25dec2022
Suva planina: Tri lokve - Pasarelo i Smrdan - Malo i Veliko konjsko
Teško je pronaći balans i opisati šta mi se sve izdešavalo prethodnog dana. Pokušaću da, u senci nesreće i ekološkog incidenta sa isticanjem amonijaka u blizini Pirota, nakratko zanemarujući sve pozive, poruke i mejlove zebnje i podrške koje sam dobio od rođaka i prijatelja širom Srbije, na najbolji mogući način opišem jedan savršeno proveden dan u prirodi, u kraju koje me oduševio svojom lepotom.
Prethodnog dana je u Pirotu padala kiša. Međutim, nedeljno jutro je osvanulo lepo i sunčano. Već na putu za Babušnicu dočekali su me sasvim drugi vremenski uslovi - magla i znatno niža temperatura. Ovako je to izgledalo u Donjem Striževcu, na 21. km od Pirota i na raskrsnici gde sam se odvojio na put za Belu Palanku:
... i u 6 km daljem Bežištu, prvom belopalanačkom selu u ovom kraju:
Imam sjajno društvo. Sa mnom su Vlasotinčanke: Dragana Dimitrijević, Ana Rašić i Milica Đokić. Kako je dan u ovo doba godine kratak, a planirana ruta poprilična, koristimo odličan makadamski put koji vodi iz Bežišta u ,,srce'' Suve planine. Još sam u novembru 2021. godine, prilikom spusta od pećine Pripor iznad Resnika, primetio da je on obnovljen, nasipan, utaban, dovoljno čvrst i spreman da dugo odoli vremenskim neprilikama. Vrlo brzo izlazimo iz područja magle u deo pod nebeskim plavetnilom okupan suncem:
Na oko 4.5 km od Bežišta je odvajanje puta za Rakoš i čuvenu česmu tj. pojilo koje predstavlja najvažniji izvor vode na masivu bezvodne Suve planine. Mi nastavljamo pravo, podjednako dobrim putem koji vodi kroz kraj u koji prvi put idem:
,,Kružni tok'' na koji nailazimo, kao i planirani parkinzi, samo su potvrda rešenosti opština Gadžin Han i Bela Palanka da ovaj deo Suve planine učine dostupnijim za izletnike i turiste:
Na oko 7.5 km od Bežišta, na 1190 m nadmorske visine, odlučujemo da ostavimo auto i nadalje produžimo peške. Ovde je put nešto lošiji, puno je blata, a i lepše je kroz ovaj prelepi kraj proći na taj način i udisati svež planinski vazduh:
Ovde još jedno skretanje za Rakoš (svega 1.5 km udaljenosti). U planu je i uređenje izletišta u okviru koga treba da bude i park:
Do Tri lokve, mesta udaljenog oko 2 km, Dragana, Ana, Milica i ja smo pešačili 35 minuta. Nakon pomenute kratke, blatnjave deonice, put je mnogo bolji. Puno stabala smreke je ovde posečeno:
Tri lokve predstavljaju savršeno mesto za izlete i upoznavanje Suve planine. Ne samo da se nalaze u središnjem delu njenog 45 km dugog masiva, već čine i centar svih važnijih zbivanja u ovom kraju. Udaljenost od Pirota je oko 36 km, a nadmorska visina oko 1330 m:
Ovde se okupljaju šumari, lovci, sve ređi stočari, čuveni krčimirski krečari (proizvođači kreča), izletnici, planinari... Ovo je i mesto očuvanja jedne lepe tradicije, a to je nadaleko poznati Vidovdanski sabor, koji se ovde održava svakog 28. juna. Tada se na ovom mestu okupi više stotina ljudi, uglavnom iz Zaplanja i okolnih belopalanačkih i babušničkih sela, a cilj je čuvanje uspomene na hajduke, koji su nekada bili itekako brojni u ovom kraju. U hajdučkim igrama takmičari se nadmeću u pet disciplina: gađanju lukom i strelom, bacanju sekirice, bacanju kamena sa ramena, nabacivanju obruča na štap i gađanju glinenih golubova.
Na sledećim fotografijama možete videti i zgradu nekadašnje zaplanjske mlekare, koja je radila do pre nekih 30 godina. Nekada je u ovom kraju bilo mnogo ovaca i tu se otkupljivalo mleko, prerađivalo u sir i druge mlečne proizvode:
Tri lokve predstavljaju i važno raskršće lokalnih puteva. Mi smo iz Bežišta došli sa istoka, važan put vodi na jug do Malog Krčimira (selo u opštini Gadžin Han, 7-8 km), dok se na sever ide za Divljanu ili Pasarelo. Pored puta za Mali Krčimir nalaze se tri uvale, po kojima je mesto i dobilo svoje ime. Samo se središnja uvala ispunjava vodom i predstavlja pojilo za stoku koja u letnjem periodu godine boravi u ovom kraju. Sada je ta uvala samo delimično ispunjena zaleđenom vodom. Tu se nalazi i jedna stara krečana, jedna od mnogih u atarima Malog i Velikog Krčimira.
