Pirot i pirotski kraj

30oct2022 Preko Vlaške planine: vidikovac Dren - Panica i Vrtibog - vidikovac Tikva

Krenuli smo tamo gde se završava kanjon reke Jerme i gde se njena rečna dolina širi ka Trnskim Odorovcima. Ovde se krajnje severozapadne padine planine Greben strmo nadvijaju nad kafanom ,,Opančić'' i stalno odronima ugrožavaju ljude i automobile koji ispod njih prolaze važnim regionalnim putem. Ovo mesto se nalazi na oko 28 km udaljenosti od Pirota i na 550 m nadmorske visine:

Odavno nisam planinario u društvu Ivane i Darka, od februara ove godine i uspona na ne tako daleki Našuškovički kamen. Prelazimo most na reci Jermi, krećemo putem naviše, oduševljeni onim što vidimo u svom okruženju. Naš cilj je negde visoko gore, iznad leve rečne obale i kafane ,,Opančić''. Vlaška planina i Greben kao da se utrkuju da u ovom području pokažu svu svoju lepotu, nadmoć i surovost:

Idemo vijugavim putem naviše. Trnski Odorovci predstavljaju dimitrovgradsko selo koje zauzima veliku površinu. Sastoji od više udaljenih mahala (12 ili 13), koje se nalaze ne samo pored puteva za Zvonačku Banju i Iskrovce, već i na padinama planine Greben i Vlaške planine. Jedna od njih, na koju nailazimo posle 35 minuta hoda jeste Pejinci ili Krajište (nazvana tako zbog svog zabačenog položaja):

Ranije sam posećivao ovaj kraj obilazeći mahale Kostol, Selište i Bremenjak, a sada idemo putem koji vodi u samo podnožje Vlaške planine i kraj koji se naziva Zuber. Nakon samo pet minuta od prolaska kroz Pejince, dolazimo do mesta gde nas putokaz usmerava na vrh Dren, jedan od ciljeva naše relacije:

Uz veliku zahvalnost ljudima koji su markirali stazu koja sledi, uz poštovanje svog njihovog truda koji su uložili na izuzetno teškom terenu, naša najveća primedba se upravo odnosi na kvalitet planinarske markacije:

Na pojedinim mestima markacija je nejasna i dvosmislena. Uz našu smanjenu pažnju na jednom ključnom mestu, to je bio glavni razlog što smo je u jednom delu izgubili i što smo kroz bukovu šumu, podnožjem velikih stena, tumarali čitavih sat vremena (!):

Ispostavilo se da markirana planinarska staza prolazi nešto niže od pravca našeg kretanja, bliže mahali Selište, a da onda povija udesno i vodi strmo naviše, u u pravcu vidikovca i vrha Dren. Na jednom mestu smo se ,,sreli'' sa njom i osetili veliko olakšanje. Usledio je najteži deo uspona, uz sipar sastavljen od kamenja koje u tankom sloju prekriva zemljanu podlogu. Sa svakim korakom naviše dolazi do kotrljanja kamenčića naniže. Najgore u svemu je to što je uspon izuzetno jak i bez ikakvih zaravni koje bi poslužile za odmor:

Na ovakvim mestima planinarski štapovi su od izuzetne važnosti. Nažalost, ova nezgodna deonica je odredila i dalji tok naše relacije. Tokom uspona uz sipar bili smo sigurni da se nećemo vratiti istim putem, iz straha od proklizavanja na strmini. Nakon pravolinijskog uspona staza povija udesno i sa mnogo manje nagiba vodi u pravcu vidikovca Dren:

Posle 2h 45 minuta hoda od polazne tačke kod kafane ,,Opančić'', izlazimo na proplanak i vidikovac Dren. Već smo u ozbiljnom ,,zaostatku'' jer smo mnogo vremena utrošili na tumaranje kroz Zuber, van markirane planinarske staze. Uvereni da će nadalje sve biti mnogo lakše, uživamo u najlepšem pogledu na planinu Greben i dolinu reke Jerme prema buhgarskoj granici. Na Beženištu, najvišem delu Grebena (1338 m), Darko i ja smo već bili iz pravca sela Dragovite. Vidikovac Dren je relativno nov i predstavlja zaista fantastično mesto. Međutim, kao što ste mogli videti, do njega nije nimalo lako doći i, za razliku od nekih drugih vidikovaca na padinama Vlaške planine i planine Greben (Ravni kamik, Tikva i delimično Mumulj), nije namenjen rekreativcima već isključivo planinarima:

Nakon fenomenalnog pogleda sa ovog vidikovca, nastavljamo stazom po obodu visokih okomitih stena. Posle svega 10 minuta dolazimo do vrha Dren, koji se nalazi na visini od 1324 m. Ovde pravimo prvu dužu pauzu i uživamo u ništa manje lepom pogledu na okolinu:

Tokom odmora na Drenu imamo i nezvanog gosta koji ne pokazuje nikakve znake uznemirenosti i straha zbog našeg prisustva. Svi zajedno uživamo na toplom jesenjem suncu:

