Pirot i pirotski kraj

28aug2022 Babin zub - Midžor - Štavljenska vrela - Vodopad Koljčin skok - Dolina Javorske reke - Topli Do

Nedeljna avantura je za mene počela na raskrsnici ispred Kalne, u knjaževačkom selu Jalovik Izvor. Tu sam sačekao ostatak grupe i dalje sa njima krenuo put Babinog zuba:

Na platou podno najvišeg dela Babinog zuba slede pripreme i uobičajeno fotografisanje. Najviše je Nišlija, ima i Sokobanjaca, tu su i Vranjanka i stanovnica češkog Praga, ja ,,branim boje'' Pirota itd. Niko od nas nije ni sanjao kakvu ćemo avanturu doživeti tog lepog letnjeg, velikogospojinskog dana:

Uspon do Midžora je potrajao skoro 4h, uz dve duže pauze - u hladovini severne strane Žarkove čuke i okruženju zrelih, crvenih brusnica, kao i pored stare karaule u podnožju samog Midžora:

Velika drvena stolica na Midžoru, postavljena povodom ,,Moon Fest''-a, predstavlja pravu atrakciju. Svako ko u nju sedne, bar na trenutak doživi sebe kraljem (ili kraljicom) Stare planine:

Tu je i moj prijatelj Toni ,,od b'lgarskata strana''. Ne znam čoveka koji je češće dolazio na Midžor ovog leta:

Ne zadržavamo se dugo na najvišem vrhu uže Srbije i Stare planine u Srbiji. Produžavamo dalje stazom koja prolazi tik ispod graničnih kamena br. 333 i 332. Silazimo na patrolnu stazu koja vodi na istok, prema Orlovom kamenu i Martinovoj čuki:

Sledi spust u Štavljački dol. Južna strana Stare planine, možda je bolje reći - njen pirotski deo, ispresecana je dubokim dolovima. Štavljački je jedan od većih i dubljih među njima. Sa naše desne strane je Dugo bilo, toponim koji će nam odzvanjati u ušima narednih sati. Na njegovom početnom delu, ispod Midžora, planduju krave. Nešto dalje, u srednjem delu Dugog bila, mirno pase krdo konja. Unapred smo se radovali susretu sa njima, ali...

Pedestak minuta nakon polaska sa Midžora, ili posle 25 minuta spusta sa patrolne staze, stižemo do Štavljenskih (ili Štavljačkih vrela), glavnog mesta za snabdevanje vodom u široj okolini. U prostranom Štavljačkom dolu ima nekoliko ovakvih mesta, ali su vrela do kojih smo mi sišli najjača. Čak i u ovo doba godine, krajem avgusta, iz dve cevi ističe prilična količina vode. Idealno mesto za odmor na nadmorskoj visini od oko 1860 m:

Voda sa Štavljenskih vrela otiče u dol u čijem se donjem delu nalazi vodopad Koljčin skok. Ideja je bila da to bude krajnji cilj naše relacije i da se potom usponom na Dugo bilo i spustom niz njega nađemo u Toplom Dolu. Kako je naša grupa bila prilično heterogena u pogledu planinarskog iskustva i kondicije, ispostaviće se da moja odluka da siđemo u niže delove Štavljačkog dola, neće biti najbolja za većinu učesnika akcije. Međutim, želja da ljudima predstavim Koljčin skok, kao jedan od najteže pristupačnih vodopada na Staroj planini, je prevladala.

Kako prilaz Koljčinom skoku sa strane Štavljenskih vrela nije najzgodniji, odluka je bila da do njega dođemo sa suprotne strane doline. Krenuli smo uskom stočarskom stazom ka istoku i nakon 15-ak minuta hoda stigli do mesta koje se zove Jenakov (Janakov ili Janačkov) govedarnik:

Spust niz strmu padinu ka vodopadu trajao je skoro pola sata. Koljčin skok smo zaobišli s leve strane (gledano odozgo). Teren je sa smanjivanjem visine i približavanjem vodopadu sve teži za kretanje:

Znao sam da leto nije pravo vreme za posetu vodopadu Koljčin skok. Preko stena se prelivalo ono malo vode što dolazi sa Štavljenskih vrela. Ispod vodopada voda se razliva po crvenim stenama koje su bile prilično zagrejane na jakom suncu. Lepotu ovog vodopada u aprilu i maju, kada krene topljenje snega u uzvodnim delovima, kao i snagu vode koja se tada sliva niz liticu, možete samo zamisliti:

Ovde smo imali dužu pauzu za ručak i uživanje u lepoti jednog skrivenog i retko posećenog mesta. Vodopad Koljčin skok je na nadmorskoj visini od oko 1570 m:

Usledila je iznuđena odluka da se grupa podeli. Većina će u narednim satima put do Toplog Dola pronaći spustom niz potok koji predstavlja jedan od začetaka Javorske reke. Druga, manja grupa odlučuje da ide na drugu stranu i da se u Topli Do spusti sa Dugog bila. Iz trenutne perspektive, mislim da bi najbolja odluka bila da smo se strmom padinom vratili do Jenakovog govedarnika i patrolne staze, a zatim prešli celu dužinu Dugog bila do spusta u Topli Do...

Ja sam bio u prvoj grupi. Od samog početka spusta niz dolinu pokazalo se da će to biti duga i veoma zahtevna akcija. Teren je vrlo strm i nezgodan, kretanje otežava gusta vegetacija, a nema nikakvih znakova prolaska ili boravka ljudi. Najkraće, gornji tok Javorske reke se može opisati jednom reči - džungla!

Od spoja doline kojom smo išli sa Rančinim dolom (1h 30 min od Koljčinog skoka) više smo forsirali kretanje kroz samo korito potoka, preskačući sa kamena na kamen i provlačeći se ispod debala koje je u proleće svukla nabujala Javorska reka. Priroda oko nas je bila prelepa, ali, fokusirani na povratak u Topli Do, nismo imali mnogo vremena za uživanje u njoj:

Gotovo tri sata nam je trebalo da se spustimo do mesta gde se Čunguljski potok uliva u Javorsku reku. Malom Čunguljskom vodopadu smo se obradovali kao mala deca jer smo znali da naniže imamo sigurnu i obeleženu planinarsku stazu, a kasnije i put do sela:

Poslednju dužu pauzu pravimo upravo ovde. Iako nam je Veliki Čungulj nadomak ruke, odlučujemo da ne idemo do njega. Poučeni iskustvom sa Koljčinog skoka, znamo da bi nas tamo sačekala mokra litica niz koju curi voda.

Oko 45 minuta nam je trebalo da od Malog Čungulja siđemo do podnožja Golemog Jarišora i mesta gde se Studenička reka uliva u Javorsku. Tu smo prešli brvno i produžili ka Toplom Dolu:

Mrak nas je ,,stigao'' negde kod skretanja za Jarišorski dol. Na sreću, imali smo dovoljno baterijskih lampi i nije bilo nikkavih većih problema u kretanju do sela.

Misli su nam bile usmerene ka drugoj grupi. Držali smo palčeve da su uspeli da se uspentraju od Koljčinog skoka na Dugo bilo i da se zatim sa ove dugačke planinske kose spuste u Kovani do, nadomak Toplog Dola. U jednom momentu, na spoju dve reke prikazanom na prethodnim fotografijama, uspeli smo da uspostavimo vezu. Učinilo se tada sasvim realnim da ta grupa pre nas stigne u selo gde nas je čekao autobus. Kasnije se ispostavilo da nije tako i da je petočlanu grupu mrak zatekao upravo na Dugom bilu. Njihov spust u Kovani do je potrajao, a s njim i zebnja za naše drugare. Na sreću, veče je bilo prelepo - toplo, bez vetra i kiše koja nam je pretila dok smo odmarali na Koljčinom skoku. Nebo je bilo posebna priča - vedro i zvezdano... Čini mi se da ga nikada neću zaboraviti.

Na kraju, sve se dobro završilo. Ponoć nas je sačekala u Toplom Dolu, usledio je povratak do Kalne autobusom, a za mene i autom nazad do Pirota. Početak novog radnog dana nije bio daleko... Pustolovina koje ću se sećati celog života.

Trajanje relacije: oko 19h

Zahtevnost relacije: izuzetno teška (5/5), jedna od najtežih

Karakteristike: planinarska relacija koja je imala sve elemente pustolovine - uspon na Midžor, spust u Štavljački dol i obilazak vodopada Koljčin skok, dugačak povratak niz dolinu Javorske reke koja u svom gornjem delu liči na prašumu

Rizici: na ovakvoj kompleksnoj trasi, dužine oko 24 km, ima ih bezbroj; najteži je bio spust do vodopada Koljčin skok i nadalje niz Javorsku reku do Malog Čungulja