19oct2022 Mesto Brod na Nišavi i selo Crvenče(vo)

Dešava se da od neke relacije ne očekujem previše, a da zauzvrat dobijem mnogo više od tih očekivanja. Takav je slučaj sa Crvenčevom, selom pored koga sam mnogo puta prolazio na putu za Belu Palanku i Niš i koje mi je nekako uvek bilo u senci većih i poznatijih, Staničenja i Crnoklišta. Pre izvesnog vremena mladi kolega Dušan Živković me zainteresovao pričama i slikama o svom selu, a u sredu je bila prilika da mi pojedina interesantna mesta i lično pokaže.

Crvenčevo se nalazi u zapadnom delu opštine Pirot, na udaljenosti od oko 13 km od centra grada. Selo se smestilo iznad novog puta Pirot - Bela Palanka:

Sa Dušanom se nalazim na ulazu u selo, na glavnom putu. On je već napravio plan moje posete i najpre me vodi u deo atara Crvenčeva koji se nalazi jugoistočno od sela, ispod auto-puta i železničke pruge. Prošli smo dva podvožnjaka da bi stigli do desne obale Nišave:

Reka nije daleko, svega nekoliko stotina metara od asfaltnog puta, što me iznenađuje jer sam bio uveren da na potezu od Staničenja do Sinjca Nišava teče samim podnožjem planine Belave. Dušan mi objašnjava da ovde reka pravi krivinu, zaokret, da je nekada bilo baš tako kako sam ja mislio, ali da je u prošlosti promenila svoj tok i prišla bliže Crvenčevu. Deo atara sela se tako našao na levoj obali reke i meštanima Crvenčeva su tako njihove njive postale teško dostupne. Mnoge su sada u vlasništvu ljudi iz Staničenja, koji do njih imaju mnogo lakši pristup.

Ne samo da Nišava ovde formira krivinu već i pravo rečno ostrvo, adu, obilazeći ga u dva rukavca. E upravo tu su se nekada nalazila tri ,,broda'', odnosno mesta preko kojih je moglo preći ili prebroditi reku. Ostao je aktivan jedino srednji brod, na mestu gde je za vreme niskog vodostaja leti i dalje moguće preći reku traktorom ili pregaziti je. Doskora je ovde postojao i drveni mostić, ali ga je nepredvidiva reka odnela. Takođe, usecanjem u svoju desnu obalu, Nišava je preostala dva broda učinila neupotrebljivim:

Baš tu, u mestu Brod, Dušan je sa svojim društvom uredio delić svog raja na desnoj obali Nišave. Mesto je nazvao ,,Brod Bar''. Želja mu nije da ga prisvoji samo za sebe i svoje prijatelje, već ga promoviše i nudi dostupnim za sve posetioce koji leti dolaze na kupanje. Ovo mesto je dobro poznato i pirotskim ribolovcima. Ja sam bio oduševljen onim što sam video za desetak minuta koliko sam sa Dušanom proveo u ,,Brod Baru''. Po njegovoj zamisli, sve je od drveta, bez upotrebe veštačkih materijala:

Nizvodno od ovog mesta, na levoj obali Nišave, podno same Belave, nalazi se stara Crkva Svete Petke. Meštani okolnih sela ovo crkvište nazivaju po Svetom Iliji i okupljaju se tamo svakog 2. avgusta. U blizini crkve je i vrelo sa koga se Crvenčevo snabdeva vodom. Posetu tom zanimljivom mestu Dušan i ja smo ostavili za neku drugu priliku. Ovog puta nismo imali vremena jer je Dušan isplanirao da mi pokaže druge delove svog sela...

Vraćamo se u selo i to u njegov noviji deo koji se prostire duž puta prema Crnoklištu i Beloj Palanci. Na putu smo za gornji, stariji deo sela. Koristim priliku da fotografišem stare kuće:

Ovaj put mi nije nepoznat. Nekoliko puta sam do sada već prolazio njime, a poslednji put 19. decembra 2019, kada sam obišao deo Crvenčeva za koji sam smatrao da je najstariji. Dušan mi objašnjava da se dolina levo od nas naziva Vodni dol, da je naseljavanje meštana iz gornjeg dela sela u donji, bliže putu, započela baš na kraju Vodnog dola, da se s njegove suprotne strane nalazi proplanak Prekrsje na kome su se ranije održavale igranke i da se raskrsnica nekoliko seoskih puteva, na koju nailazimo, naziva Pačevaljća (ili Pačevaljka):

