Pirot i pirotski kraj

24sep2022 Vrtibog i okolina ,,uzduž i popreko'' (Mutna bara, Studenička čuka, Lećija*, Mramor, Golema bara, Vrh)

Na putu do 23 km udaljenog skretanja za selo Belu, sa puta za Veliku Lukanju i Gostušu, nisam odoleo da ne zastanem i fotografišem Zavojsko jezero sa Belskog mosta:

 Na mestu Belski krst ostavljam auto i krećem strmom prečicom ka Lukanjskom putu na Kalimanu. Tamo sam nakon dvadesetak minuta hoda:

Bez zadržavanja prolazim prevoj na Presedlini, granicu atara Gostuše i Bele u podnožju šumovitog brda Popuščevica. Strmom i lošom deonicom puta zatim izlazim najpre na Stojanov trap, a onda i na ravniji teren u podnožju Vrha. Tamo je kao i obično puno blata: 

Za neodgovarajuća i nepripremljena terenska vozila, nakon velikih kiša Stojanov trap može da predstavlja kraj njihovog putovanja ka Vrtibogu (lično iskustvo od 28. maja 2011. Jesenji plodovi su zreli. Odavno nisam video krupniji i lepši šipak i crveni glog. Srećem berače iz Gostuše:

U Pirotskoj kotlini je i dalje magla:

Ovog puta bez zadržavanja prolazim pored mesta Del. Tu put naglo menja pravac i povija na sever, ka Vrtibogu. U podnožju Sirmaničkog vrha, baš tamo u dolini gde se nalazi jama Propas, uočavam krdo krava na ispaši:

Posle tačno dva sata hoda eto me na ,,kapiji'' Vrtiboga. Privilegija je biti na ovom mestu i šetati putem koji vodi u srce visoravni. Po mom mišljenju, jedno od najlepših i najatraktivnijih mesta na Staroj planini:

Moji ciljevi su pravo gore, u pravcu severa. Desno od mene su Ručka čuka, Golema bara i Vrh. Na oko 1 km pre barake i kladenca na Vrtibogu ne skrećem desno već produžavam pravo:

Još put nije počeo da se penje uz obod Vrtiboga, a ja preko suvata krećem levo. Želja mi je da osmotrim dolinu Šundaderice prema Modrežu. U njoj se nalazi vodopad Nincov kamik. Nad njom se strmo obrušava Sirmanički vrh i sada mogu da vidim njegovu severnu stranu. U pozadini su Stražište i Zanoga. Šundaderica je jedna od sastavnica Jovanovačke ili Gostuške reke:

Vraćam se na put. Sada Vrtibog posmatram iz malo drugačijeg ugla:

Nakon 15 minuta izlazim na zaravan u podnožju Mramora. Ovo mesto se naziva Delnica i tu je raskrsnica planinskih puteva. Desno se ide na Mramor, a ja produžavam levo, ka Mutnoj bari:

Rečica Šundaderica ovde u svom najvišem izvorišnom delu formira uzan prolaz:

Postoje markacije. Put prolazi pored jedne velike rupe. Da li je u pitanju još neka jama (,,propas''), ne znam:

Oko 15 minuta nakon raskrsnice na Delnici stižem do Mutne bare, male visoravni na skoro 1600 m nadmorske visine. Na Vrtibogu je nekada bilo više hiljada ovaca, kao i dve mlekare (gostuška i lukanjska). Ovde na Mutnoj bari, iznad Vrtiboga, napasana je krupna stoka, a uveče je gonjena na prenoćište u Lećiju - mesto gde idem (Borisav Nikolić: ,,Gostuša'', Pirot 2011):

U monografiji sela Gostuše, Borisava Nikolića, nalazim i da je Mutna bara suvat sa nekoliko uvala koje skoro preko cele godine zadržavaju vodu od otopljenog snega i kišnice. Nažalost, sada vode nema i uvale su prazne. Ove bare je stoka prilikom dolaska na pojilo mutila pa je po tome ovo mesto verovatno dobilo naziv Mutna bara. Tu su i ostaci stare kamene pojate:

Na vrhu ove male doline izlazim na prevoj. Oko 1 km levo grebenom je Belan (1576 m), a desno su Studenička čuka (1666 m), Mramor (1759 m) i Bratkova strana (1943 m). Pre nego što skrenem desno, uživam u pogledu na venac Stare planine i Midžor koji se nalazi tačno preko puta:

Sada kao na dlanu mogu da vidim kraj koji sam prošao tog jutra:

U ovom delu ima mnogo brusnica. Srećem i jednog berača koji je do podnožja Studeničke čuke stigao svojim terencem. Izlazim na ovaj blagi, zaobljeni vrh. Na njemu se nalazi odmorište sa lepim pogledom na okolinu:

Mramor je od Studeničke čuke udaljen oko 1 km na istok. Na severnim padinama ovog vrha, u dolini koja je sa istoka omeđana Dragaljicom, formira se Piljski potok ili potok Lisevski dol. Na njemu se nešto niže nalaze prelepi Gornji i Donji Piljski vodopad, kao i stena Pilj, po kome su vodopadi dobili ime. Tačno nasuprot mojoj poziciji, s druge strane doline, nalazi se Lećija. Dole u dnu na njoj uočavam ostatke starog gostuškog govedarnika:

U podnožju Mramora put se deli. Odlučujem da prvo krenem donjim putem, kako bi imao još lepši pogled na dolinu i Lećiju. Da ne spominjem fenomenalan pogled na južne padine Midžora, Udicu, Dugo bilo...:

Odluka koju sam doneo u tom trenutku pokazala se ispravnom. Već sam bio prepešačio oko 15 km, uz savladavanje visinske razlike od skoro 1000 m. Za silazak do govedarnika u Lećiji i povratak nazad, po teškom, strmom terenu sa visokom klekom, sigurno bi mi bila potrebna dva sata. Već sam od ranije imao informaciju da je krov govedarnika pao i znao sam da bi na tom mestu zatekao samo ruševinu. U Lećiji su se nekada nalazile kolibe Crnovunaca, stočara-nomada koji su u periodu između dva svetska rata sa ogromnim stadima svojih crnih karakačanskih ovaca dolazili na Staru planinu iz Makedonije i severne Grčke.

Prolazim deonicom ispod Mramora i sada ovaj vrh mogu da posmatram sa istočne strane. U isto vreme lep je pogled i na znatno višu Bratkovu stranu:

Na Mramoru sam poslednji put bio u leto 2017, kada sam sa Dejanom Tričkovićem do ovog mesta stigao iz pravca Arbinja, Krvavih bara i Bratkove strane. U povratku smo se odavde spustili niz Gornje Ravno bučje do Rečne poljane u dolini Dojkinačke reke. Na Mramoru se ne zadržavam dugo jer duva hladan vetar:

Prošla su četiri sata od mog polaska sa Belskog krsta. Započinjem povratak. Sa Mramora krećem u pravcu juga i na mestu račvanja puteva za Gornje Ravno bučje i Vrtibog skrećem desno. Spust je brz i lak. Imam fantastičan pogled na okolinu:

Pre dolaska na raskrsnicu na Delnici, na kojoj sam bezmalo dva sata ranije skrenuo ka Mutnoj bari, skrećem levo, u dolinu koja će me odvesti do dela Vrtiboga koji, volim da kažem u šali, predstavlja ,,centar svih zbivanja'' na ovoj visoravni. Pratim stazu kojom prolazi stoka. Ova suva dolina se naziva Duboka padina:

Spust sa Mramora je trajao tačno 30 minuta. U istočnom delu Vrtiboga najpre obilazim Arbanaški kladenac:

Prolazim pored barake u kojoj trenutno nema nikoga i dolazim do stare gostuške mlekare. Ovaj objekat sve više liči na neku srednjevekovnu tvrđavu:

Ovog puta ne produžavam dalje putem koji vodi ka staroj lukanjskoj mlekari i Bislavi. Vraćam se nazad, prolazim još jednom pored kladenca i krećem se stazom polulevo, u nameri da obiđem Ručku čuku (1534 m):

Prolazim pored jedne manje bare i dubokih rupa po kojima je navodno Vrtibog i dobio svoje ime:

Krećući se ka Golemoj bari, na obodu Vrtiboga, moju pažnju zaokuplja spuštanje kamiona TAM 110 niz strmu južnu padinu Ručke čuke. Još kod gostuške mlekare sam primetio kamion na vrhu i ljude koji su ostavljali građevinski materijal u cilju podizanja novog odmorišta i vidikovca na Ručkoj čuki:

Stižem do pojila na Golemoj bari, koja se vodom hrani sa jednog obližnjeg izvora...:

...i već kroz nekoliko minuta nalazim se u tovarnom prostoru ,,stodesetke'' na putu za Vrh, najvišu kotu masiva koji s južne strane ograničava Vrtibog i odvaja ga od doline Gostuške reke i Visočice. Ljubaznu ponudu nisam mogao da odbijem. Uštedeo sam 30-40 minuta strmog uspona. Vožnja je za mene predstavljala novo iskustvo i otkrila mi nove vidike, mada nije bila nimalo udobna, pogotovo u prvom, najstrmijem delu:

To je potrajalo sedam minuta i nakon tog vremena ja sam dobro prodrman izašao na plato na 1588 m nadmorske visine na kome se nalazi čuvena usamljena breza. Dobri ljudi koji su me izvezli na ovo mesto sa Vrtiboga su produžili dalje put Bislave, a prethodno su ostavili sve što je potrebno za novo odmorište na Vrhu (tako se zove ovo mesto):

Uživao sam u pogledu sa ovog sjajnog vidikovca:

Spust strminom na južnoj strani Vrha, do puta koji vodi za Vrtibog, trajao je oko 20 minuta. Vrlo nezgodno za zglobove:

Pauza za ručak je bila na Presedlini. Kod auta na skretanju za Belu sam bio nakon 1h 40 min od polaska sa Vrha i skoro 3h nakon Mramora.

Trajanje relacije: oko 8.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: izuzetna planinarska relacija, uz prolaz kroz neke od najlepših staroplaninskih krajeva i uspon na prelepe vrhove-vidikovce (Studenička čuka, Mramor, Vrh); šumsko voće u izobilju

Rizici: markacija je sporadična i već izbledela; prelazi se veliko rastojanje i savladava prilična visinska razlika; vode ima praktično samo na Vrtibogu; Lećija je u strmoj dolini obrasloj klekom i zbog toga teško dostupna