Pirot i pirotski kraj

19mar2022 Poganovski manastir - Vidikovci Ravni kamik i Tikva

Jutro je bilo lepo, ali i prilično hladno. Peške sam krenuo od skretanja za selo Poganovo, ispred Poganovskog manastira. Ovo mesto je od Pirota udaljeno 27 km:

Prelazim most na Jermi i ulazim u lepo uređeni manastirski kompleks:

Pirot je kao ,,Mali Jerusalim'' nadaleko poznat po brojnim lepim manastirima u svojoj okolini, ali je Manastir Svetog Jovana Bogoslova ili Poganovski manastir po mom mišljenju najlepši u pirotskom kraju. Nalazi se na levoj obali Jerme, u proširenju koje se formiralo između dva živopisna ždrela kanjona ove reke. Po obližnjim selima Vlasi i Trnski Odorovci, nazivaju se Vlaško i Odorovsko ždrelo. Zanimljivo je da se Poganovski manastir ranije zvao i Vlaški manastir jer je pripadao selu Vlasi. Smatra se da je sagrađen najkasnije 1393. godine. Najverovatnije je oslikan 1499, dok ikonostas potiče iz 1620. godine. Ono po čemu je poseban i vredan, jesu njegove freske. Prema legendama, sedam puta je napuštan i svaki put iznova obnavljan. Početkom XX veka je opusteo. Godine 1949. je upisan na listu istorijskih znamenitosti, a 1979. je proglašen za nepokretnu kulturnu baštinu od velikog značaja. Hram, freske i ostale zgrade manastirskog kompleksa detaljno su istraženi, restaurirani i konzervirani u periodu od 1966. do 1979. godine. Novi konaci su stari tek nekoliko godina. (Cvetko Ivanov, ,,Vera i kamen - crkve i manastiri'', Dimitrovgrad, 2018)

Šumski put, koji vodi do vidikovaca koje sam nameravao da obiđem, polazi upravo iza zgrade novog konaka:

Vrlo brzo ovaj put se uključuje na jedan glavni, koji vodi podnožjem Vlaške planine. Naime, prelaz preko mosta na Jermi kod manastira nije moguć za teške kamione. Zbog toga su drvari improvizovali prelaz na oko 1 km pre manastira, na mestu na kome reka nije previše brza i duboka, i izgradili put koji ih vodi do velikog šumskog prostranstva na severnim padinama Vlaške planine. To je upravo put na kome sam se ja našao. Inače, reč je o prilično kvalitetnom putu, a uspon je konstantan ali ne i previše zahtevan za planinare:

Na otprilike 2.5 km od manastira (nešto više od pola sata hoda od početnog mesta), nakon jedne oštre krivine ulevo, nalazi se skretanje za vidikovac Ravni kamik. Prema već izbledelom natpisu na putokazu, vidikovac je od ovog mesta udaljen 700m:

Nema nikakvih nedoumica, sve je lepo obeleženo. Posle samo pet minuta stiže se do podnožja Ravnog kamika. Čudan osećaj za mene jer prvi put dolazim na ovo mesto iz pravca Poganovskog manastira. Ranije sam na Ravni kamik uvek dolazio, čak vodio i grupe, iz suprotnog pravca i iz samog sela Vlasi:

Kada sam poslednji put ovde bio, 24. aprila 2020, ovoga nije bilo:

Do samog vrha, na oko 620 m visine, potrebno je i malo planinarenja:

Sa Ravnog kamika puca fenomenalan pogled. Duboko dole je selo Vlasi, desno je ulaz u kanjon Jerme i tzv. Vlaško ždrelo. U njegovoj pozadini su vidikovci Mumulj i ,,istureni'' Mumulj, Banjski vrh, Kukla i Basara. Na jugoistoku je planina Greben sa Beženištem, a na jugozapadu Vlaška planina. Njene severne padine su pod gustom šumom, a negde visoko gore je Panica, najviši vrh sa 1442 m visine. Na severu i severo-zapadu su jugoistočne padine planine Padež i dolina Kotorman, kojom se iz sela Vlasi ide za Berovicu i Berovičko jezero:

Posle uživanja u pogledu sa Ravnog kamika, vratio sam se istim putem na glavni šumski put koji vodi od Poganovskog manastira. Produžio sam dalje. Do vidikovca Tikva od ovog mesta ima još oko 2 km:

Na ovoj deonici je nešto jači uspon nego u prvom delu. Kroz granje drveća sada sam, zbog veće visine, mogao da vidim i vidikovac Mumulj, na suprotnoj, desnoj obali Jerme. Tamo sam bio pre nešto više od godinu dana, 7. marta 2021:

Trebalo mi je 25 minuta da stignem od skretanja za Ravni kamik do mesta gde put ponovo pravi oštar zaokret i gde se planinari odvajaju za vidikovac Tikvu. I ovde, poput Ravnog kamika, postoji neka vrsta kapije vidikovca:

Inače, ovde šumski put produžava dalje u ,,srce'' Vlaške planine. Možda već ovog leta krenem njime dalje, ka Panici. Vidikovac Tikva je nedaleko od skretanja:

Tikva se nalazi na većoj visini u odnosu na Ravni kamik - oko 800 m. Do ovog mesta se, bez svraćanja na Ravni kamik, može stići za oko sat vremena hoda od Poganovskog manastira. Sam vidikovac nije daleko u odnosu na manastir, ali se zbog prirode terena njime dolazi putem dugim 4.5 km (kojim sam ja došao), kroz kraj koji se naziva Zagrađe.

Pogled sa ovog mesta dopire do Ruja na samoj granici. Ispred njega su u vidokrugu Asenovo kale i Opaljenac. Desno su krajnje istočne padine Vlaške planine, a preko puta, s druge strane Jerme, padine planine Greben. Između njih je formiran drugi deo kanjona Jerme i tzv. Odorovsko ždrelo. Levo je deo Burela, u atarima sela Dragovite, Banjskog Dola, Barja:

Ja sam se potrudio da ovde dobro odmorim. Zatim sam krenuo nazad istim putem, ali sam na jednom pogodnom mestu, bliže skretanju za Ravni kamik, skrenuo desno u šumu i spustio se posle desetak minuta na put prema Poganovskom manastiru. Na taj način sam skratio put u povratku za možda 1 km. Ukoliko nameravate da isto to uradite, vodite računa da je teren u gornjem delu, bliže Tikvi, izuzetno strm, i da ovo ,,kraćenje'' nećete moći da izvedete zbog okomitih litica. Uostalom, kada budete krenuli od Poganovskog manastira naviše, sami ćete posmatranjem terena doći do zaključka gde je najbolje da to uradite u povratku.

Ja sam se u kompleksu Poganovskog manastira našao posle svega 35 minuta od polaska sa vidikovca Tikva.

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: odlično markirana planinarska staza i fenomenalni vidikovci sa sjajnim pogledom na okolne planine; obilazak čuvenog Poganovskog manastira se jednostavno podrazumeva

Rizici: boravak na samim vidikovcima