Pirot i pirotski kraj

11dec2022 Uspon na Sinjeglavsku čuku i Korbes iz Vave (Babušnica)

Vremenski uslovi mi u nedelju ujutru nisu išli na ruku i nisu obećavali laku planinarsku relaciju. Morao sam da zastanem na petlji kod Kalea, kao i malo dalje prilikom prolaska kroz Gnjilan, kako bih osmotrio i fotografisao vrh na koji sam se uputio. Već sam pisao ranije - Sinjeglavska čuka je vis južno od sela Sinje Glave i sa severa izgleda kao glava utonula u plavičasto-sivu izmaglicu. Odatle zapravo i potiče naziv ovog sela u južnom delu pirotske opštine:

Ja sam rešio da se na Sinjeglavsku čuku popnem sa suprotne, južne, babušničke strane. Na ovu odluku je uticala činjenica da je put od Rasnice do Sinje Glave veoma loš i da je udaljenost od Pirota oko 19 km. Babušničko selo Vava je još dalje (oko 25 km), ali veliki deo te distance pokriva odličan asfaltni put koji vodi preko Babušnice i Draginca. Moja procena je bila da ću se na taj način brže naći na vrhu umesto da se peške zaputim iz Rasnice. Na kraju se moje razmišljanje ispostavilo ispravnim...

Nisam mogao da odolim i da na putu uzmeđu Draginca i Vave ne zastanem pored česme. Uživao sam posmatrajući sunce koje se pojavljivalo između oblaka, kao i u lepom pogledu na Golemi stol, Mali stol, Korbes i Strvnu (zdesna nalevo na sledećoj slici):

U centru Vave se očekuje pristizanje kamiona sa hlebom. Na moju konstataciju da idem peške na Sinjeglavsku čuku, da sam iskusan planinar i da poznajem teren, nekoliko meštana sumnjičavo vrti glavom. Dobijam poslednja uputstva od njih i krećem onako kako sam i planirao - dobro poznatim putem koji je nekada povezivao Vavu sa Sinjom Glavom. On je posebno bio važan u prošlosti, kada su oba sela bila u sastavu Stolske opštine, sa sedištem u obližnjem selu Stol (kraj XIX i početak XX veka). Kasnijim administrativnim podelima Stol je izgubio status opštinskog mesta, Vava je pripala opštini Babušnica, a Sinja Glava Pirotu.

Put je veoma loš. Ide se uzbrdo, a posle 15-ak minuta hoda čuje se huk potoka Balvan i ulazi se u kratku klisuru između masiva Stvne i Korbesa, koja se naziva Ždrelo. Ovim putem sam prošao 9. maja 2021. sa čika Duletom i njegovim bratom Mikom, rođenim Vavcima:

Ubrzo se dolina potoka Balvan širi. Prolazim kroz mesto Gabrovi i, bez zadržavanja, pored lokacije nekadašnjeg rudnika bakra. Zanimljivu priču o njemu pročitajte u članku na blogu koji se nalazi na sledećoj adresi: http://www.pirotskikraj.com/arhiva/533. 

Kraj je karakterističan po zemlji specifične crvene boje. Vremenski uslovi su se poboljšali - jutro je prilično toplo, slaba kišica pada samo povremeno i, izuzimajući blato, mogu reći da sam imao idealne uslove za planinarenje. Ono što je najvažnije, vidljivost je bila odlična.

Prateći put prelazim na levu obalu potoka i dolazim do raskršća lokalnih puteva u mestu Livađe. Potok Balvan je svoje ime dobio po tome što su nekada meštani na njemu, u donjem delu toka između Vave i Stola, poprečno postavljali balvane koji su služili kao brvna za prelaz na drugu obalu (Mile Jocić: Selo Stol, Babušnica, 2015). Kraj je izuzetno lep i bogat vodom. Tu u blizini, s desne strane je izvor Peškovac. Ali, moj cilj je Sinjeglavska čuka. Zato nastavljam glavnim putem koji ovde pod oštrim uglom skreće desno u šumu:

Ovde je mnogo blata. Ako se osvrnem unazad, mogu da vidim lovačku kućicu u vidu kontajnera, koja se nalazi na Garanovici. Tamo sam bio pre više od godinu i po dana:

Prolazim severoistočno od vrha Korbes. Odlučujem da se na njega popnem u povratku. Put povija ulevo, kratko prolazi kroz šumu i izbija na proplanak sa koga se pruža fantastičan pogled na Golemi stol (1238 m):

Sada put vodi na istok i prosečen je kroz polje paprati. Svoj krajnji cilj, Sinjeglavsku čuku, trenutno ne mogu da vidim jer je zaklonjena. Prolazim mesto gde se putu koji spaja Vavu i Sinju Glavu s desne strane priključuje put iz sela Stol:

Uživam u sjajnom pogledu na jug, u pravcu sela Stol, Malog i Golemog stola, kao i planine Talambas. Znam da su upravo na zapadnoj strani Malog stola (978 m), okrenutoj ka meni, u jednoj pećini ostaci stare Latinske crkve. U dolinama koje se nalaze u tom kraju formiraju se izvorišni kraci Stolske reke:

Nakon prolaza kroz borovu šumu postaju vidljive južne padine Sinjeglavske čuke. Sve sam bliži ostvarenju svog cilja:

Još kada sam u proleće 2021. bio u ovom kraju, procenio sam da je najlakši uspon na Sinjeglavsku čuku sa njene jugoistočne strane. U tom cilju, dolazim do samog podnožja, a zatim, preko livada i probijajući se kroz trnje, idem naviše, ka vrhu:

Kraj je ispresecan brojnim puteljcima i stazama, koje očigledno koriste najčešće lovci. Lep je pogled unazad, u pravcu Lužničke kotline, Strvne i Korbesa:

Sa povećanjem visine, sve je lepši pogled u pravcu istoka, na Rnjos i Vlašku planinu, a naravno i na severne padine Golemog stola, kojima se i obavlja uspon na ovaj atraktivan vis:

Posle 20-ak minuta uspona iz podnožja, ili 1h 20 min od polaska iz centra Vave, izlazim na vrh. Po očekivanju, pogled na severnu, pirotsku stranu, praktično i ,,ne postoji'' - zbog guste bukove šume:

U želji da ,,bacim pogled'' u pravcu Sinje Glave i Pirotske kotline, spuštam se malo naniže kroz šumu, tražeći odgovarajuće mesto. To nije baš lako:

Do Sinje Glave, koja je na oko 930 m nadmorske visine, ima svega oko 1.5 km. Mogu jasno da vidim kuće i zgradu napuštene seoske škole, a gust beo dim ukazuje da je ćumurana na ulazu u selo iz pravca Rasnice i Pasjača ,,aktivna''. Pirot je vazdušnom linijom udaljen oko 13 km i trebalo mi je tačno 2h da iz grada dođem do ovog mesta:

Ne želim da se istom stazom spustim sa vrha Sinjeglavske čuke u njeno podnožje. Produžavam grebenom u pravcu severozapada i spuštam se do prevoja na kome se nalazi raskršće seoskih puteva. Oni vode u tri pravca - za Sinju Glavu, Stol i Vavu. Ja biram ovaj poslednji za svoj povratak do polazne tačke:

Put me vodi do mesta na padinama Sinjeglavske čuke odakle sam i započeo završni uspon na vrh. U povratku koristim isti put kao i u dolasku iz pravca Vave:

Nailazim na istaknuti vis Korbesa i, kao što sam već napomenuo, odlučujem da se popnem na njegov vrh, visok 964 m. Želja mi je da proverim navode da je čitav vrh prekopan od strane zlatara. Napuštam glavni put, koji vodi do raskrsnice na Livađu i za klisuru Ždrelo. Kroz sasušenu paprat idem pravo naviše:

Međutim, vremenske promene se odigravaju veoma brzo. One očigledno dolaze iz pravca Babušnice, Vave i Lužničke kotline. Vetar i kiša su sve jači, magla dopire do sve veće visine i u potpunosti onemogućava pogled u pravcu juga i jugozapada. Sve je hladnije jer je temperatura, u poređenju sa relativno toplim zimskim jutrom, pala za skoro 10 stepeni:

Na vrhu Korbesa sam svega osam minuta nakon napuštanja glavnog puta. Primećujem tragove potrage za zlatom, ali je evidentno da su iskopine prilično stare. Umesto lepog pogleda na okolinu, vidljivost je svedena na svega nekoliko desetina metara:

Nema svrhe da se previše zadržavam. Spuštam se kroz šumu na put, prelazim potok Balvan, prolazim još jednom pored napuštenog rudnika i kroz Ždrelo. Srećan sam što sam ostvario svoj cilj na prelep način i što sam uspeo da to učinim pre pogoršanja vremena. Da nisam poranio i da sam krenuo samo sat ili dva kasnije iz Pirota, uspon na Sinjeglavsku čuku verovatno ne bi bio moguć zbog magle. Povratak sa Sinjeglavske čuke do Vave je potrajao 1h 10 min, a sa vrha Korbesa 25 min. U selu me dočekao lep prizor:

Trajanje relacije: oko 4.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajna planinarska relacija, kroz prelep ali nažalost i pust kraj koji je sada očigledno najzanimljiviji lovcima; fenomenalan pogled na okolinu (posebno na Lužničku kotlinu, Golemi i Mali stol); uspon na Sinjeglavsku čuku koja se nalazi na granici dve opštine i razdvaja atare sela koja su ranije bila povezana boljim putevima

Rizici: nema markacija; pri lošim vremenskim uslovima kretanje je otežano zbog blata i ograničene vidljivosti