22apr2022 Toplodolski vodopadi: Grujin skok, Komin i Gornji Piljski

Uželeo sam se Toplog Dola i južnih padina Stare planine ispresecanih dubokim dolovima i potocima. U petak ništa nije moglo da me spreči da odem do ovog sela - ni prognozirana kiša, ni činjenica da je Veliki petak, ni to što sam zbog prethodna dva razloga ostao bez društva, niti sav bes, razočarenje i nezadovoljstvo koji su se nakupili u meni u poslednje vreme. Hteo sam da izbacim sve to iz sebe i da prikupim dovoljno energije za ono što me očekuje.

Od namere da stignem do Toplog Dola nije mogao da me odvrati ni katastrofalno loš put (deonica duga 15 km od Temske do Toplog Dola). Ovo je selo čije bi ime pri kreiranju turističke mape opštine Pirot trebalo da bude uneto pod brojem jedan. Međutim, čini mi se da, zbog ,,grehova'' iz prošlosti i maćehinskog odnosa nadležnih, najviše ispaštaju sami Toplodolci, ali i planinari i istinski zaljubljenici u prirodu. Njih ni tesan put, ni brojna potencijalna klizišta i odroni, niti ,,milion'' rupa neće sprečiti da stignu do sela koje vole. Pa zar se ne isplati ulaganje u lepote koje ćete videti u nastavku ovog članka? Da li smo pre nekoliko godina sve to trebali da damo nekome samo zato što je moćan i zarad njegovih interesa? Procenite sami...

Na sve poteškoće na koje se nailazi na putu do Toplog Dola, zaboravlja se još u kanjonu Temštice i dolini Toplodolske reke. Auto ostavljam na ulazu u selo, ispred nekadašnje karaule JNA:

Sledi uvod u moju novu avanturu:

Od ovog mesta idem do centra sela takozvanom ,,Graničarskom ulicom''. Ne skrećem na Srđanov most, već produžavam uz Javorsku reku. Među putokazima do brojnih atrakcija u okolini Toplog Dola, primećujem i onu za Grujin vodopad, moj prvi cilj tog jutra:

Na sledeće prizore nikad ne ostajem ravnodušan:

Kao uvek, divim se lepoti Kovanog dola. Primećujem da je u njemu proradila jedna periodična kaskada. Negde dalje, u zaleđu Kovanog dola, uočavam još jedan kaskadni vodopad na padinama Dugog bila. Puno kiše i snega je palo proteklih dana. Put krivuda prateći konturu dolova niz koje se slivaju sa juga potoci bogati vodom:

Treći po redu na putu iz sela je Studenički dol. Prelazim potok, a odmah posle njega je važno mesto moje današnje relacije - odvajanje puta za Gornji Piljski vodopad i prevoj Beleđe. Nalazi se na tačno 2.3 km od mosta u centru Toplog Dola i trebalo mi je 25 minuta da stignem do njega:

Idući dalje, dolazim do Mirkove pojate. U vidokrugu se pojavljuju Grujin vrh (karakterističnog kupastog oblika, 1300 m) i Ivankovica (daleko na istoku, preko 1900 m):

U ovo vreme uvek je aktivna i jedna kaskada u pozadini same pojate. Na suprotnoj strani otvara se Lisevski dol, a visoko gore su Petlov kamen i Pilj (1467 m). Prelep prizor:

Prolazim skretanje za Donji Piljski vodopad (3.4 km od Toplog Dola, 40 minuta hoda), prelazim Lisevski potok (najbogatiji vodom od svih, na njemu su Piljski vodopadi) i nastavljam dalje uz Javorsku reku. Na delu puta pre i posle Mirkove pojate je mnogo blata:

Nakon tačno 5 km od centra Toplog Dola, ili malo više od sat vremena hoda, prelazim potok koji dolazi iz Jarišorskog dola. Na njemu ću potražiti dva vodopada. Odmah posle prelaska potoka je skretanje na šumski put koji vodi u Jarišorski dol. Pravo se produžava za ušće Studeničke u Javorsku reku, Vurnju, vodopade Krmolj, Kurtul i Čungulj. Na ovom važnom mestu moje današnje akcije skrećem desno. Nadmorska visina je oko 880 m:

Kroz Jarišorski dol u početnom delu vodi put u pravom smislu te reči. Zatim se prelazi potok i dalje staza vodi kroz šumu levom obalom. Putokazi su odlični i nema problema sa snalaženjem. Na jednom mestu obeleženom šumarskom markacijom, preskačem potok i vraćam se na njegovu desnu stranu:

Posle otprilike 800 m od skretanja ili 15-ak minuta laganog hoda uz potok, stižem do svog prvog cilja - vodopada Grujin skok ili Grujinog vodopada. Nazvan je po obližnjem Grujinom vrhu u čijem se podnožju nalazi i visok je desetak metara. Ako se malo odmaknete videćete i njegovu gornju kaskadu:

