Pirot i pirotski kraj

14sep2022 Kardašnica iz Velikog Suvodola

Do gornjeg dela Velikog Suvodola brzo sam stigao kolima. Udaljenost od moje kuće je oko 8 km. Kada se od starog puta za Ponor i Belu Palanku odvojite na put koji vodi kroz selo, opada kvalitet kolovoza, smanjuje se broj ljudi, starost kuća pored kojih prolazite raste, ali zauzvrat prolazite pored lepih kamenih mostića na potočiću koji se formira u dolini. Stari deo sela Veliki Suvodol nalazi se upravo na padinama Belave. Asfaltna podloga ubrzo u potpunosti nestaje i ja produžavam naviše peške:

Početna tačka moje pešačke relacije je na oko 505 m nadmorske visine. Cilj, relej na Kardašnici, nalazi se na platou na oko 920 m visine. Lako je vidljiv iz Pirotskog polja i nižih delova sela Veliki Suvodol. Prolazim pored Crkve Svetog Ignjatija Bogonosca i pored jedne suve česme:

Do sada sam uvek na Kardašnicu izlazio iz susednog Malog Suvodola. Sada prvi put idem kamenitim putem koji od Velikog Suvodola vodi na severozapad, uz stalno, ali ne previše zahtevno povećanje visine. Prolazim pored napuštenih kuća:

Svoj cilj još uvek mogu da vidim. Put je u početku sasvim solidan, a zatim sledi jedna ravnija deonica gde ga je prilično ,,obgrlilo'' okolno rastinje. Ovde se ne prolazi često i put praktično koriste samo meštani okolnih sela, eventualno lovci:

Zatim se karakter terena menja i polako stičete utisak da se nalazite na visokoj planini udaljenoj od grada. Put povremeno prolazi kroz borovu šumu. Posleratna pošumljavanja Belave su imala za cilj da ovu planinu učine pristupačnijom, te da smanje vodenu eroziju i spiranje krečnjačkog terena:

Na mestu prikazanom na prvoj sledećoj fotografiji priključuje se put koji dolazi iz pravca Malog Suvodola i česme Bratiševac, u podnožju Belave. Sledi jedan nagli zaokret udesno i put sada vodi ispod Kardašnice, kamenitim terenom u pravcu severoistoka:

Ovde se desio moj neočekivani susret sa Stefanom, mladim dečkom i kozarom iz Velikog Suvodola, njegovim stadom od 18 koza i četiri psa čuvara:

U pozadini poslednje fotografije su Crni vrh (između Ponora i Telovca), Šljivovički vrh, i u daljini - Divna gorica, Preslap, Rženac i Trem. Znajući da sa same zaravni, na kojoj se nalazi repetitor, pogled praktično ne postoji, skrećem do jednog markantnog kamena pored puta koji predstavlja sjajan vidikovac sa fenomenalnim pogledom na Pirotsko polje i planine južno od njega:

U nastavku puta, koji sada bukvalno vodi preko kamenja, slede još jedna lakat-krivina i kratak pravac do samog odredišta:

Ispred velikog metalnog stuba na Kardašnici sam bio nakon 55 minuta hoda iz Velikog Suvodola. Pri tom sam prešao razdaljinu od oko 4 km:

Ovde sam poslednji put bio 28. decembra 2019. Društvo su mi pravili Milan Jovanović i Mića Veljković, kolege sa posla. Vreme je bilo loše, sa tankim snežnim pokrivačem i gustom maglom. U takvim uslovima, dolazak na Kardašnicu ne predstavlja poseban doživljaj. Malo sam pregledavao arhivu svojih tekstova i fotografija - rastojanje do ovog mesta iz Malog Suvodola je nešto veće (4.5 km), a nama je u otežanim vremenskim uslovima trebalo prilično duže vreme za uspon - 1h 15 min. Upravo to sam želeo da proverim i da vam pokažem da je Kardašnica pristupačnija iz Velikog Suvodola u odnosu na Mali Suvodol.

Značaj ovog objekta bio je veći pre nekoliko desetina godina. Kada sam bio dete često smo gubili televizijski signal zbog nevremena ili radova na repetitoru na Crnom vrhu (planina Vidlič, severno od Pirota). Tada smo antene okretali u pravcu Kardašnice kako bi povratili televizijsku sliku i kako ne bi smo bili uskraćeni za omiljenu televizijsku seriju ili neku važnu utakmicu.

U podnožju stuba put prestaje. Malo dalje, svega nekoliko stotina metara na zapad, planina Belava dostiže svoju najveću visinu od 946 m i strmo je odvojena dolinom Sedlar od Crnog vrha i belopalanačkog kraja. Na severu je široka dolina reke Nišave, na potezu od Staničenja, preko Crvenčeva, do Crnoklišta i Sinjca. Iako bi mnogi sa Kardašnice očekivali lep pogled, to na ovom mestu jednostavno nije moguće. Pokušao sam u povratku da potražim mesto sa boljim pogledom na sever, u pravcu doline Temštice, Temske i Stare planine, sa jednog mesta iznad pomenute lakat-krivine... Ubrzo sam se razuverio. Jednostavno, planina Belava je takva - ne tako visoka, ali nepregledna i nepogodna za planinarenje, prekrivena gustom vegetacijom, puna rupa i vrtača. Čak je južna strana, na kojoj sam se ja nalazio, u pogledu preglednosti i pristupačnosti bolja u odnosu na severnu. U to sam imao mnogo prilika da se uverim. Takođe, vrlo je nebezbedno kretati se na Belavi van šumskih puteva i puteljaka. Koliko god vam se činilo da će te do nekog mesta lakše doći ako krenete prečicom, najbezazlenije što može da vam se pri tome dogodi je da propisno poderete odeću ili svoju kožu. Na teškom, kamenitom terenu, povrede nogu nisu retke...

Povratak do Velikog Suvodola je tekao istim putem kao u odlasku i potrajao je duže - skoro 1h 10 min. Kući sam se vratio u sumrak. Razlog je taj što sam se iz podnožja Kardašnice do sela vraćao zajedno sa Stefanom i njegovim životinjama. Dečko je često na Belavi sa svojim kozama, provodi puno vremena u prirodi, sakuplja šumske plodove, od kozjeg mleka pravi sir i mašta o preseljenju na Staru planinu i proširenju svog stada. Ja mu želim ostvarenje tih želja...

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: odlična, ne preterano teška planinarska tura koja može da se obavi i za jedno septembarsko popodne; uspon južnim padinama Belave do njenog najvišeg dela i releja na Kardašnici; sa usputnih mesta sjajan pogled na Pirotsko polje i planine koje ga okružuju sa južne strane; kraj je zbog prirode terena potencijalno interesantan lovcima na divlje svinje

Rizici: planina Belava je nezgodna za planinarenje i ne treba pokušavati sa improvizacijom i skretanjem van šumskih puteva i puteljaka; razočaranje zbog nepostojanja lepog pogleda sa samog vrha; Belava je bezvodna planina i na samom grebenu nema vode!