Pirot i pirotski kraj

31oct2022 Prolaz kroz kanjon Kamičke reke

Pažljivo sam birao društvo i vreme za svoj novi pokušaj. Sa Milanom Jovanovićem nisam imao zajedničke akcije duže od dve godine, tako da smo se obojica uželeli novih avantura. Sa Sašom Aranđelovićem iz Babušnice sam već imao lepa iskustva početkom ove godine u njegovom, lužničkom kraju, a sada je na meni bilo da mu pokažem skrivene lepote mog pirotskog kraja. Osim toga, i Milan i Saša su iskusni planinari, koji su se ranije susretali sa najrazličitijim preprekama. Znao sam da im taj neugledni potez, dužine par kilometara, teško uočljiv i na topografskoj karti, neće predstavljati nikakav veliki problem. Takođe, vodio sam računa i o vremenskim uslovima. Nisam siguran da li je u pirotskom kraju pala kap kiše u oktobru 2022? Ako jeste, to je bilo još početkom meseca. Uz prelepo jesenje vreme, svi preduslovi su bili tu, a ,,kockice složene'', obećavajući uspeh. Tako smo se u sjajnom raspoloženju, i pod izvesnom dozom adrenalina zbog onoga što nas očekuje, moji drugari i ja našli u selu Prisjan, 11 km južno od Pirota:

Već u Prisjanu zaključujemo da je nivo Prisjanske tj. Kamičke reke nizak, što bi trebalo da nam bude olakšavajuća okolnost. Iz iskustva znam da to ne mora ništa da znači jer se voda Kamičke reke u gornjem i srednjem delu njenog toka više puta uzastopno gubi u rupama i ponorima, a zatim ponovo javlja u vidu izvora u samom koritu.

Potvrda ćudljive prirode Kamičke reke vidljiva je i na putu između Prisjana i Kamika - rečno korito je u ovom delu bilo potpuno suvo:

Nakon tačno pola sata hoda iz Prisjana, stižemo do prvih kamičkih kuća. Skrećemo desno pa se preko livada i kroz trnje upućujemo ka kanjonu, birajući mesto odakle ćemo krenuti uz suvo korito reke:

To smo učinili na oko 590 m nadmorske visine. Polako, bez žurbe, krećemo napred, u početku bez ikakvih problema. Sa leve strane su ostaci jedne stare kamičke vodenice:

Sam ulaz u kanjon je udaljen od kuća u Kamiku oko 500 m. Suva jesen čini svoje tako da nema onog jakog izvora koji se nalazi na tom mestu na desnoj obali reke, a koji je bio aktivan u junu 2019. Sada već postaje izvesno da ćemo ići kroz suv kanjon. Ta činjenica bi morala da nam olakša kretanje, a uspeh čitave akcije učini izvesnim. Međutim, da li je bilo baš tako...?

Odmah po ulasku u kanjon, kreću prepreke, a napredovanje postaje sporije. To više nije ono jednostavno hodanje suvim rečnim koritom, već podrazumeva i provlačenje između stena, penjanje na njih i preskakanje. Posle stotinak metara dolazimo do mesta u kanjonu gde sam ja pri svom prvom pokušaju jednostavno upao u njega sa strme leve obale. Tada dalje nisam mogao, bilo je više vode... Ispostaviće se da nisam imao ni teoretske šanse da kroz kanjon Kamičke reke prođem potpuno sâm.

Sada se voda zadržala jedino u rupama i virovima formiranim na mestima gde su veći vodopadi. Na prethodnim fotografijama možete da vidite da je voda u tim ,,kotlovima'' braon do crne boje, od raspalog lišća koje prekriva vodenu površinu i na nekim mestima je čak čini i teško uočljivom. Jasno je da na ovakvim mestima, nakon nekoliko teže savladanih prepreka, povratak nazad više ne postoji kao opcija i da se mora ići samo napred. U našem slučaju, nijednog trenutka nije bilo reči o odustajanju:

Sam kanjon je neobično lep i divlji, gotovo netaknut ljudskim aktivnostima. Jedino smo nailazili na plastične flaše koje je Kamička reka u periodu svog jačeg vodostaja donela iz gornjeg dela svog sliva.

Posle 25 minuta od ulaska u kanjon, dolazimo do prvog većeg ,,rebusa'' koji moramo rešiti ukoliko želimo dalje. Stene se opasno približavaju jedna drugoj, vertikalna kaskada je prilično visoka, a vir ispod nje najveći do sada. Situaciju komplikuju činjenice da je voda ,,preko struka'' i da su stranice kanjona na ovom mestu izuzetno strme. Saša je kao pravi matematičar najbrže rešio postavljeni rebus i našao se na bezbednom mestu, samo nekoliko metara dalje od nas:

U Milana nisam ni sumnjao. Ja sam predstavljao problem. Uostalom, nije ni slučajno što na većini fotografija Milanu i Saši gledam u leđa. Ruku na srce, nisam ni ja loš matematičar, ali sam osećao da će ovo za mene biti težak zadatak. Za razliku od Saše i Milana, ja se nisam često bavio visokogorskim aktivnostima, nisam prošao ni osnovnu planinarsku obuku, a kamoli onu koja podrazumeva korišćenje planinarske opreme i tehnika alpinizma. ,,Savršen spoj'' u kombinaciji sa vrtoglavicom koju osećam na visokim, isturenim mestima... Morao sam da stisnem zube i pobedim ,,neprijatelja'' u samom sebi...