Gornja kaskada Grujinog vodopada je podjednako lepa i samo dopunjuje opšti utisak o njemu:

Obe kaskade se obilaze sa desne strane, gledano uz potok. To nije nimalo lako i treba biti obazriv, pogotovo zbog vlažnog zemljišta koje u tankom sloju pokriva crvenkaste stene. Iznad gornje kaskade je još jedan mali vodopad, a idući naviše uz potok primećuje se da dolina tim putem postaje neprohodna. Vraćam se malo nazad, a zatim pravo gore uz desnu obalu potoka, u nameri da zaobiđem suženje:

Na sreću, obilazak ne traje dugo i ubrzo izlazim na ravniji teren sa vidljivom šumskom stazom. Nastavljam uz Jarišorski dol kroz pravu i netaknutu divljinu. U njenom stvaranju prirodi ovde nije pomagala ljudska ruka. Više puta prelazim sa jedne na drugu stranu potoka. Obično su mesta za prelaz (ili preskok) obeležena crvenim šumarskim krugovima, a negde i oborena stabla bukvi pružaju dodatnu pomoć:

Trebalo mi je oko 40 minuta kretanja bajkovitim Jarišorskim dolom da od vodopada Grujin skok stignem do drugog zacrtanog cilja svoje relacije - vodopada Komin. Međusobna udaljenost ova dva ,,lepotana'' je oko 1200 m. Vodopad Komin je stešnjen između strmih strana dola, a nazivaju ga i Zeleni vodopad. Po slobodnoj proceni, nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1180 m. Došao sam do njega posle 2h 20 min pešačenja od sela Topli Do:

Po priči planinara, uzvodno od vodopada Komin, u gornjem delu Jarišorskog dola nalazi se još par atraktivnih vodopada. Sudeći po konfiguraciji terena, njihovo osvajanje predstavlja neku sasvim drugu priču i ozbiljniju avanturu. Kratko sam razmišljao. Nisam želeo da se vraćam istim putem nazad u selo. Odlučio sam da izađem na put Topli Do - Beleđe, koji vodi visoko gore iznad mesta na kome sam se nalazio. Znao sam dobro da će taj deo moje relacije biti ubedljivo najteži. Kasnije će se ta moja odluka, doneta u fenomenalnom okruženju Komina i netaknute prirode, ispostaviti ispravnom.

Ponovo se vraćam malo nazad i penjem se strmim terenom uz levu obalu potoka (desno gledano prema vodopadu Komin). Pravac kretanja određuju velike stene. Na par mesta prolazim kroz podkapine koje one formiraju:

Zatim izbijam u jednu usku i izuzetno strmu dolinu. Ogromna količina kamenja i drveća se svukla niz nju nekad u prošlosti. Pokušavam da iskoristim teren koji se formirao na najbolji mogući način i da se, pomoću nazovi ,,stepenica'' od kamenja, popnem na vrh:

Idem s maksimalnom pažnjom polako, korak po korak. Pravim česte pauze jer se brzo zamaram. Problem na ovakvom terenu predstavlja nepravilan položaj rasutog kamenja. Pukotine između njih su ispunjene lišćem i snegom pa noge upadaju u njih. Teren je toliko strm da svaki gubitak ravnoteže i pad mogu biti kobni. Popadala stabla drveća su trula i mogu da prevare. Svaki busen mahovine i jaka korenova žila su od neprocenjive važnosti.

Posle pola sata opasnog planinarenja, izlazim na nešto blaži i lakši teren sa borovom šumom. Duboko dole levo mogu da čujem huk vodopada. Da li je to Komin ili neki od pomenutih iznad njega, teško je utvrditi.

Kada sam ubrzo izašao na širok i odličan šumski put, začas sam zaboravio na umor jer sam znao da u daljem kretanju neću imati nikakve poteškoće. Krenuo sam desno tim putem:

Izlazak na proplanak sa brezovom šumom me oduševio. Visoko gore pod snegom, iznad Jarišorskog dola, bile su severne padine Bratkove strane:

Sa jednog vidikovca na oko 1340 m nadmorske visine mogao sam da posmatram dolinu Javorske reke prema Toplom Dolu i venac Stare planine na granici sa Bugarskom. Desno, u pravcu mog kretanja, bio je Petlov kamik, koga sam samo dva i po sata ranije posmatrao iz drugog ugla, sa skretanja za Donji Piljski vodopad:

Napuštam ovo sjajno mesto i ubrzo sam na glavnom putu koji će me odvesti do Toplog Dola. Selo je odavde udaljeno 9 km. Na drugu stranu, put produžava na istok, za Beleđe, Arbinje i dojkinački kraj. Do prevoja na Belegama ima oko 8.5 km:

