Pirot i pirotski kraj

22oct2022 Topli Do - Udica - Midžor - Povratak niz Dugo bilo

Još u 7:30 sam bio u Toplom Dolu, spreman fizički i psihički za savladavanje visinske razlike od skoro 1450 m na relativno kratkom rastojanju od 8 km:

Krenuo sam u pravcu Kovanog dola, između seoskih kuća i uz Javorsku reku. Nakon svega pet minuta, skrenuo sam levo, na strmu kamenitu stazu koja vodi na Udicu:

Izlazim na greben koji predstavlja najkraću vezu Toplog Dola sa najvišim vrhom na srpskom delu Stare planine. Udica nije slučajno dobila svoje ime - priroda kao da ju je ,,zabacila'' sa Midžora i mirno spustila maltene do samog Toplog Dola:

Uspon uz Udicu predstavlja kombinaciju dužih deonica sa konstantnim, na pojedinim mestima jakim usponom i kratkih zaravni koje služe da se dođe do vazduha, odmori, ali i uživa u pogledu na okolinu. U donjem delu Udice stidljivo se javlja izbledela i retka planinarska markacija, dok je u srednjem i višem delu staze uopšte nema, sve do podnožja Midžora.

Olakšavajuća okolnost na tako kondiciono zahtevnoj stazi je što nema većih skretanja i praktično se konstano ide na sever. Cilj relacije, Midžor, ubrzo postaje vidljiv, visoko gore na horizontu. Pojedina brda se moraju obilaziti, obično sa njihove desne strane:

Prvu dužu pauzu pravim nakon 45 minuta od polaska iz centra Toplog Dola, na proplanku sa koga se pruža prelep pogled na Midžor, Šopuški i Lipski dol i Markovicu (1407 m), koja razdvaja Lipski dol i Vrlu stranu. Malo više ulevo, pruža se sjajan pogled na Žarkovu čuku, Babin zub i dolinu Rekitske reke:

Staza zatim ide obodom Kovanog dola, odnosno uskim grebenom koji razdvaja Kovani dol (desno, istočno) i Šopuški dol (levo, na zapadu):

Prolazi se ispod Donje Ćićeine čuke (1500 m). Severozapadno od nje je sam začetak Šopuškog dola:

Slede uspon na Gornju Ćićeinu čuku (1588 m), lep pogled na strmu severnu stranu Kovanog dola i priprema za najteži uspon na putu do Midžora:

Levo, u najvišem delu Šopuškog dola, nalaze se Nenčina vrela, začetak Šopuškog potoka. Do Dugog bila vodi krivudava cik-cak staza. Pauze su česte i kratke, disanje ubrzano. U jednom vremenskom periodu ispred vas je samo padina sa busenima trave, kroz koju se jedva razaznaje staza. To je spoj Udice i Dugog bila:

Sve su vidljiviji tragovi boravka goveda i konja, a najviše na mestu gde se izlazi na Dugo bilo, na oko 1800 m nadmorske visine. Od mog polaska iz Toplog Dola prošlo je 2h 20 min. Nadalje bi sve trebalo da bude mnogo lakše, mada je moj cilj još uvek ,,negde gore'':

U povratku ću takođe proći ovuda. Nailazim na staroplaninske konje koji slobodno pasu na Dugom bilu:

Kreće još jedan veoma strm uspon, do patrolne staze ispod najvišeg dela Stare planine:

Jedna stvar me mučila tokom uspona uz Udicu, a to je činjenica da nisam poneo dovoljno vode za piće. Zbog toga skrećem levo, na otprilike polovini strmog uspona do patrolne staze, do obližnjih izvora, udaljenih svega nekoliko desetina metara. Predstavljaju začetak potoka Lipski dol, u kome se, kao i u susednom Šopuškom dolu, u proleće formiraju atraktivni vodopadi. Nažalost, nisam bio siguran u higijensku ispravnost vode sa ovih izvora, pa sam, znajući šta me očekuje u ostatku dana, praktično samo okvasio suve usne:

Konačno, eto me na patrolnoj stazi jugoistočno od Midžora. Imam lep pogled i na Udicu i na Dugo bilo:

U podnožju Midžora srećem mađarske turiste koji su do ovog mesta došli džipom. Tu je i Toni, moj prijatelj iz sela Železna, nedaleko od varošice Čiprovci u Bugarskoj. Pre samo dve nedelje bili smo na Vražjoj glavi, na susretu srpskih i bugarskih planinara, a već smo se videli na Midžoru pre dva meseca, kada sam ovde prošao sa grupom planinara iz Niša na putu do vodopada Koljčin skok. Tu je i Ivajlo, Tonijev prijatelj, koji je do Midžora tog jutra došao svojim motorom, uskom patrolnom stazom od Vražje glave (!):

Na vrhu duva jak vetar. Vreme sa prijateljima iz Bugarske, ali i sa mladim planinarima iz Sremske Mitrovice koristim za odmor i uživanje na suncu:

