Pirot i pirotski kraj

26mar2022 Malo Bonjince - Crkva Svetog Prokopija - Ostatovica - Tri kamena

Skretanje za Malo Bonjince se nalazi na oko 42 km od Pirota. Marjan i ja smo ovde bili posle 50 minuta vožnje. Dok smo čekali Nišlije da dođu iz pravca Gadžinog Hana i Velikog Bonjinca, fotografisao sam ovo mesto. Bili su vidljivi ostaci požara. U pirotskom kraju ih je bilo više u prethodnom periodu, a najopasniji je zahvatio brdo iznad Bele Palanke. I ovde su, zahvaljujući ljudskom nemaru, prosto spaljeni trava i nisko rastinje na priličnom prostoru:

Stigle su i Nišlije. Oni su imali nešto duži put iz svog grada, kroz Zaplanje - oko 60 km. Ubrzo smo bili spremni da zajedničkim snagama krenemo na sever, dolinom reke Jablanice. Do Malog Bonjinca od skretanja nema više od 500 m:

Nakon ulaska u selo, skrećemo desno i dolazimo do rečice Jablanice, čiji ćemo tok pratiti naredna 3.5 km:

Nekoliko puta smo prelazili s jedne na drugu obalu rečice, dok nismo izašli na dobar put koji vodi njenom desnom obalom:

Nadalje nismo imali nikakvih problema. Put vodi uz dolinu koja je usečena u podnožje Suve planine:

Desno gore, u odnosu na pravac našeg kretanja, nalazi se selo Brestov Dol, rodno mesto mog dede po majci. Pre skoro deset godina (28. jula 2012) krenuo sam iz sela u potragu za starom, napuštenom crkvicom koja se nalazi u dolini Jablanice. Tada je nisam pronašao jer nisam imao dovoljno precizne informacije o njenoj lokaciji. Mislio sam da se nalazi bliže Malom Bonjincu i da pripada ataru tog sela. U dolini Jablanice preživeo sam pravu ,,golgotu'' jer nije bilo nikakvog puta, a ja sam nedovoljno pripremljen, u šorcu, izranjavao noge probijajući se kroz trnje i koprive. O toj svojoj avanturi pisaću prvom pogodnom prilikom. Sada, deceniju kasnije, nikako nisam uspeo da prepoznam mesto na kome sam prešao reku i popeo se do ostatovičkih kuća na suprotnoj strani doline. Da li je u ovo doba godine (rano proleće) put prohodniji nego što je bio u leto 2012, ili je u pitanju novi put koji predstavlja najlakši način da se stigne do stare crkve u ataru Ostatovice, to nisam uspeo da saznam.

Po lepom prolećnom vremenu i u sjajnom raspoloženju stižemo do skretanja za Rakin kladenac. Ovo mesto nije daleko od sela mog dede, Brestov Dola:

Malo dalje od Rakinog kladenca je važno prolazno mesto naše relacije - ostatovička Crkva Svetog Prokopija. Do nje smo stigli nakon sat i po hoda od skretanja za Malo Bonjince sa regionalnog puta Pirot - Babušnica - Vlasotince - Leskovac:

Očekivao sam da vidim takav prizor - skromna crkvica kojoj preti urušavanje i na kojoj se čak ne može videti ni krst. Onaj ko ne zna za njeno postojanje, teško će posmatrajući izdaleka zaključiti da je u pitanju verski objekat. Očigledno joj je potrebna obnova, a da bi se sprečilo dalje propadanje prvo treba popraviti krov. Mesna zajednica Ostatovica je, koliko znam, već dobila neka sredstva za tu namenu od Opštine Babušnica.

