4jul2022 Od brane na Zavojskom jezeru do nekadašnje Male Lukanje

Silom prilika, u poslednje vreme uobičajeni termin za moje aktivnosti u prirodi postao je ponedeljak prepodne. Ovog puta sam taj termin proveo u jednom kraju u kome nisam bio duže od pet godina.

Rano ujutru našao sam se na zavojskoj brani i obalama jezera. U dolini Visočice bila je prisutna magla:

Koliko je nivo vode u Zavojskom jezeru nizak, možda se može najbolje videti upravo na ovom mestu - otprilike 20-ak metara ispod maksimuma. Od prisutnih ljudi saznajem da je prošle i početkom ove godine bio i niži, ali i da se jezero teško može ,,povratiti'' pre proleća naredne godine. Biće potrebno još dosta vode u Visočici i njenim pritokama da proradi preliv na brani.

Nastavljam putem koji vodi uz severozapadnu obalsku liniju. Sa obližnjeg mobilijara ispraća me poruka puna optimizma i pozitivne energije:

Prolazim pored ,,ozloglašenog'' tunela kojim je višak vode Toplodolske reke s proleća trebalo da se prevodi u Zavojsko jezero. Dobar deo tunela je odavno napravljen. Na sreću, deo prema kanjonu Toplodolske reke nikad nije završen.

Uživam u miru ranog letnjeg jutra. Ni besomučno pražnjenje Zavojskog jezera nije moglo da oduzme sve od lepote ovog mesta:

Posle desetak minuta hoda od brane put počinje da se odvaja od obale jezera i kreće blagi uspon. Ovaj deo obale je prilično urbanizovan i put prolazi pored puno lepih vikendica:

Dolazim do mesta odakle sam započeo uspon na Belan 2. maja 2017. godine. Ovde se nekada nalazilo selo Zavoj, a sada je tu stari kameni krst na kome je uklesana 1820. godina. Zavoj je bio staro selo i zajedno sa obližnjom Velikom Lukanjom predstavljao je najveće selo Srednjeg Visoka. A onda se februara 1963. godine dogodila katastrofa koja je zauvek odredila sudbinu ovih mesta...

Godine 1879. Zavoj je imao 102 domaćinstva sa 654 stanovnika. Po popisu iz 1961. selo je imalo 1353 stanovnika (1948. čak 1520). Imalo je svoju osmogodišnju školu i bilo sedište crkvene i administrativne opštine za Zavoj, Pokrovenik i Koprivšticu.
U tursko vreme Zavojci su se bavili pčelarstvom i imali mnogo košnica. Početkom XX veka na ovom području su uništene šume i razorene livade, pa se i smanjuje broj košnica i pčelara. U tom periodu Zavojci su bili poznati i po izradi kamenih korita, koja su obično stajala uz bunar i služila za napajanje stoke i pranje veša.
Nekada se u selu Zavoj nalazila Crkva Svete Trojice ili Svetog Vaznesenja Gospodnjeg. Smatra se da je nastala u prvoj deceniji XVII veka, a bila je podignuta na mestu starog groblja.
Stara crkva u Zavoju više ne postoji. Ekipa ljudi iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je 1958. obišla ovu crkvu i predložila da se stavi pod zaštitu države. Rešenje o zaštiti doneto je 4. februara 1963. godine, dvadesetak dana pre zavojske katastrofe. Slično tome, nekoliko godina pre poplave i ovog tragičnog događaja u selu je izgrađena nova osmogodišnja škola...

Produžio sam dalje i na obližnjem razdvajanju puteva napravio grešku i skrenuo desno i pored jasnog upozorenja da je u pitanju slepi put:

Put me odveo do još jednog malog vikend-naselja. Tu sam se spustio do obale jezera u želji da procenim mogućnosti svog daljeg kretanja. Ustanovio sam da je obala ovde strma i teško prohodna i da moram da zaobiđem zaliv koji se tu formirao:

Ispostavilo se da je obilaženje zaliva probijanjem kroz šumu praktično nemoguća misija. Zbog toga sam odlučio da krenem naviše i vratim se na glavni put:

Nadalje je sve bilo mnogo lakše. Prolazio sam pored napuštenih koliba i vikendica u kojima nije bilo njihovih vlasnika:

A onda je put povio ulevo i odveo me u dolinu Belske reke. Ova rečica nema nikakve veze sa rekom istog imena i selom Bela koje se nalazi nekoliko kilometara istočno. Hrani se vodom sa više izvora, od kojih je najvažnije Malolukanjsko vrelo, u podnožju markantnog Bodinog dela (1010 m):

Iznenadio me huk vode Belske reke, a zatim i činjenica da se reka delom preliva preko samog puta. Iako je početak jula, količina vode u njoj je veća od očekivane:

Put me zatim poveo suprotnom stranom doline, u pravcu jezera. To je stari put koji je nekada povezivao sela koja više ne postoje - Zavoj i Malu Lukanju:

Petnaestak minuta nakon prelaska Belske reke stižem na proplanak na kome je raskrsnica lokalnih puteva. Odavde samo preostaje da se spustim do mesta gde se nalazilo selo Mala Lukanja. Ovde se nalazi i lovačka čeka:

Spust u Malu Lukanju nije nimalo jednostavan. Put do nje vodi krivudavom linijom pomalo neobičnog oblika. Nema markacija pa je snalaženje otežano. Prolazi se pored još jedne lovačke čeke, a u jednom momentu se u vidokrugu nakratko ponovo javlja površina Zavojskog jezera:

Posle spusta koji je od raskrsnice sa prvom lovačkom čekom trajao 20 minuta, stižem do nekoliko vikendica koje se nalaze iznad jezera. Od polaska sa brane prošlo je više od dva sata. Ovde konačno srećem ljude - čoveka i njegovu ženu koji odmor provode na mestu gde se nekada nalazilo malolukanjsko guvno. Do svoje vikendice mogu da dođu na dva načina - džipom i putem kojim sam ja došao od zavojske brane, ili lakše - čamcem sa Buljarica, popularnog mesta koje se nalazi na suprotnoj obali jezera.

Vodu za piće donose iz grada, a za ostale potrebe sakupljaju kišnicu u jednom bunaru. Ovi ljubazni ljudi me upućuju na mesto gde su privezali čamac kojim su došli sa Buljarica. Tu se nalazilo nekadašnje selo Mala Lukanja, koje je zajedno sa Zavojem i obližnjom Velikom Lukanjom potopljeno krajem 80-ih godina prošlog veka:

Nalazim se tačno preko puta kupališta na Buljaricama. Otprilke na sredini rastojanja između dve obale, na dnu jezera, nalazi se otvor kojim se voda sprovodi u tunel prema HE ,,Pirot'' u Berilovcu. Krećem da istražujem okolinu. Dobio sam informaciju da su neke građevine Male Lukanje van vode, a da ih je u prethodnom periodu bilo i više:

Kao i u slučaju Velike Lukanje, nije lako boraviti na ovom mestu. Nekada je tu sve bilo puno života...

Povratak do zavojske brane je trajao 1h 15 min. Po slobodnoj proceni, udaljenost mesta gde se nalazilo selo Mala Lukanja od nje je oko 6 km.

Trajanje relacije: oko 4.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: severozapadni deo Zavojskog jezera, jedan od najzabačenijih i najređe posećenih; mesta na kojima su se nalazila sela koja više ne postoje - Zavoj i Mala Lukanja

Rizici: prvi deo relacije je prilično urban sa dosta vikendica, drugi deo predstavlja suštu suprotnost - ljudi su retki a markacija nema