Pirot i pirotski kraj

20nov2022 Dolina potoka Pračka bara (selo Bilo, opština Dimitrovgrad)

Tog kišnog nedeljnog jutra polazno mesto za moje istraživanje bilo je dobro poznato iz ranijih reportaža na blogu. Zove se Borovski Anovi, udaljeno je oko 10 km od Dimitrovgrada i 31.5 km od Pirota i nalazi se ,,na puškomet'' od granice sa Bugarskom. Ovde je ostalo svega nekoliko kuća pored puta koji Dimitrovgrad povezuje sa Donjom Nevljom i krajnjim jugoistočnim delom opštine. Tu sa zapada, iz doline koja razdvaja Bilo i Verzar (danas gotovo pusta sela i nekadašnje mahale velikog zajedničkog sela Borova), dolazi potok Pračka bara. On prolazi ispod mosta i uliva se u obližnju Lukavičku reku (u svom gornjem toku u Bugarskoj naziva se Gaberska reka). Potok je svoje ime dobio po selu Prači. O njemu sam pisao pre par meseci kao o prolaznom mestu na putu koji povezuje Dimitrovgrad i Borovsko polje.

Ovde se, iza kuća prikazanih na prvoj fotografiji, desno skreće na put za selo Bilo:

Mogao sam kao i krajem decembra 2013, kada sam sa svojim kolegom Zoranom Džunićem ,,istraživao'' ovaj kraj drugim povodom, da od mosta krenem uzvodno uz potok i dođem do svog cilja, ali sam odlučio da najpre obiđem izvor jednog problema, a potom i posledice njegovog dugogodišnjeg dejstva. Naime, povod za moj novi dolazak u ovaj kraj bio je film koji sledi, a koji je nastao u januaru 2022. Dobio sam odobrenje od Slaviše, odgovorne osobe ispred multimedijalnog internet portala far.rs iz Dimitrovgrada, da ga na svom blogu objavim. Odvojite malo vremena i pogledajte ga, kao najbolji uvod u ono što sledi:

Mogli ste da vidite na prethodnim fotografijama da je put za Bilo istovremeno i put za kamenolom ,,Korito''. Do njega od Borovskih Anova ima manje od 2 km. Put je nasipan i tvrd, sa par oštrih krivina i jačim usponom u svom srednjem delu. Ja se uzput uveravam da su zalihe andezita u ovom kraju ogromne:

Posle prolaska kroz borovu šumu, sledi ravniji deo puta. Dolazi se na raskrsnicu na kojoj se pravo produžava za kamenolom, Vrlu Padinu i Tudovicu - mahale Bila, a levo gore se ide za deo sela u kome se nekada nalazila škola (mahale Kolarci, Adamovci i Maslarci), kao i za Crkvu Svete Trojice koja se nalazi u podnožju planine Peros:

Kamenolom ,,Korito'' je odmah tu, iza prve naredne krivine i neposredno ispred prvih kuća u mahali Vrla Padina:

Prolazim kroz njega. Razmišljam o tome kako se ,,brda'' od naslaga drobljenog andezita mogu lako survati niz padinu u dolinu Pračke bare, bilo slobodnim padom ili još lakše potpomagnute vodom nakon jačih padavina. Moram da se branim i nasrtljivih pasa, koji iz iskustva obično predstavljaju i nezaobilazni ,,zaštitni znak'' ovakvih mesta.

Ovde sam poslednji put bio 27. septembra 2020. Nakon prolaska kroz kamenolom treba se spustiti u dolinu potoka Pračka bara i sagledati nivo njegovog uticaja na okolinu. U odluci gde to da učinim pomaže mi šumski put koji se od glavnog puta odvaja odmah posle kamenoloma:

Put se ubrzo gubi tako da spust do korita potoka nije nimalo lak. Dolina je duboka skoro 150 m, a njene stranice strme. Moje istraživanje dobija elemente planinarske akcije. Posle 15-ak minuta dolazim do Pračke bare:

U korito potoka sam ušao uzvodno od kamenoloma. Naravno, nema nikakvih tragova njegovog negativnog uticaja. Kažu da Pračka bara nikada ne presušuje:

Krećem niz potok. Kretanje je teško jer nema nikakve staze pa moram da se probijam kroz granje:

Ubrzo dolazim do mesta gde se sa desne strane potoku priključuje jaruga koja dolazi iz pravca kamenoloma ,,Korito''. Jasno je da je puna mlevenog andezita svučenog odozgo i da to nije ta stena u svom prirodnom obliku kakvu sam je viđao na putu od Borovskih Anova do kamenoloma:

Trenutno u jaruzi ima vrlo malo vode. Mogu da zamislim kako je u proleće, kada se topi sneg, ili nakon jakih pljuskova. Kako idem naviše naslage andezita su sve veće. Izgleda kao da je sve zacementirano. Posle stotinak metara okrećem se i vraćam naniže, do potoka Pračka bara:

Sada želim da vidim kakve su posledice ostavljene po Pračku baru nizvodno od mesta ove jaruge. Evidentno je da je deo materijal iz jaruge prenet u korito samog potoka. Njegov izgled je drugačiji u poređenju sa onim uzvodno od jaruge, udaljenim svega nekoliko desetina metara. Dno potoka je bele boje, a manje-veće naslage andezita su sa obe strane:

Do mosta na Pračkoj bari kod Borovskih Anova ima oko 1 km. Nedaleko od njega izlazim na put i prolazim pored napuštenih kuća. Ovaj kraj mi je dobro poznat od pre devet godina i pomenutog tumaranja sa Zoranom:

Posledice dejstva kamenoloma su vidljive i tu, u donjem toku potoka, sa samog mosta i sve do ušća u Lukavičku reku:

Obilazim i samu Lukavičku reku. Dolazi iz Bugarske i bogata je vodom. U ovom delu svog toka predstavlja prirodnu granicu između dve države. Bugarska i Evropska unija su svega nekoliko metara od mene, na drugoj strani reke:

Vraćam se do mosta. Auto je tu i ,,čeka me'', onako promrzlog i pokislog, da se zajedno vratimo u Pirot. Pre nego što to učinim, istražujem i jednu pojavu koju sam primetio u samom donjem toku potoka Pračke bare i to nezavisno od prethodne priče o ekologiji, našoj svesti i svesti investitora, ugrožavanju životne sredine i sl. Naime, ispod mosta u potoku nema vode i očigledno se ona gubi u malom i plitkom koritu uzvodno od njega:

Trajanje relacije: oko 2.5h

Zahtevnost relacije: srednja (3/5)

Karakteristike: dolina potoka na čijim se suprotnim stranama nalaze praktično pusta dimitrovgradska sela Bilo i Verzar, mahale nekada velikog zajedničkog sela Borova; vidljive negativne posledice dejstva kamenoloma za eksploataciju andezita u donjem delu Pračke bare

Rizici: sama dolina Pračke bare je teško prohodna, stari putevi i staze su odavno zarasli i ne razaznaju se jer se tuda više ne prolazi