Do Panice (1442 m) imamo oko 1.6 km vazdušnom linijom. Staza nije laka. U svom početnom delu nastavlja obodom platoa Vlaške planine, pored neobično lepih belih stena i omogućava sjajan pogled na dolinu Kusovranske reke sa Rnjosem (1274 m) i Golemim stolom (1239 m) u svom zaleđu:

Na Panicu prvi put izlazim sa njene jugoistočne strane, 4h 10 min nakon polaska sa parkinga kod kafane ,,Opančić'':

Uvek se osećam lepo kad se nađem na ovom mestu. Usledio je zasluženi odmor uz razmišljanje o mogućim varijantama za povratak u podnožje:

O svom poslednjem usponu na Vlašku planinu, 8. juna 2014, već sam pisao na svom blogu (,,Arhiva predloga'', članak od 6. septembra 2019). Tada, kao i nešto ranije (2018) u svojoj knjizi ,,Lepa, zanimljiva i manje poznata mesta u pirotskom kraju'', izneo sam neke stavke koje će se sada ispostaviti diskutabilnim. Naime, kada sam se ja pre 20-ak i više godina peo na Vlašku planinu sa svojim ujakom i bratom, znao sam da je Panica njen najviši vrh. Kasnije se ,,niotkuda'' pojavio Vrtibog kao najviša kota Vlaške planine (1443 m), navodno samo 1 m viši od Panice. Dva zaravnjena vrha razdvaja oko 400 m vazdušne linije i jedna ogromna vrtača na čijim se obodima oni nalaze. Dalje, spomenuo sam da je Vlaška planina sa svoje severne, šumovite strane, gotovo neprohodna. U nastavku ove reportaže videćete da upravo ta severna strana može nekome da posluži da izbegne strme i okomite stene na jugu i da na najlakši način izađe na plato Vlaške planine na kome se nalaze njeni najviši vrhovi. Takođe, za uspon na Panicu u junu 2014, iz pravca Kuse Vrane, bilo mi je potrebno svega 2h 20 min, računajući polazak iz Pirota. Sada je uspon jugoistočnom stranom, preko Drena, trajao više nego duplo duže. Na vama je da procenite koju ćete putanju izabrati za uspon na Vlašku planinu, ali budite sigurni da ni u jednoj od ovih opcija taj uspon nije jednostavan i lak. Upravo to čini Vlašku planinu privlačnom za avanturiste i planinare, u kombinaciji sa fantastičnim pogledom na okolinu.

Posetili smo i obližnji Vrtibog. Na ovom mestu su vidljivi tragovi aktivnosti zlatara. I o tome sam pisao u svojoj knjizi. Pirot je vazdušnom linijom udaljen oko 20 km:

Već ranije je bila doneta odluka da povratak sa Vlaške planine učinimo njenom severnom stranom, preko vidikovca Tikva i Poganovskog manastira. Izabrali smo da spust u bukovu šumu započnemo upravo sa Vrtiboga:

Ta šuma nas je oduševila svojom lepotom. Ne mogu da kažem da je spust niz nju bio lagan, ali u svakom slučaju bio je lakši od onog koji smo očekivali. Nismo imali nikkavih većih problema, a u jednom trenutku smo razaznali i markaciju:

Na ovom mestu smo mogli da se uverimo u to koliko je bogatstvo Vlaške planine drvnom građom ogromno. Posle 35-40 min spusta, stižemo do puta i šumarske baze. Jedan krak puta dalje vodi na severozapad, u pravcu sela Cerev Del, drugi vodi na suprotnu stranu, na jugoistok, u ,,srce'' Vlaške planine, a nas najviše zanima treći krak koji će nas odvesti do Poganovskog manastira. Nažalost, samo mesto na nekih 1110 m nadmorske visine deluje pomalo zapušteno:

Odavde do Tikve ima oko 3.7 km vijugavog puta, a do Poganovskog manastira ukupno 8:

Na vidikovcu Tikva dvostruko iznenađenje za mene - nova drvena platforma i moje školske drugarice, Maja i Mirjana, na izletu sa svojim porodicama:

Ja sam na ovom mestu već bio 19. marta ove godine. Do Poganovskog manastira smo u nastavku relacije Ivana, Darko i ja hodali tačno sat vremena. Uzput smo prošli skretanje za vidikovac Ravni kamik, iznad sela Vlasi:

Kako smo bili prilično umorni i na nešto više od 2 km udaljenosti od polaznog mesta kod kafane ,,Opančić'', iskoristili smo vožnju automobilom zahvaljući mom kolegi Željku Antiću. Tako smo ,,zatvorili krug'' i priveli kraju jednu sjajnu planinarsku relaciju.

Trajanje relacije: oko 8.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: odlična planinarska ruta od nekih 18 km, sa prelaskom sa jednog na drugi kraj Vlaške planine; prolasci pored fenomenalnih vidikovaca (Dren,Tikva) i preko najvišeg dela planine (Panica, Vrtibog)

Rizici: na tako zahtevnoj stazi ima ih mnogo - izbledela i na pojedinim mestima nejasna planinarska markacija, strm i vrlo nezgodan uspon uz sipar do vidikovca Dren, kretanje južnim okomitim obodom platoa Vlaške planine itd; na celoj stazi mi nismo primetili nijedan izvor sa vodom; divlje životinje