Pirot i pirotski kraj

11nov2022 Izlet do Papratne i Repušnice preko Gornje Kamenice (opština Knjaževac)

Kraj u koji smo se uputili naziva se Zaglavak, nalazi se u južnom delu knjaževačke opštine i nije blizu Pirota. Slično gotovo identičnoj reči koja se koristi u Pirotu, ,,zaglavak'' označava teško pristupačan kraj, nezgodan za dolazak. Sela Papratna i Repušnica su u potpunosti opravdala njegov naziv. Iako sam već imao iskustava sa obilaskom obližnjih sela Gabrovnice i Tatrašnice, unapred sam znao da će ovaj izlet doneti nešto sasvim novo i upotpuniti moja saznanja o kraju koji ne poznajem dovoljno.

Vožnja do Gornje Kamenice je trajala skoro sat vremena. Selo je udaljeno od Pirota 49, od Kalne 11, a 17 km od centra svoje opštine u Knjaževcu. Svega 4 km dalje, prema Knjaževcu je Donja Kamenica, u kojoj se nalazi prelepa i neobična Bogorodična crkva. Ovde, u Gornjoj Kamenici, na nadmorskoj visini od oko 310 m, nalazi se skretanje za dva zabačena sela u Zaglavku koja želimo da posetimo:

Gornja Kamenica se nalazi na mestu gde se Papratska reka uliva u Trgoviški Timok. Početkom ovog veka, 2002. godine, imalo je 377 stanovnika. Broj ljudi u selu se konstantno smanjuje posle Drugog svetskog rata, a pedesetih godina prošlog veka ih je bilo oko 1200. Na pola puta između Gornje i Donje Kamenice, sa njegove desne strane, nalazi se Manastir Svete Trojice, koji potiče iz XVII veka i nalazi se pod zaštitom Republike Srbije.

Na izlasku iz Gornje Kamenice prema Papratni nailazimo na jedno od nekoliko mesta zbog kojih smo se uputili u ovaj kraj. To je kratki kanjon, dužine ne veće od 200 m, koji je na ulazu u selo iz pravca severa, u steni brda Vrtače, prosekla Papratska reka. Ono što je najzanimljivije, kanjon ,,dele'' rečica, u kojoj u ovo doba godine gotovo da nema vode, i put koji Gornju Kamenicu povezuje sa Papratnom. Onome ko ne zna za njegovo postojanje i prvi put je u ovom kraju, učiniće se da neposredno nakon zadnjih seoskih kuća dolazi kraj puta i nepremostiva prepreka, ali se brzo vidi da kroz kanjon postoji neobičan prolaz koji osim ljudi koriste i automobili. U ,,Google Earth'' ovo zanimljivo mesto je označeno kao ,,Pečka klisura'':

Voleo bih da vidim kako ovaj prolaz izgleda u proleće, kada je u Papratskoj reci mnogo više vode. Na izlazu iz kanjona, s leve strane je jedna veća podkapina. Zbog Ilije nismo propustili da je obiđemo:

Nakon kanjona dolina Papratske reke se širi. Put celom dužinom do Papratne prati tok reke čije je korito praktično suvo. Mi smo ga prešli automobilom. Na još par mesta postoje klisurasta suženja. Kvalitet puta je sasvim solidan:

Zanimljivo je da po izlasku iz malog kanjona kod Gornje Kamenice ovaj put vodi na sever, a zatim povija udesno i pruža se u pravcu jugoistoka, paralelno putu Kalna - Gornja Kamenica, na rastojanju od oko 1 km od njega. Između dva puta nalazi se pomenuto brdo Vrtača, visine do 700 m. U ovom kraju u dolini Papratske reke postoji više pećina. Mi smo obišli još jednu, neposredno pre Papratne:

Usledio je ulaz u Papratnu i obilazak sela. Imali smo prilike da se sretnemo i sa jedinim preostalim stalnim stanovnikom. Začudo, ovde u reci ima vode. Po rečima meštana, nestaje u kraškom terenu nizvodno od sela. Odmah na početku šetnje kroz selo oduševljavam se izgledom obnovljenih kuća. Nije baš tako u pirotskom kraju pa bi ovo mogao da bude uzor mojim sugrađanima:

Prolazimo pored zgrade zadružnog doma, imajući utisak da je preko nje prošao tornado. U sklopu napuštene zgrade je i jedan neobičan ,,kafić'':

Tu je i spomen-česma. Srećemo još ljudi - praznik je i završavaju se poslednji poslovi pred nastupajuću zimu. Ovaj kraj često posećuju i lovci.

