Pirot i pirotski kraj

17dec2022 Iskrovački i Našuškovički vodopad

 

Nije reč o vodopadima na Staroj planini. Naprotiv, na mapama možete videti da je u pitanju je sasvim drugi deo Pirotskog okruga. Za tročlanu grupu, sastavljenu od Dragane i Ruže iz Vlasotinca i mene, polazna tačka do prvog od njih bilo je dimitrovgradsko selo Trnski Odorovci, tačnije most na reci Jermi i skretanje na stari put za Trn, preko Iskrovaca i Petačinaca:

Dobro poznati put prati tok Jerme. Reka je baš velika i nadošla od padavina u gornjem i srednjem delu svog sliva, koji se nalaze na teritoriji dve države, Srbije i Bugarske. Posle nešto više od pola sata hoda stižemo do skretanja za Manastir Sveti Jovan:

Na ovom prelepom mestu pravimo prvu pauzu. U neposrednoj blizini je nekoliko izvora vode, a pogled niz doline Blatašnice (Zvonačke reke) i Kusovranske reke dopire do nekadašnjeg hotela ,,Mir'' u Zvonačkoj Banji, Asenovog kalea i vrhova Titeva glava i Opaljenac (svi visine između 1000 i 1100 m). Nažalost, počinje da pada jača kiša i prinuđeni smo da iz rančeva vadimo kabanice:

O Manastiru Sveti Jovan sam pisao ranije. Samo da podsetim, poznat je i pod nazivom ,,Muštar'', a prvi put se pominje u XVI veku. Uništen je za vreme praznovanja Svetog Jovana Krstitelja (Biljobera) od strane Turaka krdžalija, kada je puno ljudi ovde ubijeno. Navodno su ljudi iz okolnih sela bili okupljeni u porti manastira i proslavljali praznik, ali su među njima bili i monasi iz bratstva manastira koji su napadali i pljačkali osmanske karavane. Čak je u Crkvi Svetog Konstantina i Jelene u Crvenoj Jabuci pronađen zapis koji potvrđuje da je manastir spaljen do temelja i uništen 7. jula 1782. godine. Interesantno je da je manastir tada pripadao nekadašnjem selu odnosno mezri Pometkovci (na južnim padinama planine Greben, iznad manastira) koje je posle navedenog događaja verovatno opustelo jer je većina stanovnika ubijena, a ostatak njih se iselio. Meštani obližnje Dragovite (sa druge strane Greben planine) su otkupili mezru, a mesto gde se nalazio manastir prodali ljudima iz Trnskih Odorovaca. Od tada su Pometkovci mahala sela Dragovite. Nova, lepa crkva podignuta je 2000. godine, kao uspomena na nekadašnje manastirsko bratstvo. (Cvetko Ivanov i grupa autora: ,,Vera i kamen - crkve i manastiri'', Dimitrovgrad 2018)

Dalje, put Iskrovaca, Dragana, Ruža i ja nastavljamo po jakoj kiši. Imali smo i jedan lep susret:

Posle 7 km od mosta na Jermi u Trnskim Odorovcima, ili 4.5 km od Manastira Sveti Jovan, ogrnuti kišnim kabanicama, stižemo u selo Iskrovce. Koliko nam je kiša predstavljala smetnju u kretanju, toliko mi je bilo drago zbog te činjenice jer sam znao da je vodopad iznad sela aktivan. Na to je ukazivala i količina vode u Iskrovačkom potoku, koji dolazi u selo sa severa i padina Grebena. Sve je obećavalo da se neće ponoviti situaciju od 23. februara 2020, kada sam sa grupom drugara zatekao suv vodopad, praktično bez kapi vode (http://www.pirotskikraj.com/arhiva/263).

Pratimo Iskrovački potok, pritoku Jerme. Nekoliko puta prelazimo s jedne na drugu stranu potoka i idemo šumskim putem. Iskrovački vodopad je blizu sela i nalazi se na početku procepa koji razdvaja planinu Greben, a naziva se Ždrelo. Iznad nas su visoke i okomite stene. Levo je Gradište (1129 m), a desno Turka (1102 m), sastavljena od dva zaobljena vrha približne visine.

