Pirot i pirotski kraj

19dec2022 Do Sokolovice iz kanjona Temštice

Dok sam prolazio prvim delom kanjona, morao sam da zastanem pre skretanja za HE ,,Temac''. Primetio sam da je proradio kaskadni vodopad u Jablanovom dolu, levo od hidrocentrale. Kada idete do Tumbe vi praktično sečete strmu i plitku dolinu istoimenog potoka koji ima samo periodični karakter. Ovo je prizor koji se ne viđa često na stenama ,,srpskog Kolorada'':

Produžio sam još malo dalje. Na 3.5 km od manastira i 21 km od Pirota stajem i ostavljam auto. Jutro je sveže, ali prijatno. Uživam u pogledu na okolinu. Levo od mene je uzvišenje koje se izdiglo na mestu gde reka Temštica pravi meandar nakon preliva preko brane hidrocentrale. Gore se nekada nalazio stari grad Temsko, a selo Temska je po njemu dobilo svoje ime. Ispred mene je najatraktivniji deo kanjona sa čuvenim vidikovcem na Tumbi:

Huk Temštice je toliko jak da prosto para uši. Prelivna brana je udaljena svega 200 m vazdušnom linijom. Na krivini nasuprot stena na Tumbi skrećem pod oštrim uglom na sporedni, neugledni put. Nadmorska visina na ovom mestu je 465 m:

Odavno nisam išao deonicom koja sledi i samo razmišljanje o tome kroz kakve ću lepe predele proći u narednih par sati mi stvara veliko zadovoljstvo. Ovo je jedini put kojim se može doći do stena na Sokolovici. Iako je moj krajnji cilj vazdušnom linijom udaljen najviše 1 km, zbog prirode terena ću morati da prepešačim rastojanje od oko 3.5 km i da se krećem putanjom oblika trougla. Već u startu je vidljivo jedno od obeležja staze, a to su karakteristične oble stene crvenkaste boje koje naslagane jedna na drugu formiraju najmaštovitije oblike:

Drugo obeležje staze do Sokolovice je što njen prvi deo predstavljen gotovo konstantnim usponom, koji je na pojedinim prilično dugim deonicama izuzetno jak. S vremena na vreme se ide deonicama sa blažim usponom i izlazi na zaravnjene proplanke, ali to je prava retkost. Takođe, uopšte nema markacija, a kvalitet staze i njena prohodnost se menjaju od deonica na kojima mislite da može da se ,,protera'' auto do onih koje su toliko obrasle u trnje da se jedva i razaznaju. Sigurno ćete nekoliko puta biti u nedoumici i postaviti samom sebi pitanje gde da idete. To nekome ko prvi put prolazi ovim krajem, a koji se naziva Boloslavica, može da predstavlja ozbiljan problem.

Nakon tačno 38 minuta hoda uzbrdo, dolazim do vrha ,,trougla'' u podnožju vrha Cer (1048 m). Ovde put naglo skreće ulevo i konačno počinje kretanje u pravcu odredišta:

Ovde se, na blizu 900 m nadmorske visine, prolazi pored ostataka napuštenih koliba i pojata, a zatim put povija blago udesno i počinje da se spušta. Vrlo neobičan profil puta koji postaje jasan tek onda kada vidite da je to jedini način da se savladaju izuzetno strm teren i duboka dolina koja se pruža u pravcu Temštice:

Put sada vodi gore-dole, ali zadržava pravac, bez krivudanja. Lep je pogled na suprotnu, desnu obalu Temštice i vrhove Poserigrad, Gradište, Šipkovicu, Brezovičku čuku...:

Zatim se dolazi do najvišeg dela Sokolovice (blizu 700 m) i kreće završni spust prema ,,srcu'' široke okuke, koju nekoliko stotina metara niže formira reka Temštica. Prolazi se pored još nekoliko napuštenih pojata (put prolazi bukvalno između zidova susednih objekata) i ispod dalekovodnih žica koje vode struju u pravcu hotela i skijališta na Jabučkom ravništu odnosno Babinom zubu. Pošto nema putokaza, ovi objekti predstavljaju važne orijentire na putu do Sokolovice:

Spuštam se sve dok je to moguće. Huk Temštice, moćne planinske reke, ponovo postaje sve jači. Na mestu gde ne tako strme padine počnju da smenjuju okomite stene, postaje očigledno da se nalazite na samom rubu kanjona. Tu, na visini manjoj od 600 m, nalaze se stene na Sokolovici. One predstavljaju vidikovac sa fenomenalnim pogledom na okolinu:

Do ovog mesta sam stigao nakon 1h 15 min hoda od asfaltnog puta Temska - Topli Do. Nalazim se tačno nasuprot vodopadu koji je proradio u Carevom dolu i koji podseća izgledom na onaj u Jablanovom dolu. Iznad njega je kraj koji se zove Sadinje i tamo se nalazi Sašina farma. Poslednji put sam tamo bio u leto 2020. godine. Levo je Duboki dol kojim smo Milan Jovanović i ja baš tada došli do Sašine farme iz pravca Tumbe:

Naravno da je najlepše na ovakva mesta dođi u društvu planinara i dragih prijatelja. Tada nastaju i čuvene fotografije ,,sa stena srpskog Kolorada''. Ja sam ovde došao sâm, a sa godinama imam sve više problema na ovakvim mestima zbog vrtoglavice. Zbog toga se veoma oprezno krećem i posmatram okolinu, trudeći se da upijem što više od njene lepote. O vratolomijama poput onih koje na ovom mestu često izvode planinari, ni ne pomišljam. Zbog toga sam siguran da moje slike sa Sokolovice neće biti ni izbliza atraktivne poput onih koje možete videti na internetu i u albumima svojih FB prijatelja:

Zatim sam rešio da siđem do donjih stena. Izgledaju podjednako atraktivno kao i ove na većoj visini:

Staza između dva mesta na Sokolovici se lako razaznaje i veoma je zanimljiva. Za silazak nije potrebno više od pet minuta:

Sledi još 15-ak minuta uživanja na zimskom suncu i fotografisanja okoline iz najrazličitih pozicija. Ove stene su mi ulivale nekako veću sigurnost u odnosu na gornje:

Usledio je povratak potpuno istom stazom kao u dolasku. Sada sam išao brže, bez zadržavanja. Na mestu gde sam ostavio auto bio sam za manje od sat vremena.

U povratku sam morao da svratim do jednog izuzetno dragog mesta iz svog detinjstva. To je vodopad u Bukovičkom dolu, čijoj se lepoti divim više od 40 godina. Dočekao me u jednom od svojih najlepših izdanja. Nalazi se na svega 1.5 km udaljenosti od Temačkog manastira i na 150 m od puta prema HE ,,Temac'' i Toplom Dolu:

Trajanje relacije: oko 4h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajna planinarska tura, namenjena onima koji su spremni da se, zarad lepih fotografija i uživanja na jednom atraktivnom i ,,opasno lepom'' mestu, malo i pomuče; prelepe stene neobičnih oblika, karakteristične za kanjon Temštice; vidikovac sa sjajnim pogledom na okolinu i na samom rubu kanjona

Rizici: markacije ne postoje (ja ću pomoći ukoliko neko reši da stazu do Sokolovice propisno obeleži!); profil puta je prilčno nezgodan zbog konfiguracije terena - kreće sa 465 m n.v, penje se do skoro 900 m, a zatim ,,pada'' do ispod 600 m; stene na Sokolovici su podjednako i lepe i opasne pa treba biti obazriv prilikom boravka na njima; izbegavati leto zbog zmija!