Prebacivanje na sigurno mesto sa druge strane kaskade je potrajalo skoro pola sata i obavljeno je levom stranom kanjona (gledano uzvodno). Iako sam jedino ja od sve trojice imao kakva-takva iskustva sa kanjonom Kamičke reke, Sašina i Milanova odluka, u toku pripreme akcije, da ponesemo i planinarsko uže dužine 20 m, pokazala se od najveće važnosti. Na jednoj od sledećih fotografija Saša pokazuje mesto na kome smo se Milan i ja spustili u kanjon:

Iako sam slično iskustvo imao još u maju prošle godine, u Vurnji i kanjonu Batske reke, ovo najnovije mi je ulilo neku dodatnu snagu. Produžili smo dalje:

Potajno sam se nadao da više neće biti sličnih rebusa. Međutim, posle svega desetak minuta pojavio se drugi, prilično nezgodan ali ni približno težak kao prvi. Ponovo je radilo uže:

Saša nam objašnjava da se atraktivnost nekog kanjona meri težinom prolaska kroz njega i brojem zahtevnih mesta koje planinari moraju savladati na svom putu. Već do sredine kanjona Kamičke reke, Saša je kanjon Kamičke reke pozicionirao prilično visoko na listi onih koje imao priliku da vidi i prođe:

Prolazimo mesto gde su očigledno bili aktivni zlatari. Ta činjenica, uz priče o tajanstvenim pećinama na rubu kanjona, Grčkom vrhu (1008 m) koji se nalazi tačno iznad njega i brojnim rimskim lokalitetima na potezu između Prisjana i Kamika, čini prolaz kroz kanjon Kamičke reke još mističnijim i zagonetnijim.

Druga, gornja polovina kanjona mi se učinila nešto lakšom za prolaz. Čak su i zraci sunca probijali krošnje drveća i dopirali do njegovih najskrivenijih delova:

Treći i poslednji veliki rebus morali smo da rešavamo pred sam kraj kanjona i izlazak na njegov pitomiji, završni deo. Na ovom mestu Kamička rečica ima najveći pad (po mojoj proceni oko 20 m) i formira nekoliko kaskada sa virom dubine 3 m:

Nakon ove poslednje velike prepreke kretanje kanjonom do mesta izlaska predstavlja pravo zadovoljstvo. Odlično raspoloženi analiziramo situacije kroz koje smo prošli. U svojim glavama zamišljamo moćnu i penušavu Kamičku reku koja u proleće ulazi u kanjon i upravo na mestu prikazanom na prethodnim slikama formira lep kaskadni vodopad.

Nakon bezmalo dva i po sata od mesta gde smo započeli svoju avanturu, ulaskom u korito i kasnije kanjon Kamičke reke, po planu akciju završavamo kod mosta na putu koji od Kamika vodi za selo Cerev Del. Ovo mesto se nalazi na 780 m nadmorske visine, u podnožju Pasjeg vrha (1030 m) i udaljeno je oko 2 km od centra Kamika. Kanjon Kamičke reke je po nekoj našoj proceni dužine 2-2.5 km. U mojim očima samo možete naslutiti delić sreće koji sam osetio na ovom lepom i sigurnom mestu:

Usledio je povratak u Prisjan, uz prolaz kroz selo Kamik:

Šta reći na kraju? U poslu kojim se bavim svakodnevno se srećem sa izazovima i prednostima timskog rada. Teorija kaže da zajedničkim snagama tri osobe mogu da urade više od zbirnog učinka tri pojedinačne osobe (ili drugim rečima, matematički: 3 > 1+1+1). Međutim, nisam znao da timski rad može da učini mogućim ono što je realno nemoguće uraditi samostalno, pojedinačno. Pre skoro dve i po godine ja sam pokušao da prođem sâm kroz kanjon Kamičke reke i u tome nisam uspeo jer je to realno nemoguće. Ovog puta sam u tome uspeo, ali zahvaljući boljim uslovima izvođenja akcije, a pre svega Saši i Milanu, bez čije pomoći bi se sve završilo na još jednom neuspelom pokušaju. Timski rad je pobedio! Zahvalnost do neba obojici!

Trajanje relacije: oko 5.5h

Zahtevnost relacije: veoma teška (5/5)

Karakteristike: teško prohodan, nedovoljno poznat, slabo posećivan i vanredno lep kanjon; čista suprotnost od uspona na Midžor iz Toplog Dola uz Udicu ili Dugo bilo - kondiciono ne previše zahtevna, ali tehnički izuzetno komplikovana relacija

Rizici: samo za najspremnije i najodvažnije; ne ići bez dobre prethodne pripreme, bez društva iskusnih planinara ili speleologa i bez dodatne planinarske opreme; za prvi put birati lepši period godine i prolaz kroz suv kanjon, kasnije pokušati sa prolaskom kroz kanjon sa vodom