Pirot i pirotski kraj

15may2022 Kratka jutarnja šetnja Barjem

Ne baš lep uvod za kraj koji se nalazi odmah iza poslednjih gradskih kuća. To naselje, u kome živim duže od 40 godina, zove se upravo Barje. Polazno mesto moje jutarnje šetnje udaljeno je svega pet minuta od moje kuće. To je park na Kaleu sa Gradićem, simbolom Pirota i tvrđavom koja potiče iz XIV veka. S druge strane reke Bistrice  strmo se završavaju padine Sarlaha, koga možemo smatrati krajnjim istočnim delom planine Belave:

Krenuo sam uz Bistricu. Ova reka ima još otprilike 800 m toka do svog ušća u Nišavu kod ,,Prvog maja''. Na mestu gde sam ja započeo svoju šetnju prima svoju zadnju pritoku, Kostursku reku. Između desne obale Kosturske reke i leve obale Bistrice uzvodno od njihovog ušća, nalazi se široki plato gde bi trebalo da bude podignuta nova pirotska autobuska stanica. Devedesetih godina prošlog veka tu je radio čuveni pirotski buvljak:

Samo par stotina metara dalje od ušća Kosturske reke, Bistrica prima još jednu svoju levu pritoku, Rasničku reku. Ima mnogo duži tok od Kosturske i u svom gornjem toku zove se i Kamička odnosno Prisjanska reka.

Nadalje idem zaštitnim bedemom uz Bistricu, koji je u prethodnom periodu znatno ojačan. Nadam se da su katastrofalne poplave, poput one iz leta 1988. godine, prošlost, jer je obezbeđen mnogo brži i jači proticaj vode, mada Bistrica ovde sporo teće i teško je razaznati površinu vode od trske i rastinja. Ovde sam proveo svoje detinjstvo:

Prošao sam dva drvena mostića (prvi je zaključan i praktično neupotrebljiv za prelaz na levu obalu!), kao i pored mesta od koga smo ranije, kao deca, reku u našem ,,komšiluku'' zvali Bistrica. Tu se spajaju Rogoz, rečica koja svoj tok započinje jugoistočno od Pirota, između Petrovca i Vojnegovca, i Matica (ili Bezdanska reka) koja dolazi sa padina Ćeltaša, južno od Pirota i nedaleko od sela Barje Čiflika, a hrani se vodom vrela Bezdan.

Nakon 15 minuta hoda od polazne tačke na Kaleu, stigao sam do jednog drvenog mosta koji je oduvek predstavljao glavno mesto za prelaz na drugu obalu reke Rogoz. Nalazi se u neposrednoj blizini Novog Tigrovog naselja:

Ovde napuštam reku i zalazim dublje u Barje. Krećem se pod pravim uglom u odnosu na pravac svog dotadašnjeg kretanja. Dolazim do jedne kolibe i tu skrećem desno:

Na ovaj način smo kao deca ranije išli prema hladnjači, Barje Čifliku, Ćeltašu... Sada to više nije moguće. Obilaznica na magistralnom putu Niš - Sofija se može kako-tako preći, ali ne i novi auto-put zaštićen žičanom ogradom.

Dolazim do malopre pomenute rečice Matice i pratim njen tok, kretanjem uz desnu obalu:

Korito Matice nije tako izgledalo ranije. Očigledno je prokopano i uređeno u sklopu radova na izgradnji auto-puta u prethodnoj deceniji. I ranije su na južnoj periferiji Pirota postojali zaštitni rovovi (jendeci) kojima je oticala suvišna voda i koji su štitili ovaj prostor sakupljajući podzemnu vodu Barja. Radovi na sređivanju hidroloških prilika i melioraciji ovog područja započeti su 1926. godine, a tokom 1927. i 1928. počeli su i radovi na isušenju Tijabare (u drugom, severnom delu grada), čime je zadat glavni udarac malariji u Pirotu. Nakon toga voda Barja je usmerena da otiče kroz Bistricu, došlo je do povlačenja podzemnih voda i stvaranja pogodnog zemljišta za naseljavanje i poljoprivredu, mada se najniži delovi Barja, naročito posle obilnih kiša i naglog topljenja snega, zabaruju i danas. Ostaci kanalske mreže i odbrambenih nasipa mogu se na dubini od 1 do 2 m naći skoro svuda u starom gradskom prostoru Pazara. Dubina i položaj ovih iskopina pokazuje dokle se i kako Pirot širio u svom razvoju boreći se sa niskom i vlažnom konfiguracijom zemljišta Barja i Pirotskog polja. I pored svega što je učinjeno, pretpostavljam da se Pirot u bližoj budućnosti neće širiti u ovom pravcu. Verovatnija varijanta razvoja grada, po mom miščjenju je širenje na istok, u pravcu Poljske Ržane i Izvora.

Već sam prilično bio odmakao od svoje polazne tačke. Nalazio sam se na svega stotinak metara od magistralnog puta. Auto-put u širem luku obilazi Pirot s njegove zapadne i južne strane i bio je udaljen od mene nekih 500 m. Mogao sam da vidim automobile i kamione koji su se kretali u smeru Sofije odnosno Niša. Naišao sam na jedan improvizovani most i odlučio da on bude krajnja tačka moje jutarnje šetnje Barjem:

Krenuo sam putem koji vodi ka periferiji grada. Ovo je sigurno jedan od najlodnijih delova Pirotskog polja. Nisam bio daleko od Novog Pazarskog groblja i jedne visoke antene u njegovoj blizini. Kada smo kao deca sa školom išli na izlete na Ćeltaš, na južnom obodu Pirotskog polja, ta antena nam je služila kao orijentir da se nalazimo na pravom putu. Tada nije bilo Novog Pazarskog groblja...

Neposredno ispred Šumskog rasadnika sam skrenuo sa puta i izašao na desnu obalu Rogoza, nasuprot Romskom naselju i njegovom muslimanskom groblju:

Ovde je korito reke uređeno i zaštićeno kamenom, baš onako kako treba. Prosto je neverovatno da jedna rečica, koja sada ima vrlo malo vode, može da napravi ogromnih problema okolnim naseljima. Poslednja takva situacija je bila u januaru 2021. Krenuo sam niz Rogoz. Nažalost bedem od kamena se završio ubrzo, negde na iz prelazu između Romskog i Novog Tigrovog naselja, i ja sam dalje nastavio zemljanim bedemom, kao i u prvom delu svoje šetnje:

Stigao sam do drvenog mosta kod Novog Tigrovog naselja, prešao na desnu obalu Rogoza i gradskim ulicama se vratio kući:

Trajanje relacije: nešto više od sat vremena

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: kraj izvan jugozapadne periferije Pirota gde se nekada nalazilo močvarno Barje; može da posluži za neku lepu šetnju i održavanje kondicije

Rizici: nema uređene staze, a visoka rosna trava, zabarena mesta, klimavi drveni mostići, divlje patke, pacovi, žabe, zmije i psi lutalice predstavljaju normalno prirodno okruženje