Centar Papratne je na nadmorskoj visini od oko 470 m. Udaljenost od Gornje Kamenice je 8 km i 25 km od Knjaževca. Posle Drugog svetskog rata ovde je živelo skoro 500 ljudi, ali je zatim krenulo masovno iseljavanje u Knjaževac, Zaječar i druge gradove u Srbiji. Zanimljivo je da je prema popisu iz 2002. bilo 13 stanovnika, 2011. - svega 5 i da je selo 2015. privremeno ostalo bez stalnih žitelja. Prošle godine se ovde doselilo dvoje ljudi. Dokaz da Papratna nije potpuno zaboravljena jeste i činjenica da 32 domaćinstva imaju aktivna električna brojila, što ukazuje da u njima povremeno borave njihovi vlasnici koji su se odselili i to obično leti i u danima vikenda.

Nastavljamo obilazak ovog zanimljivog sela u delu prema Repušnici. Puno je kontrasta:

Fascinirani smo preduzimljivošću ljudi poreklom iz Papratne i njihovom željom da se selo ne ugasi. Na izlazu iz sela prema Repušnici nailazimo na neobične putokaze. Nastavljamo autom prema sledećem selu. Međutim, put je sve gori. Nakon nekih 1,5 km od centra Papratne stajemo i odlučujemo da do Repušnice produžimo peške:

Put vodi uz rečicu koja se sada zove Repušnička reka. Na pojedinim mestima ona je skoro u nivou puta, a na drugim duboko ispod njega i uvek sa njegove desne strane. Deonica između Papratne i Repušnice je duga oko 7 km i podseća me na nešto kraću deonicu između Gabrovnice i Tatrašnice. Nama je do prvih kuća u Repušnici trebalo 1h 50 min. Tempo je diktirao mali Ilija:

U početku prolazimo pored napuštenih repušničkih kuća...očekivano:

Prelazimo drveni most i dolazimo do centra Repušnice. Ja sam oduševljen onim što vidim: česma, letnjikovac, voda koja izbija u mlazu vertikalno naviše, obnovljene stare seoske kuće, dim koji se vije iz dimnjaka..:

Repušnica je očigledno lepo, ali i napušteno selo, bez stalnih stanovnika. Izgubilo ih je još krajem prošlog veka (1948. godine je popisano 369 ljudi). Naravno da je iseljavanju njegovih meštana doprineo nepovoljan geografski položaj. Selo je udaljeno od Knjaževca oko 32 km, putem poreko Gornje Kamenice i Papratne. Postoji i drugi, bolji put, koji se češće koristi za dolazak do sela. On polazi od knjaževačkog izletišta Baranica, oko 7 km od grada, i vodi preko Žukovca, Gornje Sokolovice, Gradišta i Aldinca. Sama deonica je dužine 24 km i skraćuje put do sela iz Knjaževca za 1 km. Granica sa Bugarskom je vazdušnom linijom od Repušnice udaljena svega nekoliko kilometara. Centar sela je na nadmorskoj visini od oko 710 m.

Najviše pažnje nam privlači obnovljena, stara kuća, građena u prepoznatljivom stilu. Upoznajemo vlasnike - u dvorištu su dogradili i prelepe dodatne objekte, brvnare:

Tu je i tabla posvećena tužnoj sudbini Repušnice, ali i brojnih drugih srpskih sela:

U razgovoru sa vlasnicima ovog svojevrsnog zavičajnog doma i lovcima poreklom iz Repušnice saznajemo da selo svake godine ,,oživi'' za Svetu Trojicu ili Duhove (pokretan praznik, 50 dana nakon Uskrsa, obično u junu). Tada se ovde okupljaju ljudi poreklom iz ovog kraja i njihovi gosti iz svih delova Srbije.

Nažalost, sve ponude da ostanemo na kafi i čak na prenoćištu moramo da odbijemo. Već je kasno, dan kratak, a Papratna nije blizu. Počinje da bude hladno u ovom kraju podno same Stare planine. Brzim korakom vraćamo se do auta. Za to nam je trebalo oko 1h 20 min. Ilija je junački izdržao sve napore. Baš kada smo stigli da uđemo u auto i krenemo nazad, pao je mrak. Kroz Papratnu, deonicom prema Gornjoj Kamenici i kroz uzani, kratki kanjon prolazimo po mraku... Pod utiskom onog što smo videli, umora i toplote, Acini suvozači dremaju u povratku do Pirota.

Trajanje relacije: oko 9h

Zahtevnost relacije: na način na koji smo je mi prešli - srednja (3/5)

Karakteristike: lep, ali nažalost i bukvalno napušten kraj u podnožju Stare planine; neobičan kanjon Papratske reke na ulasku u Gornju Kamenicu iz pravca Papratne; zanimljive i lepe stare seoske kuće u Papratni i Repušnici

Rizici: rastojanje je preveliko da bi se prešlo peške (Gornja Kamenica - Repušnica oko 15 km u jednom pravcu!); prolaz kroz mali kanjon Papratske reke može da bude problematičan u proleće, a put između Papratne i Repušnice je veoma loš i njime mogu samo terenci (pojedine deonice su blatnjave i sa dubokim kolotrazima); u zimskom delu godine kraj je pust i mogu se sresti jedino lovci