21jul2022 Kozarica - Farma Bačevsko polje - Karaula Drbeš - Lipinska jezera - Manastir Sveti Dimitar

Nakon zasluženog odmora vratio sam se istraživanju pirotskog kraja. Za početak, kao pripremu za verovatno najlepše ovogodišnje relacije, izabrao sam jedan ne tako poznati deo opštine Dimitrovgrad u kome ranije nije da nisam bio, ali sam ga posećivao nekako ,,izokola''. Ovog puta sam bio fokusiran na najinteresantnija mesta koja se u njemu nalaze.

Moje polazno mesto, prevoj na Kozarici je, da budem precizniji, udaljeno od centra Dimitrovgrada 5 km:

Put za Bačevo nije u najboljem stanju:

Posle desetak minuta hoda stižem do odvajanja puta za farmu Bačevsko polje. Sa ovog mesta je lep pogled na Dimitrovgrad:

Deonica puta od oko 800 m do farme je u još lošijem stanju:

Farmu Bačevsko polje obilazim sa leve strane prateći put. Rano je jutro i farma ne odaje znake života. Deluje napušteno. Možda se eventualno koristi njen manji deo. Pošto prvi put idem ovim obilaznim putem, tek sada vidim koliko je ona velika, štaviše ogromna je:

Prolazim pored jedne velike i lepo uređene plantaže (mislim da su u pitanju maline ili kupine) i tek onda mogu da vidim pravu veličinu farme Bačevsko polje:

Posle farme prestaje asfalt. Makadamski put sada krivuda i vodi uzbrdo. Ubrzo stižem na jedan proplanak na kome je raskrsnica puteva:

Sa proplanka se otvara lep pogled u pravcu teritorije Bugarske. Prema nekom već unapred napravljenom planu skrećem desno, ka napuštenoj karauli Drbeš:

Do karaule ima 7-8 minuta hoda. Nalazi se na vrhu brda Drbeš, visokog 766 m. Njen položaj nije slučajno izabran. Primetio sam u daljem toku svoje relacije da mi je uvek bila u vidokrugu i da je mesto na kome se nalazi nadvišavalo čitav kraj, omogućavajući maksimalnu kontrolu. Stanje u kome se nalazi zgrada karaule je slično mnogim drugim u dimitrovgradskom kraju:

Istražujem malo okolinu karaule, spuštajući se niz padinu južno od nje. To radim oprezno, prateći navigaciju, jer je granična linija između Srbije i Bugarske udaljena svega nekoliko stotina metara. Desno mogu da vidim farmu pored koje sam maločas prošao, duboko dole u dnu vidi se bugarski granični prelaz, a nije daleko još jedna karaula bivše JNA koja se nalazi na brdu Kolnik, iznad sela Bačeva. Ovde je granica tako povučena da teritorija Bugarske zalazi u našu, a brisani prostor u dolini ukazuje na njeno tačno prostiranje.

Želja mi je bila da potražim Srbinu česmu, označenu pod tim imenom u topografskoj karti, za koju sam pretpostavio da je služila za snabdevanje vodom graničarima. Takođe, neposredno iza same granične linije ovde se nalazi bugarska Crkva Svete Petke, pa sam isprva imao nameru i nju da posetim. Malo dalje, iza brda, nalazi se i bugarsko selo Lipinci, po kome je i čitavo polje dobilo svoje ime. Tamo je i istoimena farma.

Međutim, tumarajući po ovom kraju nisam uspeo da pronađem ni česmu ni crkvu. Plašeći se bugarskih osmatračnica ubrzo sam obustavio potragu i vratio se na put koji me doveo do karaule Drbeš. Tamo sam najpre primetio jedan stari kameni krst, a malo dalje i veliki beli pogranični kamen. Odlučio sam da siđem do njega i fotografišem ga. Odmah iza njega se nalazi napuštena bugarska osmatračnica.

Sigurnije se osećam dalje od granične linije. Znajući za prelaske migranata iz Bugarske u Srbiju, nisam mogao sa sigurnošću da tvrdim da su baš sve osmatračnice napuštene i da je granica ostavljena ,,na izvolte''. Vraćam se na put prema karauli i negde u visini kamenog krsta skrećem na sever, u dolinu gde bi trebalo da se nalaze Lipinska jezera. Orijentir mi je isti onaj makadamski put kojim sam došao iz prvaca farme na Bačevskom polju, a koji ovu dolinu obilazi u širokom luku i čiji sam jedan deo mogao da vidim sa njene suprotne strane.

