31jul2022 Svrljiške planine (Oreovac - Višegrad - Gradac)

Odavno nisam planinario na Svrljiškim planinama. Za maglovito nedeljno prepodne izabrao sam njihov krajnje zapadni deo i vrhove na kojima do sada nisam bio - Višegrad i Gradac. Ovaj drugi mi je bio privlačan zbog činjenice da sa svoja 1062 m predstavlja najvišu kotu na teritoriji Grada Niša.

Minulog vikenda neko je imao mnogo razloga da bude srećan i ponosan, a ja samo jedan da budem veoma razočaran. Najgore je kad razočarenje doživite u trenutku kada se najmanje nadate i to od nikog drugog nego od planinara. U takvoj situaciji, nakon neprospavane noći, spas je valjalo potražiti u kraju gde nema puno ljudi. Tako mi se pomenuti deo Svrljiških planina učinio idealnim jer je prilično daleko od razloga mog razočarenja. Samoća mi je prijala, a ni najmanje mi nije zasmetala činjenica da tokom nedeljnog prepodneva, na planinarskoj stazi koja je prilično popularna među Nišlijama, nisam sreo gotovo nikog...

Moj uspon je trebalo da počne iz niškog sela Oreovca. Da bih stigao do njega najpre sam vozio auto-putem, jer adekvatna veza između Proseka na magistrali i puta Niš - Svrljig još uvek ne postoji (u izgradnji je). Izašao sam sa auto-puta na petlji ,,Niš - istok'' i krenuo u pravcu Svrljiga. Prošao sam kroz Malču, selo poznato ne baš po lepim stvarima, i par kilometara kasnije skrenuo desno, ka Pasjači i Oreovcu:

Od ovog skretanja Oreovac je udaljen 5 km. Uzput se prolazi kroz Pasjaču. Ova sela se nalaze na zapadnim padinama Svrljiških planina, a obližnji prevoj Gramada ih razdvaja od planine Kalafat, koja se prostire severno od Niša. U Oreovcu za polazak peške na uspon biram centar sela, tj. proširenje pored zadružnog doma i seoske škole. Ispostaviće se na kraju da to mesto služi i kao okretnica autobusima ,,Niš - ekspresa''. Oreovac je od centra Niša udaljen oko 20 km, od Pirota 67 i mesto na sledećim fotografijama je na 560 m nadmorske visine:

Prolazim kroz selo, a na izlasku iz njega počinje nešto jači uspon:

Zbog magle nisam u mogućnosti da vidim Višegradsku stenu, ali dobro je, bar nema kiše. Moguće da postoji neka planinarska staza koja od Oreovca vodi na istok u pravcu Višegrada, ali ja nisam uspeo da je uočim. Nastavio sam izlokanim i višestruko krpljenim seoskim putem:

Na mestu sa poslednje fotografije asfalt prestaje i upadam u blato. Tačnije, tragova asfalta ima i dalje ali su ga bujice i okolno zemljište odavno zdrobili i sprali. Vreme je pravo jesenje:

Posle 2.5 km hoda iz centra Oreovca, stižem do mesta gde skrećem desno, na put koji vodi gore, ka Višegradu. U nastavku idem konstantno uzbrdo, a put poput cik-cak linije povija čas levo, čas desno. Izbrojao sam tačno 10 oštrih krivina - serpentina. Od pogleda na okolinu, zbog magle, nema ništa:

Nakon 25 minuta od podnožja, dolazim do proplanka na kome se nalazi zaletište za paraglajdere. Očigledno je ovde nedavno održano neko takmičenje ili je u planu u narednom periodu:

Pretpostavljam da je sa ovog mesta u normalnim uslovima lep pogled na Niš. Sve je vlažno, čak ne mogu da pronađem ni parče suvog mesta kako bi seo i odmorio. Produžavam dalje, teren je sada nešto ravniji. Stižem do mesta na kome se ne osećam nimalo prijatno, znajući da se na vrhu Višegrada nalaze vojni objekat i relej. Nastavljam putem koji se pruža desno od onog kojim je kretanje zabranjeno:

Zatim dolazim do još jednog zaletišta, koje je od prvog udaljeno svega nekoliko stotina metara:

Nalazim se na visini od oko 1015 m. Iza mene, na vrhu, nalaze se pomenuti objekti. U početku izgledaju kao iz filmova strave:

Oseća se strujanje vazduha. Vazdušne mase se brzo kreću i prebacuju s jednog na drugi kraj planine. Posmatram ,,borbu'' sunčevih zraka i magle. Na momente svetlost nadvlada i ja dobijam mnogo bolju sliku:

Odmaram ali nemam vremena da to radim preterano dugo. Krećem ka istoku i vrhu Gradac, koji je od Višegrada vazdušnom linijom udaljen oko 1 km. Izlazim na neki put i praktično prvi put tog jutra viđam planinarsku markaciju. U podnožju Gradca ona me usmerava desno, na planinarsku stazu koja treba da me odvede do samog vrha:

U pitanju je klasična planinarska staza, dobro obeležena, ali i pomalo zapuštena. Bilo je očigledno da planinari njome ne prolaze tako često, za razliku od Suve planine i poteza od Mosora do Sokolovog kamena, na koji me delimično i podseća. Magla mi smanjuje preglednost, ali je jasno da se sa južne strane Gradca nalazi strm, kameniti odsek:

Nakon 25-30 minuta od polaska sa proplanka ispod releja na Višegradu, izlazim na vrh Gradac. Označen je kao kontrolna tačka broj 11 na Niškoj transverzali (vrh Pleš, 1267 m, koji je sledeći istaknuti vrh Svrljiških planina ka istoku, predstavljen je brojem 10). Obično na ovakvim mestima naglasim da uživam u fantastičnom pogledu na okolinu. Sada, zbog vremenskih uslova, to nije tako. Ispostaviće se da je samo par sati kasnije situacija bila mnogo povoljnija.

Za uspon na Gradac od Oreovca bilo mi je potrebno manje od dva sata. Nisam se dugo zadržavao. Navigacija mi je pokazivala da se u dolini istočno od vrha nalazi Crkva Svetog Jovana. Želeći da je posetim, a i da se ne vraćam nazad istim putem, spuštam se strmom i obeleženom planinarskom stazom sa suprotne strane od one sa koje sam izašao na vrh:

Po silasku u podnožje izlazim na put koji vodi u pravcu Pleša (oko 4.5 km vazdušnom linojom na istok) i koji može da predstavlja zanimljivo rešenje za uspon na ovaj vrh koji je teško dostupan sa belopalanačke strane. Ovde je granica teritorije Grada Niša i opštine Svrljig. Ja pomalo lutam, konačno nalazim traženo mesto i zaključujem da u pitanju nije crkva već staro crkvište:

Moram da priznam da se u meni nepoznatom kraju nisam baš najbolje snašao. U povratku, u želji da Gradac obiđem sa njegove severne strane, lako gubim put koji mi se učinio prohodnim i probijam se kroz šumu. Vremenski uslovi se popravljaju i sada, u procepu između dva brda na severu, mogu da vidim i Svrljig. Po izlasku na glavni put mogu mnogo bolje da vidim i Višegrad:

Slede još bolji pogled na Svrljig, a na suprotnoj južnoj strani i na selo Sićevo (duboko dole u dnu), Kusaču i Suvu planinu u pozadini:

Višegrad i vojni objekat na njemu obilazim sa severne strane i dolazim na put kojim sam i došao dva sata ranije. Za sobom ostavljam Gradac i Pleš u daljini:

Usledio je spust niz serpentine. Povratak sa Višegrada u Oreovac je potrajao 50 minuta. Za kraj slika Višegrdske stene i sela Pasjače sa puta Niš - Svrljig iznad Malče:

Trajanje relacije: oko 6h

Zahtevnost relacije: onako kako sam je ja prošao - teška (4/5), za planinare iz Niša za jednu ocenu lakša

Karakteristike: u normalnim uslovima prelepi vidikovci, sa pogledom na Suvu planinu, Sićevačku klisuru, grad Niš, Svrljig, venac Svrljiških planina, a u daljini i na Staru planinu i Rtanj; mesta koja rado posećuju ljubitelji paraglajdinga

Rizici: nakon Oreovca nema izvora sa vodom za piće; kretanje u blizini vojnog objekta na vrhu Višegrada; sam izlazak na Gradac sa zapadne strane je pomalo nezgodan, kao i spust na suprotnoj, istočnoj strani