Crkvica se nalazi na mestu gde se dolina Jablanice razdvaja i gde se ovoj rečici pridodaje s desne strane jedan potok. Ako bi se produžilo na sever, uz Jablanicu, moglo bi se stići do bogdanovačkih mahala Sečince i Vitoš, a dalje i do glavnog dela ovog sela u podnožju Suve planine. Nedaleko od crkve je mesto gde se meštani Ostatovice i njihovi gosti okupljaju svakog 21. jula, kada se slavi Sveti Prokopije. Mi smo ovde napravili jednu dužu pauzu i uživali u miru i spokoju koje pruža ovo mesto. Ja sam lično bio presrećan što sam pronašao crkvicu koju sam neuspešno tražio još pre deset godina:

Nije bilo nikakvih problema da dođemo do Ostatovice jer iz centra sela do crkve vodi obeleženi put u dužini od oko 2 km. Ostatovica je, inače, raštrkano selo, koje se poput susednog Bogdanovca, sastoji iz vše udaljenih mahala. Neke od njih se nalaze u dolini Jablanice i sastoje se od svega nekoliko kuća. Nažalost, kuće su mahom napuštene. Selo je pedesetih godina prošlog veka imalo skoro 900 stanovnika, 2011. godine ih je popisano samo 46, a siguran sam da ih sada ima prilično manje.

Po izlasku na vrh doline pruža se lep pogled na Suvu planinu i njen jugoistočni deo. Visoko gore, iznad Štrbovca, je Golemi vrh (1535 m). Iznad Ostatovice je markantni zaobljeni vis Ostatovički kamen ili Kula, sa najvišom kotom na 990 m. Upravo na južnoj strani ovog visa ćemo potražiti naš krajnji cilj - Tri kamena. Prolaz kroz glavni deo sela Ostatovice izgleda ovako:

Na raskrsnicu, na kojoj ćemo nakon odmora krenuti u pravcu Tri kamena na sever, stižemo nakon tačno sat vremena od Crkve Svetog Prokopija. Meni je ovo mesto poznato od ranije jer sam do njega dolazio nekoliko puta, ali uvek sa zapada, iz sela Zavidinca. Ovog puta sam prvi put ušao u Ostatovicu iz pravca Malog Bonjinca.

Od ovog mesta samo treba pratiti markaciju, koja je odlična. Ima nekoliko skretanja koja su adekvatno obeležena:

Prolazi se kroz ostatovičku mahalu koja se naziva Koruba. Nakon 20 minuta od polaska sa raskrsnice u centru sela, stiže se do česme koja obiluje vodom. Nisam prvi put na ovom mestu, tu sam bio i 2. marta 2019:

Usledio je završni deo naše relacije koji nije bio nimalo lak. Teren je strm, a markirana staza vodi kroz šumu u obliku cik-cak linije:

Zadnjih 20-ak metara pred odredištem je najteže za prelaz i tu treba biti posebno obazriv jer se ide s kamena na kamen. Svi napori se brzo zaborave kad vidite Tri kamena i nađete se na ovom fantastičnom mestu:

Tri kamena se nalaze na otprilike 890 m nadmorske visine. Nama je bilo potrebno 45 minuta da do njih stignemo iz centra Ostatovice. Pohod iz Malog Bonjinca, kroz dolinu Jablanice i preko Crkve Svetog Prokopija, trajao je puna četiri sata. Naravno da se do Tri kamena može stići mnogo brže, kolima do Ostatovice preko Zavidinca, ali mi smo izabrali teži i zanimljiviji način. Uživali smo u lepoti ovog mističnog mesta:

Zanimljivo je da se iznad Tri kamena nalazi zaravnjeni deo Ostatovičkog kamena. Postoji verovanje da se u rimsko doba gore nalazila kula motrilja ili stražara, sa koje je bilo lako kontrolisati okolinu. Kao što može da se vidi po slikama, sa Tri kamena se pruža fantastičan pogled na Gornje Zaplanje, planinu Kruševicu iznad Velikog Bonjinca i na visoke crnotravske planine - Gramadu i Ostrozub. Sa vrha Ostatovičkog kamena sjajan je pogled na sever i praktično su južne padine Suve planine kao na dlanu. Zbog svega toga, priče o rimskom vojnom objektu na vrhu, ili čak o čitavom rimskom gradu, nisu bez osnova. Ja sam u martu 2019. godine pokušao da lično proverim te pretpostavke, a do kakvih sam saznanja došao čitajte u članku ,,Ostatovica, Ostatovički kamen i Manastir Svetog Đorđa'' u sekciji ,,Arhiva relacija''. Tada su vremenski uslovi bili potpuno drugačiji od onih koje smo mi imali u subotu, a najzanimljivije je da ja tada nisam znao za postojanje Tri kamena. Naime, tek pre par godina sam počeo na društvenim mrežama da viđam slike ovog lepog mesta, a otprilike tada je i markirana planinarska staza iz Ostatovice. Tako sam ja i pre toga prolazio pored Tri kamena i neposredno ispod stenskog odseka gde se oni nalaze, a da za njih nisam ni znao. Zamišljao sam situaciju da sam kojim slučajem u toku spusta sa vrha Ostatovičkog kamena nabasao na ovo mesto. Kakva bi bil amoja reakcija? Verovatno bih u momentu ostao bez daha...

