Pirot i pirotski kraj

24feb2019 Skrvenica i Vrapča

Ova sela se nalaze u kraju koji se naziva Burel, a koji nije dovoljno poznat stanovnicima Pirota. To je predeona celina koja se nalazi u slivu Lukavičke reke, a čiji se veći deo nalazi na teritoriji Bugarske.

Da bi se stiglo do Skrvenice i Vrapče, treba proći dva važna mesta. Prvo je raskrsnica na ulazu u Dimitrovgrad, oko 23 km od Pirota, gde treba pratiti putokaz za Lukavicu i skrenuti desno. Drugo mesto je odavde na udaljenosti od oko 13 km i to je Donja Nevlja, selo koje predstavlja centar dela Burela koji pripada Srbiji:

O Donjoj Nevlji ću detaljnije nekom drugom prilikom, jer je tokom mojih ranijih avantura predstavljala često prolazno mesto, a nadam se da će tako biti i ubuduće.

Put koji od raskrsnice kod Dimitrovgrada vodi za Donju Nevlju prolazi kroz granični pojas, u početnom delu uz samu Lukavičku reku. U ovom kraju su česte patrole pogranične policije, a teritorija Bugarske je s druge strane reke, par stotina metara od dobrog asfaltnog puta. Uzput se prolazi kroz selo Lukavicu (poznato po restoranima sa etno-kuhinjom), mahalu sela Slivnica, pored napuštene karaule ,,Sloboda'' i kroz mahalu Borovski anovi, koja pripada obližnjem selu Bilo.

Na oko 2 km južno od Donje Nevlje prestaje asfalt. Tu se nalazi jedno proširenje koje sam često koristio kao polaznu tačku za svoje pešačke ture:

Ovde treba produžiti pravo putem za Skrvenicu koja je udaljena oko 3 km ili 45 minuta hoda. Put je prilično dobar, ima nekoliko oštrih zavoja i dugačkih uspona:

Takođe, ovaj put prolazi ispod najvišeg dela brda Gradište (924 m) i omogućava pogled na još jedno burelsko selo - Gornju Nevlju, kao i na dolinu potoka Bela voda:

Ovaj put je trasiran još u tursko vreme, a predstavlja najkraću vezu Dimitrovgrada sa selima koja se nalaze na krajnjem jugu opštine - Vrapčom. Petačincima i Iskrovcima.

Kao što joj samo ime kaže, Skrvenica se nalazi u ,,sakrivenoj, tajanstvenoj i nepristupačnoj dolini''. U selu je puno napuštenih kuća, ali smo mogli da osetimo i tragove života i boravka ljudi. Na ulazu u selo, ispod puta, nalazi se obnovljena betonska česma sa hladnom vodom.

Skrvenica je staro naselje. Navodno se nekada nalazila blizu Vrapče, na mestu zvanom Skrveničko selište, ali su ga zbog ubistva četiri deteta iz sela Vrapče, raselile Osmanlije. Po popisu iz 1880. godine selo je imalo 193 stanovnika, 1948. godine 413, a po poslednjem popisu iz 2011. u Skrvenici je živelo 24 ljudi. Sada ih je sigurno manje. Selo nema svoj hram, ali se u okolini nalazi nekoliko crkvišta koja su do temelja srušili tragači za zlatom.

(Cvetko D. Ivanov, Saša Kostov, Vesna Nikolov, Ljudmila Zidarova: Vera i kamen - crkve i manastiri, Narodna biblioteka ,,Detko Petrov'', Dimitrovgrad 2018)

Relacija od Skrvenice prema Vrapči je bila nova i za mene. Na putu dugom nekih 4.5 km ima nekoliko ,,raskrsnica'' i skretanja koja nisu obeležena. Treba pratiti glavni put, ići u pravcu juga, bez velikih skretanja:

Sa povećanjem nadmorske visine sve je izraženiji bio sneg, ali nam on nije predstavljao nikakvu poteškoću. Kad bi se okrenuli unazad, imali smo lep pogled na teritoriju Bugarske i venac Stare planine:

Na pojedinim deonicama put prolazi pored ivice dubokih dolina koje su usekle pritoke pomenutog potoka Bela voda (na istoku) i potoka koji teku ka selu Poganovu (na severozapadu):

Posebno uživanje nam je predstavljao pogled na venac planine Greben (prethodna slika), sa vrhovima Beženište - 1338 m, Izvorska glava - 1202 m i Gradište - 1128 m, a naročito na prelepi Ruj (1704 m) koji smo zajednički osvojili u avgustu prošle godine:

Desno od puta je kraj koji se zove Skrveničko selište (pomenut o tekstu o Skrvenici), koji mi se još tokom moje prve posete Vrapči učinio vrlo atraktivnim za lovce. Na krajnjim jugoistočnim padinama Grebena mogli smo da uočimo uske klisuraste doline kojima se nekoliko potoka sliva u dolinu reke Jerme. To me podsetilo na priču da u okolini Iskrovaca, na padinama ove planine, postoji nekoliko atraktivnih vodopada.