Jedinstvene i neponovljive Tri lokve - moram da priznam da sam se zaljubio u to mesto za ceo život. Ali, morali smo dalje - pomenutim putem na sever, pored bronih lepih vrtača, kroz kraj sa izmešanom listopadnom i zimzelenom šumom. Učinilo mi se da je kleka ovde mnogo lepša i pitomija nego na Staroj planini:
Naš krajnji cilj, vidikovac na Pasarelu, postaje vidljiv i delimično je zaklonjen maglom. Nakon 25-30 minuta hoda od Tri lokve prolazimo mesto gde se razdvajaju putevi. Produžavamo pravo, a putem koji dolazi sa desne strane ćemo se kroz nekoliko sati vratiti sa Velikog konjskog i tako ,,zatvoriti krug''. Ovde se završava nasipan put koji vodi od mesta Tri lokve:
Sada put zaokreće ulevo, a pogled u pravcu jugozapada - ka Gavranovom ridu i Malom stražištu, je u najmanju ruku božanstven. Ovaj kraj se naziva Velika škrbina i tu je više vrtača praktično povezano u jednu veliku krašku uvalu, najveću na čitavoj Suvoj planini:
Posle 25 minuta hoda od mesta gde se razdvajaju putevi, ili na otprilike 3 km od Tri lokve, dolazimo do mesta gde put naglo zavija desno i vodi gore ka Pasarelu:
Pre nego što produžimo dalje tim putem, cilj nam je da pronađemo dva mesta ili objekta, o kojima sam ja dosta čitao, a prijatelji iz Bele Palanke i Babušnice - Bratislav Petrović i Saša Aranđelović, dali detaljne i precizne instrukcije kako da ih pronađemo. Pravo da vam kažem, kada sam osmišljavao ovu planinarsku akciju, neizostavna stavka je bilo upravo ovo mesto, čak i pored daleko atraktivnijeg Pasarela.
Na sreću, brzo smo pronašli ta mesta. Ogromna jama ili propas, čije tačno ime nisam uspeo da saznam (ako uopšte i postoji) nalazi se odmah ispod puta, odnosno oštre desne krivine. U pitanju je veliki procep, dubine od 30-ak metara (po mojoij slobodnoj proceni). Nisam siguran da na dnu jame ne postoji neki dodatni otvor koji bi povećao njenu dubinu. Naravno, stranice ovog speleološkog objekta su okomite, nešto blaže sa severne strane (gde se nalazi put), tako da smo bili maksimalno oprezni tokom obilaska ovog neobičnog mesta. Za sve nas to je bilo pravo otkrovenje:
Baš tu, na severoistočnoj strani jame, gde se po mojoj proceni može oprezno sići na njeno dno, nekada se nalazila belopalanačka mlekara. Tu se, poput mlekare u mestu Tri lokve, otkupljivalo mleko od stočara i na licu mesta su se, zahvaljujući spretnim i vrednim rukama majstora, proizvodili mlečni proizvodi. Prestala je sa radom krajem 80-ih godina prošlog veka, nešto pre one na Tri lokve. U želji da mi što bolje dočara položaj mlekare u odnosu na jamu, Braca Petrović mi je pisao da je surutka (sporedni proizvod kod proizvodnje sira) praktično tekla ,,u propas''. Bili smo presrećni kada je Dragana otkrila temelje bivše mlekare, obrasle mahovinom:
Mesto se nalazi na samom rubu opštine Bela Palanka, blizu granice sa opštinom Gadžin Han. Udaljenost od Bele Palanke je prilična - oko 26.5 km, putem kojim smo mi delimično došli (preko Bežišta i Tri lokve), odnosno 17 km, ukoliko se do ovde ide preko Divljane i Velikog konjskog. Nadmorska visina - oko 1390 m.
Nakon ovog našeg zajedničkog uspeha, usledio je zasluženi odmor:
Sledi put do Pasarela. Konstantan uspon i pojava markacija:
Prolaz pored ovčarnika čiji je vlasnik Momčilo Stojković, poslednji suvoplaninski ovčar, preminuo pre nekoliko dana. Ovce su već izvesno vreme u njegovom Kosmovcu, belopalanačkom selu sa druge strane planine.
Izlazak na Pasarelo, fenomenalan vidikovac na 1522 m visine, gde se Suva planina u vidu potkovice uvija i svojim bočnim krakom zalazi u Belopalanačko polje, za svakog planinara koji prvi put dolazi na ovo mesto predstavlja neponovljiv doživljaj. U toj ulozi je sada bila najmlađa Milica. Priroda kao da se potrudila da joj taj doživljaj učini još lepšim - magla se uklonila, granulo je sunce, a vetar nije bio uopšte tako jak kao što zna da bude na ovom mestu. Ja sam poslednji put ovde bio sa svojim kumom Marjanom 3. novembra 2018. Tada nam je trebalo skoro 3.5h da stignemo na Pasarelo iz pravca Divljanskog manastira.
