjen neravnom kamenitom podlogom. U svom višem delu teren postaje blatnjav zbog vodene erozije i dubokih rovina koje su ispresecale put. U našem zaleđu ostaju visovi koji okružuju Kamik - Dobri del (802 m) i Kamička greda sa Oštrim vrhom (885 m), po kojem je selo dobilo svoje ime. U daljini, u pravcu severa, je lep pogled na Božurato, Pirotsko polje, Belavu, Vidlič, Staru planinu...

Nakon što dostigne svoju najvišu tačku na blizu 800 m nadmorske visine, put silazi u dolinu Kamičke reke i do mosta uzvodno od pomenutog atraktivnog kanjona. Dolinu s istočne strane ograničava Pasji vrh (1030 m, krajnji severozapadni deo venca Vlaške planine), a sa zapada Grčki vrh (1008 m). Most može da posluži avanturistima kao polazna ili krajnja tačka za prolaz kroz kanjon Kamičke reke, koji se nalazi ispod Grčkog vrha i dužine je oko 1.5 km. O mom neuspelom pokušaju da prođem kroz njega čitajte u članku u ,,Arhivi relacija'' od 1. juna 2019.

Nakon mosta počinje veoma lep deo doline Kamičke reke. Svojim gostima sam objašnjavao da ova rečica ima ogroman sliv i da se napaja vodom sa velikog prostranstva na padinama Vlaške i Stolske planine. Zbog toga zna da ,,podivlja'' i da obično u proleće napravi velike probleme u nizvodnim selima (Prisjan, Rasnica) pa i u samom Pirotu, gde dolazi pod nazivom Rasnička reka. S druge strane, znao sam da prođem ovom dolinom u letnjim mesecima, a da u koritu reke ne bude ni kapi vode:

Na oko 5.5 km od Prisjana i 3 km od Kamika nalazi se važan ,,prolazni cilj'' naše relacije. To je mesto gde se levo odvaja put za Cerev Del, poslednje pirotsko selo u ovom kraju i selo sa najvišom nadmorskom visinom u opštini Pirot (oko 1020 m). Nama je trebalo 2h 20 min da do njega dođemo iz Prisjana. Ovde se na 810 m nadmorske visine Cerevdelska ili Cerevska reka uliva u glavni tok Kamičke reke koji dolazi sa jugozapada. Kupasti vrh iznad ovog mesta se naziva Gradište i visok je 1022 m:

Mi ne idemo za Cerev Del već skrećemo desno i pratimo tok Kamičke reke:

Petnaestak minuta nakon odvajanja puta za Cerev Del, dolazimo do spoja dva potoka. Produžavamo desno, u dolinu i dolazimo do odmorišta koje koristimo za predah:

Produžavamo na zapad, podnožjem Golemog sipa, strmog stenskog odseka koji se nadvija nad levu obalu potoka koji pratimo. Ovaj izvorišni krak Kamičke reke se naziva Banska reka. Prolazimo jednu veliku napuštenu pojatu i, pošto potok uzvodno od nje formira tesnac, idemo kroz bukovu šumu. Ovde predeo podseća na Staru planinu i na neki od njenih dubokih dolova. Mi se zapravo nalazimo na severnoj strani brda Karpuz (962 m):

Na jednom mestu Banska reka pravi oštar zaokret. Pošto je naš krajnji cilj selo Sinja Glava, krećemo desno gore, uz bukovu šumu. Primećujemo jedan šumski put i nastavljamo njime:

Konačno, izbijamo na mnogo bolji seoski put i odmaramo na proplanku pored izvora Toplik. Iz creva, koje je sprovedeno sa jednog mesta naviše, voda teče samo u kapima:

Sada smo u podnožju vrha Bajno (1060 m), istočno od Sinjeglavske čuke, najvišeg vrha u ovom kraju (1125 m). Pošto smo na većoj visini, imamo lep pogled u pravcu sela Cerev Del, Vlaške planine i Rnjosa, najvišeg vrha Stolske planine.

Dobar seoski put nam uliva sigurnost. Idemo njime u pravcu severozapada, ka Sinjoj Glavi, do koje ima oko 3 km. Nakon desetak minuta od izvora Toplik najpre dolazimo do jedne važne raskrsnice seoskih puteva koja se nalazi na nadmorskoj visini od 950 m. Ovde se levo produžava za Sinju Glavu, a desno se ide za Prisjan. Naša zamisao je da najpre obiđemo Sinju Glavu, da se zatim vratimo na ovo mesto i produžimo putem u pravcu severoistoka, ka našoj polaznoj tački, Prisjanu:

Neposredno ispod ovog mesta nalazi se jedan istureni zaseok Sinje Glave, na oko 2 km od glavnog dela sela i sa nekoliko kuća:

Prvi put u svom životu ulazim u Sinju Glavu iz pravca jugoistoka. Od polaska iz Prisjana prošlo je skoro 5h, a od Kamika 3h 40 min. Do sela inače vodi put iz Pirota, preko Barje Čiflika, Rasnice i Pasjača, dužine 19 km. On ulazi u selo iz pravca severa i njime sam poslednji put išao 18. februara 2018.