Posle 10-15 minuta probijanja kroz trnje i šumu, stižem do prvog od dva Lipinska jezera. Nisam ni očekivao da u drugoj polovini jula ovde ima vode. Ostalo je samo barsko rastinje koje se razlikuje od okolne vegetacije i ukazuje na konture jezera. Površina mu nije veća od 50-ak ari. Nisam siguran da li ima sopstveni izvor koji ga hrani ili se snabdeva vodom koja se sliva sa okolnih padina ka dnu doline. Na obali ovog jezerca primećujem i jednu lovačku čeku:

Drugo Lipinsko jezero je udaljeno od prvog nešto više od 500 m i bliže je granici. Do njega vodi jedan put:

Slično je po površini prvom, ali ima malo izduženiji oblik. U ovo doba godine oba jezerca liče na livade sa visokom travom. Treba biti oprezan - moguće da u određenim delovima ima dubokog blata:

Po završetku Prvog svetskog rata, Nejskim mirovnim sporazumom iz 1919. godine teritorija Caribroda (današnjeg Dimitrovgrada) je pripala Kraljevini SHS. Granica prema Bugarskoj je određena administrativnim putem i u ovom delu je povučena u vidu prave linije koja preseca Lipinsko polje. Na taj način su Lipinci i veći i plodniji deo Lipinskog polja ostali u Bugarskoj, a njegov manji deo sa Lipinskim jezerima se našao u sastavu Kraljevine SHS, kasnije Jugoslavije i Srbije.

Posle obilaska Lipinskih jezera, ostalo je da obiđem još jedno zanimljivo mesto u ovom pustom kraju. To je brebevnički Manastir Svetog Dimitra koji je vazdušnom linijom od drugog jezera udaljen oko 1 km na sever. Opisao sam ga u svojoj knjizi i nekoliko puta sam bio do njega, ali uvek iz pravca sela Brebevnice u čijem se ataru nalazi. Sada prvi put do njega idem sa suprotne, južne strane. Put vodi kroz retku šumu i preko polja:

Ispostavilo se da je Manastir Sveti Dimitar mnogo bliži Dimitrovgradu ako se do njega ide putem preko farme na Bačevskom polju i Lipinskih jezera. Putem preko Smilovaca i Brebevnice udaljenost je skoro 21 km, pri čemu deonicu od Brebevnice do manastira čini veoma loš put. Ovim putem, koji sam ja ,,otkrio'', rastojanje se skraćuje za čitavih 7 km, uz napomenu da je put od farme Bačevsko polje makadamski i prašnjav.

Poslednji put sam ovde bio pre tri godine, 7. avgusta 2019. U međuvremenu, krajolik se malo izmenio. Šuma u kojoj se nalazi manastir je dobrim delom posečena pa je on ,,progledao'', a dobio je i betonsku ogradu oko svoje porte:

U sklopu sa zvonikom i konakom, obnovljeni Manastir Sveti Dimitar jedan je najlepših u dimitrovgradskoj opštini:

Želim da istaknem i da se pored samog manastira nalazi jedno vrelo koje formira jezerce. Višak vode iz njega se sliva u pravcu juga, ka Lipinskom polju i njegovim jezerima pa je možda i to jedan od načina na koji se ova mesta hrane vodom. Naravno, ne u letnjem delu godine.

Iskoristio sma priliku da na ovom meni dragom mestu odmorim. Krenuo sam nazad putem koji povezuje Kozaricu, farmu Bačevsko polje i Brebevnicu. Što zbog umora, što zbog visoke temperature i sunca koje je nemilosrdno pržilo, taj put dug dobrih 8 km mi se baš odužio i učinio dosadnim. Na cilju sam bio posle sat i po pešačenja od manastira.

Trajanje relacije: oko 5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: zabačen i slabo posećivan pogranični kraj u istočnom delu dimitrovgradske opštine; brdovito područje sa nekoliko zanimljivih mesta od kojih su najinteresantnija Lipinska jezera, a najlepše brebevnički Manastir Sveti Dimitar

Rizici: od odvajanja puteva za Bačevo i farmu Bačevsko polje nema više putokaza niti bilo kakvih markacija; treba biti oprezan u pograničnoj zoni i u blizini periodičnih Lipinskih jezera