24sep2022
Vrtibog i okolina ,,uzduž i popreko'' (Mutna bara, Studenička čuka, Lećija*, Mramor, Golema bara, Vrh)
Kada sam 4.septembra prošle godine prošao kroz Vrtibog i Bislavu, prešao sam 23 km peške kroz predele neopisive lepote. Sada sam bio rešen da svoju relaciju produžim i upotpunim sa još nekoliko zanimljivih mesta na samom Vrtibogu odnosno planinskih vrhova koji oivičuju ovu staroplaninsku visoravan.
Na putu do 23 km udaljenog skretanja za selo Belu, sa puta za Veliku Lukanju i Gostušu, nisam odoleo da ne zastanem i fotografišem Zavojsko jezero sa Belskog mosta:
Na mestu Belski krst ostavljam auto i krećem strmom prečicom ka Lukanjskom putu na Kalimanu. Tamo sam nakon dvadesetak minuta hoda:
Bez zadržavanja prolazim prevoj na Presedlini, granicu atara Gostuše i Bele u podnožju šumovitog brda Popuščevica. Strmom i lošom deonicom puta zatim izlazim najpre na Stojanov trap, a onda i na ravniji teren u podnožju Vrha. Tamo je kao i obično puno blata:
Za neodgovarajuća i nepripremljena terenska vozila, nakon velikih kiša Stojanov trap može da predstavlja kraj njihovog putovanja ka Vrtibogu (lično iskustvo od 28. maja 2011. Jesenji plodovi su zreli. Odavno nisam video krupniji i lepši šipak i crveni glog. Srećem berače iz Gostuše:
U Pirotskoj kotlini je i dalje magla:
Ovog puta bez zadržavanja prolazim pored mesta Del. Tu put naglo menja pravac i povija na sever, ka Vrtibogu. U podnožju Sirmaničkog vrha, baš tamo u dolini gde se nalazi jama Propas, uočavam krdo krava na ispaši:
Posle tačno dva sata hoda eto me na ,,kapiji'' Vrtiboga. Privilegija je biti na ovom mestu i šetati putem koji vodi u srce visoravni. Po mom mišljenju, jedno od najlepših i najatraktivnijih mesta na Staroj planini:
Moji ciljevi su pravo gore, u pravcu severa. Desno od mene su Ručka čuka, Golema bara i Vrh. Na oko 1 km pre barake i kladenca na Vrtibogu ne skrećem desno već produžavam pravo:
Još put nije počeo da se penje uz obod Vrtiboga, a ja preko suvata krećem levo. Želja mi je da osmotrim dolinu Šundaderice prema Modrežu. U njoj se nalazi vodopad Nincov kamik. Nad njom se strmo obrušava Sirmanički vrh i sada mogu da vidim njegovu severnu stranu. U pozadini su Stražište i Zanoga. Šundaderica je jedna od sastavnica Jovanovačke ili Gostuške reke:
Vraćam se na put. Sada Vrtibog posmatram iz malo drugačijeg ugla:
Nakon 15 minuta izlazim na zaravan u podnožju Mramora. Ovo mesto se naziva Delnica i tu je raskrsnica planinskih puteva. Desno se ide na Mramor, a ja produžavam levo, ka Mutnoj bari:
Rečica Šundaderica ovde u svom najvišem izvorišnom delu formira uzan prolaz:
Postoje markacije. Put prolazi pored jedne velike rupe. Da li je u pitanju još neka jama (,,propas''), ne znam:
Oko 15 minuta nakon raskrsnice na Delnici stižem do Mutne bare, male visoravni na skoro 1600 m nadmorske visine. Na Vrtibogu je nekada bilo više hiljada ovaca, kao i dve mlekare (gostuška i lukanjska). Ovde na Mutnoj bari, iznad Vrtiboga, napasana je krupna stoka, a uveče je gonjena na prenoćište u Lećiju - mesto gde idem (Borisav Nikolić: ,,Gostuša'', Pirot 2011):
U monografiji sela Gostuše, Borisava Nikolića, nalazim i da je Mutna bara suvat sa nekoliko uvala koje skoro preko cele godine zadržavaju vodu od otopljenog snega i kišnice. Nažalost, sada vode nema i uvale su prazne. Ove bare je stoka prilikom dolaska na pojilo mutila pa je po tome ovo mesto verovatno dobilo naziv Mutna bara. Tu su i ostaci stare kamene pojate:
Na vrhu ove male doline izlazim na prevoj. Oko 1 km levo grebenom je Belan (1576 m), a desno su Studenička čuka (1666 m), Mramor (1759 m) i Bratkova strana (1943 m). Pre nego što skrenem desno, uživam u pogledu na venac Stare planine i Midžor koji se nalazi tačno preko puta:
Sada kao na dlanu mogu da vidim kraj koji sam prošao tog jutra:
U ovom delu ima mnogo brusnica. Srećem i jednog berača koji je do podnožja Studeničke čuke stigao svojim terencem. Izlazim na ovaj blagi, zaobljeni vrh. Na njemu se nalazi odmorište sa lepim pogledom na okolinu:
Mramor je od Studeničke čuke udaljen oko 1 km na istok. Na severnim padinama ovog vrha, u dolini koja je sa istoka omeđana Dragaljicom, formira se Piljski potok ili potok Lisevski dol. Na njemu se nešto niže nalaze prelepi Gornji i Donji Piljski vodopad, kao i stena Pilj, po kome su vodopadi dobili ime. Tačno nasuprot mojoj poziciji, s druge strane doline, nalazi se Lećija. Dole u dnu na njoj uočavam ostatke starog gostuškog govedarnika:
U podnožju Mramora put se deli. Odlučujem da prvo krenem donjim putem, kako bi imao još lepši pogled na dolinu i Lećiju. Da ne spominjem fenomenalan pogled na južne padine Midžora, Udicu, Dugo bilo...:
Odluka koju sam doneo u tom trenutku pokazala se ispravnom. Već sam bio prepešačio oko 15 km, uz savladavanje visinske razlike od skoro 1000 m. Za silazak do govedarnika u Lećiji i povratak nazad, po teškom, strmom terenu sa visokom klekom, sigurno bi mi bila potrebna dva sata. Već sam od ranije imao informaciju da je krov govedarnika pao i znao sam da bi na tom mestu zatekao samo ruševinu. U Lećiji su se nekada nalazile kolibe Crnovunaca, stočara-nomada koji su u periodu između dva svetska rata sa ogromnim stadima svojih crnih karakačanskih ovaca dolazili na Staru planinu iz Makedonije i severne Grčke.
