19nov2022 Ragodeš i Manastir Svetog Antonija Velikog

Vremenska prognoza za vikend nije bila dobra. Bile su najavljene obilne i česte padavine uz zahlađenje. U skladu sa tim, prilagodio sam i subotnju relaciju. Na kraju, vremenske prilike su bile sasvim drugačije, a ja sam se lepo proveo u kraju koji do sada nisam tako često posećivao.

Na putu do Temske zastajem da osmotrim predeo u kome ću provesti narednih par sata:

Krećem iz dela Temske koji se nalazi na izlazu prema Cerovi i Knjaževcu. Tu je jedna nova, lepa česma. Malo dalje je odvajanje puta za Ragodeš. Proverio sam - do ovog sela ima tačno 5 km iz Temske:

Prelazim most na Klajći. Rečica je ,,živnula'' nakon noćašnje kiše. Dolazim do mesta gde se razdvajaju putevi za Kumanovo i Ragodeš. Ja skrećem desno, za Ragodeš. Stari put za Kumanovo je nasipan. Nadam se da je to priprema za asfaltiranje, pošto je drugi kraj tog puta, od Bego mosta prema Kumanovu, ovih dana upravo asfaltiran. Nekada sam, kao dete, sa svojom babom i pradedom baš ovim putem i zapregom išao do imanja na desnoj obali Temštice u mestu Kusidol. Raskrsnica na kojoj se nalazim je i obročno mesto. Tu su krstovi posvećeni Svetom Petru i Pavlu:

Put za Ragodeš prolazi podnožjem brda Miro (532 m) i pored seoskog groblja. Nakon njega krivuda, uz uspon. Temska, kao veliko selo i centar čitavog kraja, ima dva groblja, ne računajući treće, najmanje - romsko. Ja na putu za Ragodeš prolazim pored onog koje pripada Golemoj Strani, delu sela na desnoj obali Temštice. Moji Malostranci, nastanjeni na levoj obali reke, koriste groblje koje se nalazi na putu za Topli Do i neposredno pre izletišta Krivi vir.

Put zatim povija pod pravim uglom i nastavlja u pravcu Ragodeša, dolinom potoka koji se u svom donjem delu, pre ušća u Temšticu, zove Rajčinica. Ovde doživljavam izuzetno prijatno iznenađenje - početak nove deonice puta, asfaltirane u maju ove godine. Kada sam poslednji put išao do Ragodeša, i to ne peške već autom, u novembru 2018. godine, put do sela je bio veoma loš.

Sada je to neka sasvim druga priča pa vožnja ili šetnja do Ragodeša predstavljaju pravo zadovoljstvo:

Slede završna, stara, dobra deonica puta, prolazak pored skretanja za mahalu Manići, prelazak mosta na potoku koji protiče istočno od Ragodeša i jak uspon sa krivinama pred samim ulazom u selo. Odavde uvek volim da posmatram Oreovicu i ,,sedlo'' koje formiraju tri planinska venca - Pravac, Srednja glama (odnosno Marine livade) i Golaš, u ,,trouglu'' između Oreovice, Koprivštice i Pokrovenika:

Posle 50-ak minuta hoda iz Temske, na ulazu sam u Ragodeš:

Prvo obilazim staru seosku školu...:

... a preko puta nje i seoski zadružni dom. Slika se nije ništa posebno promenila od pre četiri godine, kada sam ovde bio poslednji put:

Produžavam glavnim putem u gornji deo sela. Svojevremeno sam čuo poražavajuću činjenicu da je Ragodeš selo sa najviše napuštenih kuća u pirotskoj opštini. Nije teško zaključiti da je ovo mesto, udaljeno od grada oko 20 km, nekada bilo veliko i živo selo. Sada srećem samo nekoliko starih ljudi.

Put povija ulevo i ja dolazim do jednog proplanka. Tu je putokaz za mesto do koga idem:

Prolazim pored bazne stanice mobilne telefonije. Nije slučajno podignuta na ovom mestu. Sjajan je pogled na dolinu Petrove reke prema Crnoklištu (s druge strane doline mogu da vidim i kuće u jednoj isturenoj mahali sela Vraništa), na planinu Belavu, udaljene stenske odseke na severu - Orljanski i Paješki kamen, Svrljiške planine, Granikovo iznad Mirkovaca, Babin zub, Orlovu stenu, Bolvan...:

Nastavljam putem ka svom odredištu. Put je očigledno nedavno nasipan tucanikom i prilično mek, sasvim dobrog kvaliteta. Meni je najvažnije da nema blata:

Ono po čemu ću pamtiti ovu relaciju je pogled na idustrijsku zonu Pirota iz pomalo neobičnog ugla, kao i na deo auto-puta na ulazu u grad iz pravca zapada. Vazdušnom linijom udaljenost je oko 11 km. Sunce koje se probijalo kroz oblake sliku je činilo još lepšom:

Trebalo mi je 45 minuta iz centra Ragodeša, odnosno 35 minuta sa proplanka iznad sela gde se nalazi bazna stanica, da dođem do ulaza u manastirski kompleks posvećen Svetom Antoniju Velikom, hrišćanskom asketi koji je živeo u Egiptu u IV veku i koji se smatra ocem pustinjačkog monaštva i hrišćanskog monaštva uopšte. Pažljivo uređen prostor koji se nalazi na veoma lepom mestu:

Nisam se zadržavao. Produžio sam putem kroz šumu, a zatim niz brdo koje se spušta ka dolini Temštice i Temačkom odnosno Kumanovskom polju:

Pretpostavljam da je u pitanju stari put za Ragodeš, kojim se nekada na najlakši i najbrži način dolazilo u selo iz pravca Pirota i Staničenja, bez prolaska kroz Temsku. Izašao sam na put koji sam pomenuo na početku reportaže, a koji povezuje Temsku i Kumanovo, i to na oko 1.5 km udaljenosti od Temske i 3 km od Kumanova. Vreme se u potpunosti prolepšalo:

Ovo mesto pamtim još iz svog detinjstva. Nisam mogao da pretpostavim da ću se tu nekada spustiti u povratku iz Ragodeša do Temske. Ovde potočić koji dolazi iz pravca Ragodeša preseca put, a tu se nalaze i jedna stara česma i stari obročni krst, star preko 200 godina:

Na kraju mi je samo preostalo da se po lepom i pravom prolećnom vremenu vratim u Temsku i tako ,,zatvorim krug'':

Trajanje relacije: oko 3.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: slabo naseljen kraj na zapadu opštine Pirot koji je interesantan najviše lovcima; nekada veliko i živo selo Ragodeš sa odličnim pristupnim putem i prelep manastirski kompleks novijeg datuma; sjajan pogled na širu okolinu

Rizici: -