Pirot i pirotski kraj

13aug2022 Rakita - Vuči Del (karaula) - Daščani kladenac - Biljine bare

Trebalo mi je oko 50 minuta da kolima iz Pirota stignem do 40 km udaljene Rakite. Do ispred samog sela je asfalt. Nadam se da će nekada proći i kroz ovo čuveno slobodarsko selo, u prošlosti veliko i perspektivno. Boraviti u Rakiti, a ne razmišljati o ideji očuvanja reka i prirode, jednostavno je nemoguće. Svuda oko vas su tragovi istinske borbe za pravdu:

Tu je i montažna crkvica, donacija iz Bugarske u novembru 2019. Očigledno je, nakon početnog protivljenja meštana, ipak dobila svoju šansu. Prolazim pored nje, idem uz reku i dolazim do mesta gde se razdvajaju putevi za Vuči Del i Crvenu Jabuku:

Nadmorska visina je 790 m. Skrećem levo, na put za Vuči Del. Prvi put ću tom deonicom sâm. Nekada sam je prelazio u društvu kuma i svojih prijatelja, bio deo kolone od nekoliko stotina planinara koja je osvajala Ruj... Put vodi uz dolinu Vučidelske reke:

Hodam bez pauza. Prve vučidelske kuće se nalaze dosta pre glavnog dela sela. Tu prvi put zastajem pored izvora koji se zove Valošće. Ime je dobio po obližnjoj mahali Valok i iz njega jedva curi voda:

Vuči Del je selo sa najvećom nadmorskom visinom u Pirotskom okrugu. Pojedine njegove kuće, u mahali Košare na padinama Šipkovice, nalaze se na nadmorskoj visini od oko 1250 m. Po ovoj karakteristici se nijedno od 211 preostalih naseljenih mesta u okrugu ne može uporediti sa selom Vuči Del.

Prolazim odvajanje planinarske staze za Ruj, razmišljam da bi posle pauze od nekoliko godina ponovo mogao sledećeg leta da budem deo organizovanog međunarodnog uspona i dolazim do seoskog groblja gde put povija pod oštrim uglom i vodi ka centru sela:

Mesto koje sam ,,proglasio'' za centar je na nadmorskoj visini od 1130 m, udaljeno je od mog polaznog mesta u Rakiti 5.5 km i ja do njega stižem posle 1h 10 min. Ne zadržavam se i produžavam pravo gore:

Na putu do karaule, koja se nalazi na 2.5 km udaljenosti od centra sela, uživam u pogledu na Ruj (1704 m), Rakitski kamen (1405 m) i Vetren (1457 m):

U svom višem delu put je lošijeg kvaliteta. Malo pre izlaska na plato na kome se nalazi karaula, prolazim pored jednog jačeg izvora. Koristi se za vodosnabdevanje sela:

Napuštena vučidelska karaula je jedno od mojih omiljenih mesta. Nalazi se u podnožju Masine čuke (1430 m), na nadmorskoj visini od 1380 m. Poslednji put sam ovde bio u avgustu 2018. Pravim nešto dužu pauzu:

Prvi put sada krećem u pravcu jugozapada, putem koji vodi niz granicu sa Bugarskom. Posmatram vrh Tumbu (1327 m, to nije Tumba na kojoj se održava čuveni vašar), a u daljini mogu da vidim i Golemi stol:

Ubrzo put postaje mnogo bolji. Očigledno je da su ,,Srbija šume'' i lokalni drvari učinili dosta da sebi olakšaju pristup velikom šumskom prostranstvu u jednom od najzabačenijih delova Srbije. Sem njih praktično jedino lovci, radnici ,,Elektrodistribucije'' i retki planinari posećuju ovaj kraj. Zanimljivo je da put prati granicu, verovatno je reč o nekadašnjoj patrolnoj stazi graničara JNA, a na pojedinim mestima prolazi na svega desetak metara od granične linije:

Posle 2.5h hoda od Rakite i pređenih 11 km (3.2 km od napuštene vučidelske karaule) stižem na prevoj Daščani kladenac, moj krajnji cilj tog prevrtljivog letnjeg dana. Nadmorska visina je 1250 m. Mnogo sam čitao o tom mestu, u pričama koje su prethodile čuvenoj borbi na Tumbi u julu 1913. godine. Dolaskom na ovo zabačeno i poprilično zaboravljeno mesto ostvario sam svoju staru želju. Sve to sam doživeo poprilično emotivno:

O kakvom se mestu radi, kakav je značaj ono imalo u prošlosti, a kakav ima sada, pogledajte u sledećem video-klipu. Dok sam ga snimao, kratkotrajno je zarosila kiša:

Nedaleko od prvog graničnog kamena je drugi, koji je sav prekriven divljim malinama i planinskim cvećem:

U dolini, nedaleko od ovog mesta, nalazi se izvor po kome je čitavo mesto dobilo svoje ime. To je začetak rečice Pepeljštice, kasnije Kalanske i Gradske reke, pritoke Vlasine. Pokušao sam da ga pronađem, ali u ovo doba godine, uz trnje i travu do grla, to je praktično nemoguće.

Od Daščanog kladenca put naglo menja svoj pravac. Napušta srpsko-bugarsku granicu, ostavlja planinu Rudinu sa svoje leve strane (ona se pruža na jug sve do Strezimirovaca) i vodi uz granicu babušničke i crnotravske opštine. Iz suprotnog pravca je znakom obeležen ulaz u pogranični pojas:

Ja sada idem tim putem pošto želim da se u Rakitu vratim preko Biljinih bara i niz dolinu Rakitske reke. Put vodi najpre kroz šumu, a zatim izbija na proplanak sa koga se pruža lep pogled na dolinu reke Tegošnice i južne padine planine Talambas. Mogu da se vide i pojedine kuće u selu Crvena Jabuka, kao i kamenolom ispod Rakov Dola:

Na oko 2.5 km od Daščanog kladenca nalazi se važna raskrsnica lokalnih puteva. Nadmorska visina je 1150 m. Od ovog mesta centar Crvene Jabuke je udaljen oko 5.5 km, a Rakita čitavih 8 km. Ja sam skrenuo desno, ka Rakiti, a iz pravca tog sela, nedaleko od same raskrsnice je i najbolje objašnjeno gde vode lokalni putevi:

Odmah ispod raskrsnice je mesto zvano Bljine bare. Očigledno je reč o močvarnom zemljištu koje natapaju lokalni izvori na zapadnim padinama Tumbe. Biljine bare predstavljaju začetak Rakitske reke koja svoj tok nastavlja dolinom u pravcu severoistoka. Ovde se nalazi i jedna koliba. Nisam video ljude, ali je po dimu koji se vio iz dimnjaka bilo očigledno njihovo prisustvo. Za mene interesantno mesto na kome do sada nisam bio:

Moj spust sa Biljinih bara do Rakite potrajao je sat i po:

Zanimljivo je da se Rakitska reka u jednom delu svog toka gubi, verovatno ponirući u tzv. izduhama u svom koritu, ali se ubrzo ponovo javlja, nastavlja da teče i dobija snagu od brojnih manjih pritoka:

U donjem delu, bliže Rakiti, prolazim kroz malo naselje, kao i pored brojnih pojedinačnih koliba. Put prelazi na desnu obalu reke:

Potporni zid na poslednjoj slici me podsetio da se u neka srećnija vremena, pre skoro 100 godina, u dolini Rakitske reke eksploatisao kameni ugalj. Rudarska okna su postojala i u dolini Vučidelske reke.

U Rakitu ulazim iz pravca Biljinih bara i Crvene Jabuke (udaljena oko 13.5 km!). Iznenađuje me veliki broj prilično očuvanih, čak i novih kuća:

Posle pređenog 21 km i nepuna 5h hoda, zatvaram krug kroz jedan prelepi i netaknuti kraj. Ručam ispred doma kulture u Rakiti, za koji me vežu brojne lepe uspomene. Na kraju, prezadovoljan krećem kući.

Trajanje relacije: oko 7h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: fenomenalna planinarska relacija, preporučujem je baš onako kako sam je ja izveo; čist i netaknut kraj izuzetne lepote; Daščani kladenac - zanimljivo mesto koje je nekada imalo daleko veći značaj nego danas, zabačeno i zaboravljeno i od države i od opština koje razdvaja

Rizici: nakon sela Vuči Del planinarska markacija gotovo da ne postoji, potrebno je korišćenje navigacije ili topografske karte; pogranični kraj koji je pust i u koji dolaze samo šumari, retki lovci i planinari