Prolazim deonicom ispod Mramora i sada ovaj vrh mogu da posmatram sa istočne strane. U isto vreme lep je pogled i na znatno višu Bratkovu stranu:
Na Mramoru sam poslednji put bio u leto 2017, kada sam sa Dejanom Tričkovićem do ovog mesta stigao iz pravca Arbinja, Krvavih bara i Bratkove strane. U povratku smo se odavde spustili niz Gornje Ravno bučje do Rečne poljane u dolini Dojkinačke reke. Na Mramoru se ne zadržavam dugo jer duva hladan vetar:
Prošla su četiri sata od mog polaska sa Belskog krsta. Započinjem povratak. Sa Mramora krećem u pravcu juga i na mestu račvanja puteva za Gornje Ravno bučje i Vrtibog skrećem desno. Spust je brz i lak. Imam fantastičan pogled na okolinu:
Pre dolaska na raskrsnicu na Delnici, na kojoj sam bezmalo dva sata ranije skrenuo ka Mutnoj bari, skrećem levo, u dolinu koja će me odvesti do dela Vrtiboga koji, volim da kažem u šali, predstavlja ,,centar svih zbivanja'' na ovoj visoravni. Pratim stazu kojom prolazi stoka. Ova suva dolina se naziva Duboka padina:
Spust sa Mramora je trajao tačno 30 minuta. U istočnom delu Vrtiboga najpre obilazim Arbanaški kladenac:
Prolazim pored barake u kojoj trenutno nema nikoga i dolazim do stare gostuške mlekare. Ovaj objekat sve više liči na neku srednjevekovnu tvrđavu:
Ovog puta ne produžavam dalje putem koji vodi ka staroj lukanjskoj mlekari i Bislavi. Vraćam se nazad, prolazim još jednom pored kladenca i krećem se stazom polulevo, u nameri da obiđem Ručku čuku (1534 m):
Prolazim pored jedne manje bare i dubokih rupa po kojima je navodno Vrtibog i dobio svoje ime:
Krećući se ka Golemoj bari, na obodu Vrtiboga, moju pažnju zaokuplja spuštanje kamiona TAM 110 niz strmu južnu padinu Ručke čuke. Još kod gostuške mlekare sam primetio kamion na vrhu i ljude koji su ostavljali građevinski materijal u cilju podizanja novog odmorišta i vidikovca na Ručkoj čuki:
Stižem do pojila na Golemoj bari, koja se vodom hrani sa jednog obližnjeg izvora...:
...i već kroz nekoliko minuta nalazim se u tovarnom prostoru ,,stodesetke'' na putu za Vrh, najvišu kotu masiva koji s južne strane ograničava Vrtibog i odvaja ga od doline Gostuške reke i Visočice. Ljubaznu ponudu nisam mogao da odbijem. Uštedeo sam 30-40 minuta strmog uspona. Vožnja je za mene predstavljala novo iskustvo i otkrila mi nove vidike, mada nije bila nimalo udobna, pogotovo u prvom, najstrmijem delu:
To je potrajalo sedam minuta i nakon tog vremena ja sam dobro prodrman izašao na plato na 1588 m nadmorske visine na kome se nalazi čuvena usamljena breza. Dobri ljudi koji su me izvezli na ovo mesto sa Vrtiboga su produžili dalje put Bislave, a prethodno su ostavili sve što je potrebno za novo odmorište na Vrhu (tako se zove ovo mesto):
Uživao sam u pogledu sa ovog sjajnog vidikovca:
Spust strminom na južnoj strani Vrha, do puta koji vodi za Vrtibog, trajao je oko 20 minuta. Vrlo nezgodno za zglobove:
Pauza za ručak je bila na Presedlini. Kod auta na skretanju za Belu sam bio nakon 1h 40 min od polaska sa Vrha i skoro 3h nakon Mramora.
Trajanje relacije: oko 8.5h
Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)
Karakteristike: izuzetna planinarska relacija, uz prolaz kroz neke od najlepših staroplaninskih krajeva i uspon na prelepe vrhove-vidikovce (Studenička čuka, Mramor, Vrh); šumsko voće u izobilju
Rizici: markacija je sporadična i već izbledela; prelazi se veliko rastojanje i savladava prilična visinska razlika; vode ima praktično samo na Vrtibogu; Lećija je u strmoj dolini obrasloj klekom i zbog toga teško dostupna