Primećujem da je izgled terena izmenjen u odnosu na februar 2020, kada sam poslednji put bio ovde. Očigledno su u međuvremenu proradila klizišta sa obe strane potoka, dosta zemlje su survalo u njegovu dolinu, a kasnije je u cilju izvlačenja oborenih bukovih stabala prosečen šumski put. Pristup vodopadu je sada lakši nego ranije, mada priličnu prepreku sada predstavlja palo drveće. Za dolazak do Iskrovačkog vodopada od skretanja sa glavnog puta u Iskrovcima trebalo nam je oko 25 minuta. Zatičemo prelep prizor i vodopad u svojoj punoj snazi:

Iznad ovog prvog vodopada, na Iskrovačkom potoku se u Ždrelu usečenom u masiv Grebena nalazi još nekoliko vodopada slične veličine. Naravno, svi su periodičnog karaktera pa treba pogoditi pravi trenutak ukoliko želite da doživite ono u čemu smo mi uspeli. Takođe, gornji vodopadi su mnogo teže dostupni i potrebno je dosta obilaženja, za početak sa desne strane, gledano uzvodno. Inače, Iskrovački potok započinje svoj tok u pustom i prostranom kraju koji se naziva Skrveničko selište, a nalazi se između sela Dragovite, Skrvenice i Vrapče. Postoji još jedan potok koji odvodi vodu sa Skrveničkog selišta u Jermu. Zove se Štrban i teče nešto južnije. Planinu Greben probija uzanim Zlim dolom, ali nemam saznanja da u njemu nakon jačih kiša i topljenja snega proradi neki vodopad.

Kiša je prestala, a vreme se prolepšalo. Pod utiskom onoga što smo videli, sjajno raspoloženi se vraćamo do polaznog mesta u Trnskim Odorovcima:

Od početka naše relacije želja je bila da posetimo još jedno mesto i da doživljaj upotpunimo još jednom malom avanturom. To je bilo pronalaženje Našuškovičkog vodopada, još manje poznatog u odnosu na Iskrovački. Od Trnskih Odorovaca je udaljen oko 8 km. Prošli smo Zvonačku Banju i Zvonce i na izlazu iz ovog sela oprezno prošli skretanje za Našuškovicu. Pratili smo instrukcije našeg zajedničkog prijatelja Saše Aranđelovića, planinara iz Babušnice. Našuškovički vodopad se ne nalazi na Našuškovičkom potoku koji se spusta paralelno putu za selo, već u dolini koja je nešto zapadnije i bliža susednoj Preseki. Čak između Našuškovičkog i potoka na kome se nalazi vodopad postoji još jedan manji potok, tako da smo isprva bili u nedoumici gde da krenemo. Na kraju smo usaglasili Sašine instrukcije sa našim položajem na navigaciji i napravili pravi izbor. Mesto na kome treba ostaviti auto i potražiti Našuškovički vodopad nalazi se na oko 400 m ispred skretanja za selo Našuškovicu (gledano iz pravca Babušnice i Preseke) i izgleda ovako:

Mislim da nije potrebno da naglašavam da potočić teče samo povremeno, da većim delom godine u njemu nema vode i da je već na ovom mestu potrebno proceniti da li ima smisla ići do vodopada koji je udaljen vazdušnom linijom najviše 300 m. U našem slučaju taj preduslov je bio ispunjen. Nažalost, u startu smo napravili grešku, nismo uočili prvu i najvažniju markaciju (koja za razliku od Iskrovačkog vodopada ovde postoji, ali je na nekim mestima teško uočljiva) i krenuli smo pravo uz potok. Ubrzo smo morali strminom uz desnu obalu potoka jer dalje napredovanje uz sam tok nije bilo moguće:

Izgubili smo malo više energije nego što je stvarno bilo potrebno, do trenutka kada smo u šumi uočili markaciju. To nas je obradovalo i ulilo nam snagu da pređemo poslednju deonicu kroz šumu do vodopada. Najpre smo obišli jedan manji, koji se nalazi nekoliko desetina metara iznad prvog, većeg i glavnog vodopada:

Nalazili smo se na vrhu Našuškovičkog vodopada. Bilo je očigledno da se radi o vodopadu visokom 20-ak metara i da je drugačiji od Iskrovačkog, odnosno da je kaskadnog tipa:

Usledio je povratak na obeleženu stazu i oprezan spust u podnožje samog vodopada. Nalazi se na teško pristupačnom mestu:

U povratku pratimo markaciju duž cele staze. Zaključujemo da smo mogli mnogo lakše da prođemo u prvom delu da smo je na vreme primetili. Spust do asfaltnog puta je izgledao ovako:

Trajanje relacije: oko 8h (polazak iz Pirota)

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lepi, nedovoljno poznati i samo povremeni vodopadi koji su prilično udaljeni jedan od drugog, ali se mogu posetiti u sklopu jedinstvene relacije; lep kraj kroz koji se prolazi i zanimljiva mesta poput Manastira Svetog Jovana, ušća Blatašnice u Jermu, sela Iskrovci, Zvonačke Banje...

Rizici: do Iskrovačkog vodopada ne postoji markacija, ali snalaženje nije problem jer se nalazi nedaleko od sela, šumskim putem uz potok, na ulazu u Ždrelo; do Našuškovičkog vodopada postoji markacija, ali je ona stara i na pojedinim mestima se teško razaznaje; sami vodopadi nisu na lako pristupačnim mestima pa treba biti posebno obazriv u dolasku do njihovog podnožja (to posebno važi za Našuškovički vodopad)