Vrapča je smeštena između brda koje selo štite od hladnih vetrova. Jugoistočno od sela je markantno brdo Goleš (1156 m) koje se nalazi na samoj srpsko-bugarskoj granici:

Zvanično, Vrapča je selo sa najvećom nadmorskom visinom u opštini Dimitrovgrad (oko 930 m). Putem kojim smo mi došli, preko Donje Nevlje i Skrvenice, udaljena je od svog opštinskog centra oko 22.5 km. Putem preko Sukova, kanjona Jerme, Trnskih Odorovaca, Iskrovaca i Petačinaca, udaljenost Vrapče od Dimitrovgrada je 43 km. Ovim putem sam ja 31. oktobra 2015, po lepom jesenjem vremenu, prvi put stigao u selo.

Prilkom spusta u Vrapču  iz pravca Skrvenice, nailazi se na jedno interesantno mesto koje verovatno predstavlja odmorište i sastajalište lovaca:

Sa kumom sam najpre prošao kroz gornji ili zapadni deo sela (mahala Mlajčini). I pored želje da ovde vidimo staru seosku školu, to nismo uspeli da učinimo, ali smo naišli na jedan bunar sa koga su se stanovnici snabdevali vodom (kasnije u selu nismo videli nijednu česmu):

Prošli smo pored više napuštenih kuća, čiji prilazni putevi polako zarastaju u korov:

Zatim smo sišli u donji deo sela i izbili na put kojim sam ja tri i po godine ranije ušao u Vrapču iz pravca Petačinaca. Napravili smo krug kroz selo:

U Vrapči nismo sreli nikoga, nismo čuli lavež pasa niti videli bilo kakve tragove života. Moj kum nije imao prilike da se ranije nađe u nekom od ,,muzeja na otvorenom, u kojima se ulaz ne naplaćuje''. Ja sam ih prethodnih godina obišao nekoliko (Milojkovac, Verzar, Raljin, Gornji Rinj...). U selu je par kuća u koje verovatno njihovi vlasnici ili naslednici dolaze u letnjem delu godine, ali ovde je zimi avetinjski prazno! 

Trebalo bi da u istočnom delu sela, u Jolinoj mali, u podnožju Goleša, živi porodica Rebrović, sastavljena od dva ostarela člana - Franje i Ruže. Marjan i ja nismo želeli da ih uznemiravamo, a izuzetno zanimljivu priču o tome kako je Hrvat Franjo svoj rodni Ogulin zamenio Vrapčom, pročitajte u mojoj knjizi (priča ,,Petačinci i Vrapča'') ili je pogledajte na sajtu http://www.srbijaplus.net/vrapca-dimitrovgrad.htm,  čiji je autor moj prijatelj Zoran Cvetković iz Beograda.

Istorija Vrapče je veoma zanimljiva i burna, s obzirom na to da se radi o pograničnom selu koje je vazdušnom linijom udaljeno svega 6 km od varošice Trn u Bugarskoj. Namerno se neću upuštati u detalje te istorije, znajući da je njena interpretacija ,,igranje sa vatrom koje lako može da izazove požar''. O njoj se može dobiti mnogo korisnih informacija u monografiji sela čiji je autor Cvetko D. Ivanov, a koja je na bugarskom jeziku (Vrabča, Narodna biblioteka ,,Detko Petrov'', Dimitrovgrad 2015).

Ja ću izneti samo ono najvažnije. Za razliku od nekih drugih sela u pirotskom kraju, koja su podelu atara doživela 1878. godine, nakon oslobođenja od Turaka (Paskašija, Planinica, Preseka), Vrapča je podeljena između dve države tek četrdesetak godina kasnije - nakon Nejskog sporazuma 1919. godine. Na teritoriji Bugarske, par kilometara jugoistočno, s druge strane brda Goleš, nalazi se bugarsko selo Vrabča. Ovo selo je dosta veće od Vrapče u Srbiji, koja je nekada predstavljala njegovu udaljenu mahalu i ranije se zvala Dolnja Provalija.

U povratku istim putem bilo nam je potrebno oko sat vremena do Skrvenice, odnosno oko 1h 45 min do polazne tačke iznad Donje Nevlje.

Trajanje relacije: oko 5.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: miran pogranični kraj sa lepom prirodom, zaboravljena dimitrovgradska sela

Rizici: blato, kretanje u graničnom pojasu, nema nikakvih putokaza ni markacija