Pirot i pirotski kraj

2jul2022 Jabučko ravnište - Orlova stena - Bolvan - Ilina bara - Vodopadi na Terzijskoj reci

Realacija je bila slična onoj od 15. jula 2018 (članak na blogu od 29. jula 2019. u ,,Arhivi predloga''), ali pre svega po vremenskim uslovima. Ovog puta sve je bilo mnogo sadržajnije i lepše, u sjajnom društvu, za razliku od akcije pre četiri godine kada sam bio sâm.

I ovog puta je polazna tačka bila na platou ispod hotela ,,Stara planina'' na Jabučkom ravništu. Ovo mesto je udaljeno od Pirota 67 km i nama je bilo potrebno skoro sat i po vremena da dođemo do njega. Nalazi se na oko 1490 m nadmorske visine i zanimljivo je da se sva mesta koja smo posetili u daljem toku naše relacije nalaze na manjoj visini. Za razliku od moje akcije od pre četiri godine, ovog puta smo posetili neka nova mesta i otišli mnogo dalje i niže.

Prvo mesto koje smo obišli bila je obližnja Orlova stena. Do nje sa Jabučkog ravništa vodi zemljani put koji prolazi pored nekoliko lepih vikendica. Već tokom prilaza Orlovoj steni bilo je jasno da ćemo sa ovog mesta imati fenomenalan pogled na okolinu:

Orlova stena je strmi stenski odsek koji se u dužini od više stotina metara pruža zapadno i jugozapadno od Jabučkog ravništa i u obliku izlomljene linije daje konture ovom platou. Pogledajte sledeće fotografije i video-klip i osetite bar delić uživanja koje smo mi imali na tom prelepom mestu:

Naš sledeći cilj je lako vidljiv sa Orlove stene. To je jedan još istureniji i lepši vidikovac - stena Bolvan (1429 m). Udaljena je vazdušnom linijom manje od kilometra od Orlove stene, ali se do nje mora nešto dužim putem koji obilazi dolinu koja razdvaja ova dva mesta. Najpre se ide stazom koja prolazi pored još nekoliko vikendica, a zatim se uključujemo na šumski put koji prolazi iznad objekta vodovoda, vodi pored velike trafo-stanice i školjke autobusa bivšeg pirotskog autotransportnog preduzeća, i na kraju prolazi krivudavo kroz bukovu šumu. Na ovoj deonici, koju smo mi prešli za pola sata vremena, ima puno divljih jagoda i malina, kao i prelepog planinskog cveća. Jagode su bile izuzetno krupne i ukusne, dok za maline treba sačekati avgust.

Lako prepoznatljiva stena Bolvan se nalazi iznad puta, s njegove desne strane. Uspon je kratak i zahteva minimalan napor:

Za razliku od Orlove stene, sa Bolvana se može videti i delić Zavojskog jezera, a zanimljivo je da se sama stena sastoji iz dva dela od kojih je onaj donji, južni, atraktivniji za razgledanje i slikanje:

Put kojim smo došli do Bolvana produžava na jug. Par kilometara niže on se deli na dva dela. Prvi deo malo dalje povija ka zapadu i vodi podnožjem Brezovičke čuke, mesta Dubak i Granikova do prevoja K'ln iznad Cerove. To je onaj put koji je zamišljen kao najkraća veza Pirota sa Jabučkim ravništem i skijalištem na Babinom zubu. I o njemu sam ranije pisao na svom blogu. Drugi krak puta koji se spušta sa Bolvana produžava do sela Zaskovci. Bolvan i njegova isturena donja stena izgledaju veoma atraktivno sa tog puta, a za one kojima Orlova stena i Bolvan nisu bili dovoljno, postoji još jedan vidikovac sa koga se može videti trasa opisanog budućeg puta:

Levo od puta koji od Bolvana vodi kroz šumu, nalazi se jedno mesto koje nas je oduševilo svojom lepotom. To je livada na Ilinim barama, mesto gde se praktično formira Terzijska reka. Ne možemo reći da ovde ona izvire jer se nekoliko potočića već sliva sa padina Babinog zuba i Jabučkog ravništa, ali ovde se oni spajaju, pridodaje im se voda mnogobrojnih izvora i zajedno formiraju jednu lepu staroplaninsku rečicu. U selu Zaskovci ona se spaja sa jednom drugom rekom i gradi Zaskovačku reku, pritoku Toplodolske reke. Do Ilinih bara nas je odveo put kroz šumu:

Dok smo išli preko Ilinih bara mogli smo da osetimo da se trava ugiba i da je u pojedinim delovima livada pod vodom. Iako je leto, vode ima na svuda. Nadmorska visina je oko 1230 m. Pogled na Bolvan iz donjeg dela livade je božanstven. Stena je vazdušnom linijom udaljena oko 1 km:

Teško je bilo napustiti Ilinu baru i krenuti dalje. Od ovog mesta Terzijska reka ulazi u šumu i uz veliki pad se sliva niz dolinu prema Zaskovcima. Naša procena je bila da vode ima dovoljno i da treba posetiti vodopade na Terzijskoj reci. Krenuli smo da pratimo njen tok. Na pojedinim mestima to nije lako - teren je strm, prolaz uzak, pa smo kombinovali silazak niz samo korito reke sa izlascima na proplanke i spustom niz livade. Tako smo više puta uzastopno menjali ambijent kroz koji smo se kretali. Gusta bukova šuma čini da spust niz samu reku izgleda kao prolaz kroz neki tunel, a sa proplanaka sa strane imali smo lep pogled niz dolinu i na stene koje se uzdižu sa njene severoistočne strane (nazivaju se Krivuljan):

Oko 35 minuta nam je bilo potrebno da se od Ilinih bara spustimo do prvog od tri vodopada u nizu. To je Gornji Terzijski vodopad, a pošto se mnogo svideo Dragani, odlučili smo da ga nazovemo ,,Draganin vodopad''. Moram da priznam da sam ga ja propustio u novembru 2020, kada sam poslednji put bio u dolini Terzijske reke, ali iz suprotnog pravca (Zaskovaca), tako da sam i ja prvi put bio na ovom mestu. Sjajan vodopad koji se sastoji od nekoliko manjih kaskada:

Sva tri najveća vodopada na Terzijskoj reci nalaze se na rastojanju koje nije veće od 300-400 m. Nešto je to rastojanje veće između Gornjeg Terzijskog i vodopada u sredini. Ja sam na toj deonici uživao i u pogledu na okolinu i pomenute stene:

Taj srednji, drugi vodopad u nizu, bio mi je dobro poznat. Takođe je kaskadnog tipa:

Pristup Donjem Terzijskom vodopadu, najpoznatijem od svih u nizu, bio je prilično težak jer je staza koju sam koristio pre godinu i po urasla i postala teško prohodna. Ovaj vodopad se nalazi odmah ispod srednjeg i dolazak do njega je mnogo lakši kada se iz Zaskovaca ide uz Terzijsku reku:

Donji Terzijski vodopad je predstavljao najudaljeniju i najnižu tačku naše relacije. Po slobodnoj proceni, od platoa na Jabučkom ravništu bili smo udaljeni oko 6.5 km. Usledio je povratak nazad. Malo smo se pomučili dok nismo izašli do stare zaskovačke mahale Pažar i puta koji spaja Zaskovce i Babin zub. U Pažaru smo sreli i jednu baku koja nam je dala neophodna usmerenja. Ovaj kraj ćemo upamtiti i po zrelim trešnjama i višnjama. Ne sećam se da sam ih negde u pirotskom kraju u divljini viđao u većem broju.

Povratak od Donjeg Terzijskog vodopada je trajao puna dva sata. Ne moram da naglašavam da smo do Jabučkog ravništa imali konstantan uspon:

Trajanje relacije: oko 9h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: prelepa priroda, fenomenalni vidikovci Orlova stena i Bolvan, Ilina bara koja odiše svežinom i atraktivni vodopadi na Terijskoj reci

Rizici: planinarska markacija je vidljiva praktično samo na delu Jabučkog ravništa, Orlove stene i Bolvana, niže ka Ilinoj bari i u dolini Terzijske reke je nema; pristup Gornjem i Donjem Terzijskom vodopadu nije baš lak kada im se prilazi s gornje strane - stene su klizave, teren strm i treba biti obazriv