Veliko je pitanje da li su Tri kamena delo prirode ili se u njihovo stvaranje ,,umešala'' i ljudska ruka. Ja sam pobornik ovog drugog. Najpre sam bio uveren da je u pitanju neko obredno mesto gde su se prinosile žrtve, a zatim sam na internetu pročitao još zanimljiviju priču. Po njoj, u pitanju je vremenski sat koji su koristili Rimljani. Postojao je i četvrti kamen koji je vremenom pao. Četiri kamena su označavala četiri godišnja doba. Međusobno su bacali senku tako da su označavali početak svakog godišnjeg doba. Priča podseća na čuveni Stonhendž u Engleskoj. Ovom mestu među lokalnim stanovništvom posvećena je još jedna legenda. Navodno, njegovo pravo ime je ,,Devojački kamen'' jer se tu ubila neka devojka iz Ostatovice pošto su joj Turci nabili oca na kolac. Na društvenim mrežama postoji čitava polemika oko pravog naziva ovog mesta, koja me podsetila na onu oko ,,Slavinjskog grla'' i ,,Rosomačkih lonaca''. Kako god, mesto je izuzetno lepo i atraktivno. Uz malo truda moglo bi da se učini još dostupnijim za turiste, a da od toga neku korist imaju i malobrojni preostali meštani Ostatovice.

 

Povratak do Malog Bonjinca nije tekao istom putanjom. Najpre smo se spustili do Ostatovice i proveli prijatno vreme kod našeg domaćina Milisava Đorđevića. Čovek je iz Požarevca, svoje slobodno vreme provodi u rodnom selu i mnogo radi na poboljšanju uslova života u njemu i na njegovoj promociji:

Od Ostatovice do Malog Bonjinca smo hodali puna dva sata. Kako nismo hteli da se vraćamo dolinom Jablanice, išli smo najkraćim putem između dva sela, koji vodi grebenom. Na taj način smo upoznali neke nove krajeve, koje uglavnom posećuju samo lovci, i uživali u pogledu na okolinu. Meni je posebno značilo što sam s druge strane doline, kojom smo došli do Ostatovice, u podnožju brda Runćule mogao da vidim najisturenije kuće dedinog sela Brestov Dol.

U Malo Bonjince smo ušli sa severne strane. Puni utisaka smo se oprostili do neke nove zajedničke avanture. Marjan i ja smo krenuli put Babušnice i Pirota, a veći deo grupe ka Zaplanju i Nišu.

Trajanje relacije: oko 11h (realno može kraće jer je pravljeno nekoliko dugih pauza)

Zahtevnost relacije: teška (4/5), ukoliko se ide kolima do Ostatovice iz Zavidinca - mnogo lakša

Karakteristike: sjajna kružna planinarska relacija - odlazak do Ostatovice dolinom reke Jablanice, povratak do Malog Bonjinca grebenom između dva sela; stara Crkva Svetog Prokopija, napuštene ostatovičke mahale i fenomenalna i izuzetno atraktivna Tri kamena; od Ostatovice do Tri kamena vodi odlično markirana planinarska staza

Rizici: staza od Ostatovice do Tri kamena nije laka za rekreativce, a u letnjem periodu (znam iz pouzdanih izvora) prepuna je poskoka; na putu između Ostatovice i Malog Bonjinca, kojim smo mi išli u povratku, nema putokaza i postoji više skretanja na kojima dolazi do izražaja snalažljivost i planinarski instinkt