Spust sa Midžora, niz Dugo bilo, trajao je naravno kraće u odnosu na uspon - 2h 50 min. Dužina ove relacije je nešto veća, oko 10 km, samim tim je promena nadmorske visine bolje raspoređena pa je i nagib manji u poređenju sa Udicom. Silazak počinje spustom na patrolnu stazu, do istog onog mesta gde sam malo ranije izašao sa Dugog bila:

Sledi strmi spust na Dugo bilo i uživanje u prizoru. Krdo konja je sada brojnije nego u odlasku i još lepše:

Dugo bilo je blaga planinska kosa dužine oko 4 km i kretanje njime predstavlja pravo zadovoljstvo. Prelep je pogled na istok, u pravcu grebena Stare planine koji se pruža od Midžora, preko Orlovog kamena, Martinove i Goleme čuke, sve do Vražje glave i prevoja Beleđe. Levo dole je ogromni Štavljački dol sa kolibom Gorana govedara na njegovom vrhu. Pri dnu ovog dola, na spoju dve uske doline potoka, nalazi se vodopad Koljčin skok. Pre manje od dva meseca, 28. avgusta, bio sam tamo sa grupom ljudi. Veći deo grupe je zatim produžio kroz teško prohodnu dolinu Javorske reke:

Istaknuti rt Dugog bila, koji se nalazi neposredno iznad vodopada Koljčin skok, naziva se Bobojak (1445 m). Tokom spusta niz Dugo bilo počinje da se otvara pogled i na drugu, desnu stranu, u pravcu Kovanog dola:

Nakon nešto više od sat vremena od polaska sa Midžora, dolazim do jednog blagog vrha visine 1552 m:

To je kraj Dugog bila. Ne produžavam pravo već skrećem desno, na vijugavu stazu koja vodi u kraj koji se jednostavno naziva Del. Dolina Studeničke odnosno Batske reke, u kojoj se nalazi Vurnja sa nekim od najlepših staroplaninskih vodopada, je kao na dlanu:

Topli Do je sve bliži, ali kreće najnezgodnija deonica na putu do njega. Nema jasne planinarske staze, kao što je to slučaj na Dugom bilu, već se morate kretati preko terena sa crvenim kamenim pločama koje se rone i predstavljaju opasnost od proklizavanja i pada. Odmah po izlasku na ravniji deo ispod Dugog bila, levo se ide za Zanogu, koja se spušta do ušća Studeničke u Javorsku reku. Ja nastavljam pravo i nailazim na jedan izvor, nažalost neupotrebljiv:

Treba se kretati obodom Kovanog dola. On se otvara u svom najlepšem izdanju, ali je istovremeno jasno da ostaje vrlo tajanstven i teško pristupačan. Pre samo četiri sata bio sam na njegovoj drugoj strani. Tek se sa istočne strane Kovanog dola vidi koliko je on veliki i složen. Nazivaju ga i Kovanin dol, po nekoj Toplodolki Kovani:

Staza i seoski put se javljaju i gube naizmenično u kratkim vremenskim intervalima. Kraj je sada mnogo pitomiji:

U spletu brojnih puteljaka treba se snaći. Ključno je ne ići levo, u donji deo Dela, prema Golemoj njivi, već ostati uvek blizu istočnog oboda Kovanog dela. Na kraju krajeva, avantura se završava silaskom u sam Kovani dol i odlazak do sela Topli Do, pa rub Kovanog dola predstavlja najbolji orijentir:

Tokom spusta niz Del zagarantovano je uživanje u fantastičnim pejzažima, posebno u jesen:

Prolazi se pored usamljenih planinskih koliba i pojata, a zatim sledi završni spust u Kovani dol:

Prelazim brvno na potoku Kovani dol i prisećam se trenutaka od pre dva meseca, kada sam ovde iz sela dolazio po mraku, u iščekivanju grupe planinara koja se sa vodopada Koljčin skok vraćala preko Dugog bila:

Srećom, sačuvao sam dovoljno snage da uživam u lepoti jednog od najprivlačnijih mesta u okolini Toplog Dola:

Već posle desetak minuta, u 14:30, bio sam u selu, spreman za povratak u Pirot i zasluženi odmor:

Trajanje relacije: oko 9h

Zahtevnost relacije: ekstremno teška (5/5), ne toliko tehnički koliko kondiciono

Karakteristike: vrhunska planinarska relacija, jedna od najlepših, najatraktivnijih, ali i fizički najzahtevnijih na Staroj planini; prelepi vidikovci, predeli i pejzaži; prolaz rubom dubokih dolova preko dve prelepe planinske kose južno od Midžora

Rizici: voditi računa o vremenskim prilikama - na Udicu i Dugo bilo se ne ide ukoliko postoji mogućnost za grmljavine i jake padavine, ili po jakom letnjem suncu, jer ne postoji nikakva prirodna zaštita; poneti dovoljno količine vode za piće (izvori su van glavne planinarske staze i često se morate pomučiti da bi došli do njih); i preko Udice i preko Dugog bila nagib je praktično stalan i na pojedinim mestima veoma jak; izuzev donjeg dela Udice i samog podnožja Midžora, nema nikakvih planinarskih markacija; kretanje kroz Del (između Kovanog dola i Dugog bila) može da bude prilično nezgodno zbog prirode terena i nedostatka markacija