Od ovog mesta Dušan me vodi stazom u kraj gde dosad nisam bio. Izlazimo na brdo Bajir, sa koga se pruža lep pogled na Belavu, Crvenu stenu, Staničenje i Mađilku, kraj između dva sela koji je presekao auto-put. Ništa manje lep nije pogled unazad, niz dolinu Nišave prema Beloj Palanci:

Na Bajiru se nalazi mirosani hrast, a ispod njega obročni krst iz 1869. godine. Ovde se nekada nalazila pojata gde se pred sam kraj Drugog svetskog rata desio i jedan nemio događaj. Prema priči Slavoljuba Dončića, starijeg čoveka iz sela, tu su od Bugara nastradala petorica partizana. Bili su opkoljeni u pojati, a jedini je uspeo da se spase čovek koji je bio baš iz Crvenčeva, zahvaljući dobrom poznavanju terena.

Nastavljamo dalje i brzo stižemo do mesta gde se u jednoj lepoj, staroj kući svojevremeno nalazila seoska škola:

U svom članku iz decembra 2019. (,,Arhiva relacija'') predstavio sam gornji deo Crvenčeva, na kraju Vodnog dola. Postavio i sliku jedne stare, oronule zgrade, ne znajući da je to nekada bila stara seoska škola. U kući na poslednjoj slici školska nastava se održavala i ranije. Crvenčevo odavno nema svoju školu. U selu je sada 80-ak stanovnika, mlađa populacija je nekada pohađala osmogodišnju školu u Crnoklištu (više nije u funkciji), a sada deca idu u novu četvorogodišnju školu u Staničenju, koja je udaljena oko 4 km.

Spuštamo se u staru mahalu Crvenčeva koja se naziva Rajkovci. Kuće su uglavnom napuštene. Malo je onih koje obilaze njihovi vlasnici i koje pokazuju znake kakvog-takvog života:

Kružnim putem se vraćamo u donji deo sela. Sada idemo u njegov deo koji se nalazi zapadno, bliže Crnoklištu. Penjemo se naviše lošim kamenim putem koji je prilično oštetila vodena erozija. Put se zove Kolara, a deo sela Selište. Dušan me ovde poveo da bi mi pokazao najstariji deo Crvenčeva. Nisam ni zno da taj deo sela, Na trap (kako se naziva), uopšte postoji. Takođe, već sam pisao da je selo svoje ime dobilo po glinovitoj zemlji crvene boje, pogodne za izradu cigli. Najveća nalazišta te zemlje su upravo u tom delu sela. Inače, stari naziv sela je Crvenče, a njegov produženi oblik se formirao u moderno vreme.

Dolazimo do mesta gde se nekada nalazila čuvena potkivačka radnja Grade Ćuluveje. Iz sela u široj okolini seljaci su dovodili svoju stoku baš ovde na potkivanje. Majstor Grada je svoj zanat razvio nakon Drugog svetskog rata, bio je veoma bogat i cenjem, a njegova radnja je bila aktivna do osamdesetih godina prošlog veka. Napuštene zgrade danas samo podsećaju na nekada živo i prolazno mesto:

Malo iznad su najstarije kuće u Crvenčevu, građene od karakteristične crvene zemlje:

Dan se bližio kraju. Već sam toliko toga čuo od Dušana da sam o Crvenčevu sada znao mnogo više nego dva sata ranije. Spuštamo se naniže, prolazimo pored baznih stanica mobilnih operatera i dolazimo do mesta Delin dol, granice atara Crvenčeva i Crnoklišta:

Ako je prvi deo Dušanovog raja bio ,,Brod Bar'' na Nišavi, drugi se nalazi ovde, a Dušan ga nesebično deli sa mnom. To je njegova brvnara sa voćnjakom i vinogradom. Do ovog mesta on je doveo vodu iz obližnje doline, sa izvora koji je već bio zaboravljen, čija se voda smatra lekovitom i koji je on sam uredio.

Na obali Nišave već sam bio fasciniran Dušanovom kreativnošću, a drvene figure pored njegove brvnare su me ostavile bez reči. Mesto je udaljeno svega 150 m od puta prema Crnoklištu. Hvala Dušanu za nezaboravno jesenje popodne:

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: selo Crvenčevo koje se nalazi pored samog puta Pirot - Bela Palanka, sa nekoliko mesta koja su lako dostupna i koja se jednostavno moraju obići

Rizici: nema ih