Pirot i pirotski kraj

21aug2022 Starim putem od Pirota do Bele Palanke

Priča počinje na izlazu iz Gnjilana. Najviši delovi planine Belave su u magli. Vodite računa kada iz ovog pravca ulazite u Pirot. Policija i radarske kontrole kod prvih gnjilanskih kuća nisu retki.

Na 5. kilometru od Pirota je važna raskrsnica u mestu zvanom ,,Sadikov bunar''. Ja produžavam pravo, ka Ponoru:

Prolaze se skretanja za Veliki i Mali Suvodol. Vozila je sve manje. Teren je brežuljkast pa put ide gore-dole. Ovako izgleda pogled prema Ponoru sa jednog uzvišenja:

Sa desne strane planinu Belavu zamenjuje Crni vrh. Levo su obronci planine Stranje. Ulaz u Ponor, zadnje pirotsko selo na ovom potezu, je na oko 11 km od grada. Ovde je prvo od nekoliko skretanja za gornji, glavni deo sela. Put za Belu Palanku vodi kroz njegov donji deo:

Odmah nakon poslednjeg skretanja za gornji deo Ponora, smešten je veliki kamenolom. Ne volim ovakva mesta, ne stajem već fotografisanje radim iz auta u pokretu:

Ovde je skretanje na put, kasnije stazu, za Crni vrh (890 m). Bio sam na njemu zajedno sa Milanom Jovanovićem 8. marta 2020, po kiši i vrlo lošem vremenu. Od Ponora je konstantan uspon, sve do prevoja Kruška (685 m), najviše tačke na starom putu od Pirota do Bele Palanke:

Do izgradnje Nišavske magistrale, koja prati tok reke Nišave, ovaj put je predstavljao glavnu vezu između Pirota i Bele Palanke. Ovim krajem se nekada mnogo češće prolazilo nego danas. Sada je prava retkost mimoići se sa nekim vozilom na deonici između Ponora i Kremenice. Moram da istaknem, u ovom prvom delu put je sada odličnog kvaliteta. Ranije nije bilo tako, ali pošto je ovaj putni pravac više puta korišćen kao alternativa zbog radova na magistrali u dolini Nišave, nedavno je odrađena njegova sanacija i prevlačenje novim slojem asfalta. Inače, kada je trasiran novi auto-put od Niša do Pirota i bugarske granice, jedna varijanta (takozvana ,,brdska'') je podrazumevala prolazak traka auto-puta upravo ovde i kasnije južnim obodom Pirotskog polja. Prevagnuli su ekonomski interesi pa je usvojena ,,dolinska varijanta'', koja podrazumeva prolazak auto-puta nedaleko od ,,Slobodne zone'', ,,Tigar Tajersa'' pa i centra grada.

Prevoj Kruška predstavlja granicu pirotske i belopalanačke opštine. Od ovog mesta kreće spust. Levo su severne padine planine Stranje:

Prvo belopalanačko selo u ovom kraju je Telovac. Skretanje za njega se nalazi na 16. kilometru od Pirota:

Oko 200 m pre ovog skretanja je jedno mesto koje se teško uočava prilikom spusta sa Kruške iz pravca Pirota. To je česma koja se nalazi ispod samog puta, s njegove leve strane:

Obnovljena je 1957. godine, u vreme kada je put iznad nje imao mnogo veći značaj. Na njoj je lepa poruka niških putara:

Nakon skretanja za Telovac nastavlja se smanjenje nadmorske visine. U mestu zvanom ,,Zanoga'' nalazi se par vikendica. To su praktično jedini objekti koji se mogu videti u ovom pustom kraju:

Zatim se sve više otvara pogled na palanački kraj i na planine i vrhove koji okružuju Belopalanačko polje - Orljianski i Paješki kamen, Svrljiške planine, Divna gorica na isturenom delu Suve planine itd:

U delu koji sledi put je nešto lošijeg kvaliteta:

Sledi prvo od dva skretanja za selo Kremenicu. Udaljenost od Pirota je 22 km:

Ovog puta nisam svraćao u Kremenicu. Reč je o jednom od manjih belopalanačkih sela koje je 1948. godine imalo 508 stanovnika, a 2002. svega 29. Evo nekoliko fotografija od 23. oktobra 2011, kada sam ga prvi put posetio:

Između dva skretanja za Kremenicu put u velikom luku obilazi selo i brdo koje se zove ,,Jazbina'' (466 m). Na toj deonici, s leve strane puta, gledano iz pravca Pirota, nalazi se spomenik u Jankinoj padni, posvećen jednom potresnom događaju iz Prvog svetskog rata. Kada sam u oktobru 2018. godine pokrenuo blog ,,Pirotski kraj'', jedan od prvih članaka, koji je izazvao veliko interesovanje mojih pratioca, bio je posvećen upravo ovom mestu. Tekst koji sam tada preuzeo iz zavičajne literature (Davor Lazarević: Posledice Velikog rata i pirotski kraj - Pirotski zbornik br. 39, 2014), prenosim u celosti:

Sa dolaskom Bugara u Pirot, oktobra 1915, među istaknutim Piroćancima prvi na meti u procesu bugarizacije bili su učitelji i sveštenici. Jedna od najtragičnijih epizoda stradanja srpskih sveštenika u pirotskom kraju desila se u novembru te godine kada su Bugari u Jankinoj padini zverski ubili 24 nedužna sveštenika sa područja Eparhije niške, kao i dvojicu srpskih oficira, a potom njihova tela spalili na lomači. Neki od tih sveštenika bili su poreklom iz Pirota i okoline, i povlačeći se pred Bugarima, na početku njihove okupacije, zadržali su se u Nišu. Svi oni su bili zatvoreni u Niškoj tvrđavi, da bi 11. novembra popodne na prevaru bili poterani putem Niš - Pirot, navodno u internaciju u Bugarsku.

Među njima je bio i pirotski sveštenik Milija Jončić koji je pukim slučajem preživeo stradanje. Do kraja rata skrivao se u svojoj kući, gde je ispod patosa iskopao skrovište. Iza sebe je ostavio sećanje na ovaj stravičan događaj:

,,Na mestu Jankina padina vojnici se postrojiše iza nas i počeše da nam pucaju u leđa. Nastadoše strahovito jaukanje i samrtni krici nesrećnika. Ja počeh bežati uz brdo, pored mene beše jedan oficir, a ispred mene sveštenik Tihomir. Sakrio sam se iza jednog žbuna i tu sačekao zoru. Oko šest izjutra videh vojnike kako gasom (petrolejom) polivaju tela i pale...’’

Po Jončićevom sećanju, na ovom mestu ostala je bugarska straža od nekoliko vojnika koja se smenjivala mesec i po dana, a sve da bi se sačuvala tajnost zločinačkog čina.

Samo nekoliko dana po pokolju u Jankinoj padini, 18. novembra 1915, u Jelašnici kod Niške Banje, desio se sličan zločin. Tom prilikom je ubijeno 12 sveštenika, četiri oficira i jedan učitelj. Kosti ubijenih u Jankinoj padini i Jelašnici prenete su septembra 1921. u Nišku sabornu crkvu i sahranjene u zajedničku grobnicu.

Na mestu stradanja srpskih sveštenika i oficira u noći između 11. i 12. novembra 1915, podignut je 1995. godine spomenik kojim se čuva sećanje na taj strašan događaj. Spomenik je osveštao tadašnji vladika niški, a danas patrijarh srpski Irinej. Na spomen-ploči je sledeći tekst:

,,Spomen obeležje sveštenomučenicima, braniocima srpstva, srpske pravoslavne vere, srpske zemlje, streljanim 12. novembra 1915. godine od bugarskih okupatora, kao upozorenje nastupajućim generacijama pravoslavnih vernika, da se nikada više ne ubijaju, već da se pomažu i žive u slozi i ljubavi.’’

Spomenik u Jankinoj padini se nalazi na svega 3 km udaljenosti od centra Bele Palanke i po mom mišljenju predstavlja mesto koje bi svaki stanovnik Pirotskog okruga morao bar jednom da poseti.

Drugo, glavno skretanje za Kremenicu, kojim ljudi iz Bele Palanke dolaze u ovo selo, iz pravca ove varoši izgleda ovako:

Sledi spust u Belu Palanku:

U Belu Palanku se ulazi putem koji vodi pravo do autobuske stanice:

U Pirot sam se vratio putem koji je pušten u saobraćaj pre nekoliko godina, a vodi preko Ljubatovice, Sinjca, Crnoklišta i Crvenčeva. Ovaj putni pravac je dugačak 30 km i oko 5 km je duži od starog puta koji povezuje Pirot i Belu Palanku preko Ponora.

Trajanje relacije: oko 1.5h

Zahtevnost relacije: laka (1/5)

Karakteristike: nekada važan putni pravac i najkraća veza između Pirota i Bele Palanke, sa nekoliko usputnih mesta koja zaslužuju da budu posećena - česma kod skretanja za Telovac i spomenik u Jankinoj padini kod Kremenice; u današnje vreme i omiljena relacija pirotskih biciklista

Rizici: kvalitet kolovoza u jednom ,,belopalanačkom delu'' puta nije najbolji; kraj je pust, divlje životinje