Za dolazak na Pasarelo od mesta gde smo ostavili auto, trebalo nam je tačno 3h. Neću previše da komentarišem deo koji sledi. Uživajte u sledećim fotografijama i osetite delić onog zadovoiljstva koje smo mi imali na ovom fantastičnom mestu:
Ovaj izlazak na Pasarelo je bio posebno značajan i emotivan za mene. Kada sam u oktobru 2018. godine pokrenuo svoj blog www.pirotskikraj.com, prva prava relacija koju sam objavio na njemu bila je upravo vezana za dolazak do ovog fenomenalnog vidikovca iz pravca Divljanskog manastira (Arhiva relacija).
Morali smo dalje. Kraj obdanice nije bio daleko. Naša sledeća stanica je bio obližnji i nešto niži vrh Smrdan (1487 m). Udaljen je manje od 1 km. Oprezno silazimo i uključujemo se na stazu u šumi. Možemo da vidimo i početak obeležene staze koja sa zaravni između Pasarela i Smrdana vodi pravo dole kroz bukovu šumu do izvorišta Toponičke reke i Kosmovca. Dolazimo do velike livade u podnožju Smrdana na čijem se obodu nalazi planinarski dom ,,Čika Dane'':
Za uspon na Smrdan i povratak na ovaj plato izdvajamo oko 20 minuta. Srećemo planinare iz Leskovca i Aleksinca:
Pogled sa Smrdana nije ništa manje lep u poređenju sa Pasarelom. Sada se ,,zid'' Suve planine vidi pod malo drugačijim uglom pa se ispod Trema mogu uočiti kuloari (Blažini drugari i Y), kojima se najspremniji planinari iz pravca Kosmovca penju na najviši vrh Suve planine i to zimi. U blizini ovog vrha nalazi se jedan bunar, koji smo u žurbi zaboravili da posetimo :). Od njega potiče naziv Smrdana jer je priliv vode slab i ona nije najbolja za piće pa se pre upotrebe mora obraditi odnosno dezinfikovati.
Vraćamo se do Danetovog planinarskog doma. Ne zadržavamo se dugo i silazimo u šumu. Staza naniže je odlično markirana:
Staza vodi do Malog konjskog. To je prelepa kraška uvala na oko 1280 m nadmorske visine. Nama je za silazak od ,,Daneta'' bilo potrebno 20-ak minuta. Na istočnom obodu Malog konskog put produžava za Divljanski manastir, a mi skrećemo desno, na šumski put koji vodi na jug - do Velikog konjskog polja:
Ovde ponovo ima puno blata. Srećom, brzo izlazimo na jedan proplanak. Gore levo je vrh Gavran (1366 m). Pratimo put koji povija ulevo. Na drugoj strani doline je vrh Trešten (1470 m). Iza njega je česma na Rakošu. Severna strana ovog vrha je šumovita:
Put naglo povija i vodi naniže. Spuštamo se u Veliko konjsko, ogromnu krašku uvalu koja, među stotinu drugih vrtača na Suvoj planini, zauzima visoko drugo mesto po svojoj površini, odmah iza obližnje na Velikoj škrbini, koju sam ranije pomenuo u tekstu. Još jedno prelepo mesto. Nadmorska visina - oko 1270 m (uslovno jer je uvala nagnuta ka jugozapadu):
Ponovo idemo naviše, prolazimo kroz šumu i izbijamo na put. Levo se može za Divljanu, a mi skrećemo desno - ka Tri lokve. Raskrsnica koju sam spomenuo u prvom delu reportaže, na oko 2 km od mesta Tri lokve, udaljena je svega 1.2 km:
U povratku uživamo u pogledu na Liticu (1683 m), a ja se još jednom oduševljam mestom koje sam zavoleo - Tri lokve:
Trajanje relacije: oko 9h
Zahtevnost relacije: teška (4/5)
Karakteristike: sjajna planinarska relacija, tokom koje smo prešli oko 18 km kroz možda i najlepši deo Suve planine i obišli neka fantastična mesta (Tri lokve, jama i stara palanačka mlekara, vidikovci Pasarelo i Smrdan, Malo i Veliko konjsko)
Rizici: staza je kombinacija delova koji uopšte nisu markirani i onih gde je markacija savršena (potez Pasarelo - Smrdan - Malo konjsko); kraj je pust tako da je neophodna prethodna dobra priprema; poneti dovoljno vode za piće (mada ni izvor na Rakošu nije preterano daleko); do izletišta na mestu Tri lokve se za sada može samo terenskim vozilima; na Pasarelu zna da duva izuzetno jak vetar!