Put prolazi ispod Petlovog kamika. Po njegovom obilaženju postaje vidljiva atraktivna Piljska stena. Pogled na okomiti stenski odsek ogromnih dimenzija oduzima dah. Ovde se, prema predanju, nekada davno, nalazio mistični grad Pilj:

Huk Gornjeg Piljskog vodopada i Lisevskog potoka čuje se izdaleka. Ovaj vodopad se nalazi u podnožju Piljske stene, s njene jugoistočne strane. Snažni Lisevski potok, nazvan po Lisevskom dolu, hrani se vodom iz izvora na padinama Mramora, Dragaljice i Lećije. Mesto na kome se uzvodno ide za Gornji Piljski vodopad udaljeno je od Toplog Dola oko 7.5 km, a 1.5 km od mesta na kome sam ja izašao na put za Beleđe:

Iako se nalazi neposredno iznad puta, prilaz Gornjem Piljskom vodopadu u ovo doba godine nije nimalo lak i treba biti krajnje oprezan. U delu staze pred sam vodopad ide se bukvalno kroz potok stešnjen između stena:

Ovde sam poslednji put bio po kiši, 8. maja 2016. Ni sada vremenski uslovi nisu bili sjajni - počeo je da duva olujni vetar koji, na sreću, nije doneo najavljenu kišu. Međutim, nisam imao vremena da podignem glavu i pratim dešavanja u atmosferi iznad mene jer sam bio opčinjen lepotom Gornjeg Piljskog vodopada. Jeste uži i duplo manji (oko 30 m) od poznatijeg Donjeg Piljskog, ali je meni podjednako lep:

Kao i u slučaju Grujinog skoka i Komina, teško je odvojiti se od ovog mesta na oko 1400 m nadmorske visine i krenuti nazad prema Toplom Dolu. Put prolazi ispod Piljske stene:

Nisam odoleo iskušenju da sa jednog mesta osmotrim Donji Piljski vodopad, tj. njegov gornji deo. Donji, širi deo ovog 62 m visokog vodopada je zaklonjen:

Dva vodopada na Lisevskom potoku, Donji i Gornji Piljski, udaljeni su vazdušnom linijom svega 500 m, ali ih razdvaja vrlo strm teren, teško prohodna šuma i 250 m visinske razlike. U jednom momentu postojala je u mojoj glavi ideja da se spustim niz strminu do Donjeg Piljskog vodopada i tako zaokružim posetu vodopadima u Jarišorskom i Lisevskom dolu, ali sam bio svestan činjenice da bi to bilo preterivanje i opasno poigravanje sa prirodom. Nastavio sam put prema Toplom Dolu. Usledio je spust krivudavim putem u duboki i razgranati Studenički dol:

Ovaj prilično dobar put je, za razliku od onog donjeg, uz levu obalu Javorske reke, prilično suv. U proleće je prepoznatljiv po okolnim mokrim stenama sa kojih kaplje voda i po prelasku nekoliko potoka koji dolaze sa padina Belana i ulivaju se u glavni tok. Ova mesta neobično liče jedno na drugo:

Posebno obeležje spusta niz Studenički dol je pogled na jednu vertikalnu stenu, koja se nalazi na rtu pod nazivom Stol:

Na kraju sledi izlazak na sam potok Studenički dol (nazivaju ga i Stražečki potok):

Na glavnoj ,,raskrsnici'' i odvajanju puta za Gornji Piljski vodopad i Beleđe bio sam 1h 10 min nakon vodopada. U Toplom Dolu sam bio posle ukupno 5.5 h pešačenja i pređenih bezmalo 20 km. Srećom, prošao sam tog prepodneva bez kapi kiše:

Ovu svoju relaciju sam doživeo veoma emotivno, kao neko privremeno ,,opraštanje'' od planinarenja. Jednostavno, životne okolnosti mi nameću potrebu da u svom životu u narednom periodu uradim preraspodelu prioriteta i da se posvetim nekim drugim važnim stvarima. Do nekog boljeg vremena, nastaviću da komuniciram sa pratiocima svog bloga kroz ,,predloge'' i, nadam se, opis lepih porodičnih izleta.

Trajanje relacije: oko 8h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5), samo za najspremnije i najodvažnije

Karakteristike: fenomenalna kružna relacija sa posetom tri zabačena i prelepa staroplaninska vodopada u Jarišorskom i Lisevskom dolu; bajkovito okruženje, sjajni predeli i vidikovci

Rizici: deonica uz Jarišorski dol, od donjeg puta pored Javorske reke do gornjeg koji vodi za Beleđe, je oskudno markirana uglavnom teško uočljivom šumarskom markacijom; boravak pored sva tri vodopada nosi dozu rizika zbog klizavih stena, a još teže je njihovo obilaženje zbog strmog i raskvašenog terena; najteža deonica je od vodopada Komin do izlaska na gornji put; ne sledite moj primer i ne idite sami već samo u društvu iskusnih planinara!