Sinja Glava je svoje ime dobila po izgledu Sinjeglavske čuke, koja nadvisuje selo sa južne strane i vidi se sa severa kao glava utonula u plavičasto-sivu izmaglicu. Ovaj vis karakterističnog lučnog oblika može se uočiti pažljivim posmatranjem i iz pojedinih delova Pirota. Ja recimo volim da posmatram Sinjeglavsku čuku sa mosta ,,Gazela'' kada se vraćam sa posla kući. Inače, Sinja Glava je posle Cerev Dela najviše pirotsko selo. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 930 m. Iako oduvek gravitira Pirotu, nekada je bila u sastavu Lužničkog sreza i opštine stacionirane u obližnjem babušničkom selu Stol.

U selu najpre obilazimo napuštenu zgradu škole:

Prolazimo pored jedne zanimljive česme (nažalost suve) i dolazimo do centra sela. Tu se, pored bivše prodavnice, na velikom prostoru nalazi pilana, po kojoj je Sinja Glava poznata:

Obilazimo još jednu ,,atrakciju'' Sinje Glave - ćumuranu koja se nalazi na proplanku levo od ulaza u selo iz pravca Pasjača. Kada sam jednom prilikom pre desetak godina dolazio ovde, bila je aktivna:

Iako je prvobitna ideja bila da se vratimo na raskrsnicu udaljenu 2 km od sela i produžimo putem za Prisjan, mi smo najpre iz Sinje Glave krenuli na severoistok, u želji da put do Prisjana učinimo kraćim. To se pokazalo kao loša odluka jer smo ubrzo po izlasku iz Sinje Glave naišli na problem - duboku i šumovitu dolinu koja se spuštala u pravcu Rasnice i Pirota:

Sunce je već bilo na izmaku i mi smo praktično u poslednjem momentu doneli jedino ispravnu odluku - da se vratimo do seoskog zaseoka i pomenute raskrsnice i krenemo preporučenim putem ka Prisjanu:

Na ovoj deonici ima povremenih putokaza sa kilometražom. Udaljenost između dva sela, Sinje Glave i Prisjana, ovim putem je 7.7 km. Zbog težine terena i njegove konfiguracije (ispresecan dolinama i brojnim dubokim vrtačama), ovo je najbolji put za dolazak iz jednog sela u drugo. Čitav kraj se naziva Orla. Dobrim delom put prolazi kroz šumu. Moram da priznam da se nama prilično odužio:

Neki orijentiri na ovoj deonici bi mogli da budu Kameniti vrtop (nedaleko od Grčkog vrha) i Detkov dol (jugozapadno od Prisjana). U završnom delu ove deonice sledi spust u Prisjan. Teren je, poput onog iznad Kamika, razrovan dubokim i dugačkim rovinama, a ima i dosta blata čija boja postepeno sa približavanjem Prisjanu postaje crvena:

Uspon u suprotnom smeru, iz Prisjana ka Sinjoj Glavi, sigurno je prilično naporan, jer je rastojanje veliko, a visinska razlika između dva sela je skoro 400 m. Mi smo u Prisjanu bili posle skoro 3h od polaska iz centra Sinje Glave, s tim što smo oko 40 minuta vremena utrošili na tumaranje putem kojim smo prvo krenuli. Na seoskim banderama u Prisjanu već su bila upaljena svetla. Nezaboravna avantura!

Trajanje relacije: oko 10h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: izuzetno zahtevna kružna relacija, dužine preko 20 km, sa prolaskom kroz tri sela u južnom delu pirotske opštine; potencijalno atraktivna mesta za planinare mogu da budu kanjon i dolina Kamičke reke i Sinjeglavska čuka

Rizici: relacija je samo delimično pokrivena markacijama i putokazima (od Prisjana do Kamika i od Sinje Glave do Prisjana); najteži delovi su prolaz dolinom Kamičke i Banske reke do Sinje Glave i povratak iz Sinje Glave u Prisjan preko Kamenitog vrtopa i Detkovog dola; kraj je pust i nenaseljen, posećuju ga jedino drvari i lovci, pa teren može da bude prilično nezgodan za snalaženje i pomoć navigacije i topografske karte je neophodna