Pirot i pirotski kraj

30dec2022 Prevoj K'ln - podnožje Netemije - Šugrin i dolina Šugrinskog potoka - Mirkovci

Na putu do krajnjeg severozapadnog dela opštine Pirot, prošao sam pored mesta nesreće (tzv. ekološkog ,,aksidenta'') koja se desila 25. decembra. Auto-put je otvoren, život u gradu se sasvim normalizovao, ali nije bilo svejedno proći pored mosta na Nišavi na kome je prošle nedelje, u popodnevnim satima, u jednom momentu nastao pravi haos:

Prevoj K'ln je na 2 km udaljenosti od Cerove i 25 km od Pirota. Ovo mesto, na 630 m nadmorske visine, izabrao sam za polaznu tačku svoje poslednje avanture u 2022. godini:

Krenuo sam putem prema selu Mirkovci, ali sam ga ubrzo napustio i krenuo preko livada putanjom u obliku polukruga. Ideja je bila da zaobiđem dolinu koja se spušta prema putu Pirot - Knjaževac i da prođem podnožjem velikog brda Netemije (najviša kota 811 m):

U ovom kraju ima više starih, napuštenih koliba, čak i novijih vikendica. Izašao sam čak i na neki put i ponadao se da on predstavlja najkraću vezu Šugrina sa prevojem na K'lnu i Cerovom, ali... Ubrzo se izgubio u davno napuštenim i zaparloženim livadama:

Prolazim ispod samog severozapadnog ruba Netemije, tj. mesta gde se ono strmo završava i spušta prema Šugrinu, dolinom potoka koji se zove Zanoški dol. Znam da Netemija, gledana iz pravca Šugrina, ima specifičan oblik koji podseća na zarubljenu kupu ili klin, ali da bih uživao u tom pogledu moram da savladam duboku dolinu koja je preda mnom:

Ako je tog jutra i postojala ideja da se popnem na sam vrh Netemije, kao i da zađem u klisuru potoka Zanoški dol, koju obrazuju Netemija sa juga i nešto viši Grdski vrh sa severa (836 m), brzo sam od toga odustao. Sve je uraslo u trnje, koje čini čitav kraj praktično neprohodnim. Jedino tragovi lovaca ukazuju na to da ovde ponekad prođe i ljudska noga:

Treba preći na drugu, desnu stranu potoka. To nije uošte lako. Izranjavao sam ruke i noge... Sam potok ima vrlo malo vode:

Nagrađen sam lepim pogledom na Netemiju sa severozapadne strane:

Preostao je lakši deo - da se spustim u selo Šugrin. Podnožjem Grdskog vrha, brda istočno od sela, prošao sam relativno skoro, 24. oktobra prošle godine:

Prvi put u Šugrin ulazim iz ovog pravca. Prolazim pored napuštenih kuća građenih u karakterističnom stilu:

Dolazim do Šugrinskog potoka. Ima mnogo više vode nego oktobra prošle godine kada sam zatekao praktično suv Šugrinski vodopad. Iako to nisam imao u planu, krećem uz potok, u nameri da obiđem ovo mesto. Vodopad je udaljen od mostića najviše 300 m. U početku postoji staza, koja se kasnije gubi. Prolazi se pored ostataka starih vodenica i jednim delom se ide bukvalno kroz suvu, napuštenu vadu. Vodopadu se prilazi levom obalom Šugrinskog potoka:

,

Šugrinski vodopad me dočekao u mnogo lepšem izdanju nego godinu dana ranije:

Odlučujem da se ne vraćam u selo. Pentram se strmom desnom obalom potoka u nameri da izađem na put koji vodi za Ćušticu i Mirkovce. Dok to činim primećujem nešto što nisam video ranije - kaptažu seoskog vodovoda, neposredno iznad vodopada:

Izlazak na put je izuzetno naporan jer je teren vrlo strm. Ako nekad odlučite da do Šugrinskog vodopada dođete na ovaj način, sa puta (njegov huk se odavde sasvim jasno čuje), molim vas da budete izuzetno oprezni! Ja ipak preporučujem dolazak iz sela uz sami potok.

Izašao sam na put i krenuo u pravcu istoka, a da maltene u Šugrinu nisam ni bio. Desno je Gradski vrh:

E sad, otkrovenje za mene pretposlednjeg dana 2022. godine bio je Šugrinski potok. Znao sam da iznad Šugrinskog vodopada postoji još nekoliko njih. Čak sam lepo mogao da ih čujem i lociram sa puta. Međutim, silazak do svakog od vodopada predstavlja pravu avanturu, a mogli ste da vidite da kretanje uz potok od prvog vodopada praktično nije ni moguće. Ja pak nisam mogao da odolim. Još dva puta sam, na rastojanju od nekoliko stotina metara, silazio do samog potoka. Bio sam oduševljen njegovom lepotom i kaskadama koje sam video:

Posle skoro polučasovnog istraživanja klisure Šugrinskog potoka, vratio sam se na put koji je trebao da me odvede u susedno selo Mirkovce. Prošao sam mesto gde se klisura širi u lepu dolinu. Na horizontu ispred mene je Glavura (949 m). Prvi put zalazim u ovaj kraj:

Prošao sam pored više napuštenih pojata. Nekoliko puta sam preskakao izvorišne krake Šugrinskog potoka (sliv Timoka!), koji se očigledno ovde spajaju u jedan i slivaju niz klisuru ka Šugrinu. Došao sam do jednog mesta gde se razdvajaju putevi za knjaževačku Ćušticu i pirotsko selo Mirkovce. Međutim, put ka Mirkovcima sam ubrzo izgubio:

Znao sam da se Mirkovci nalaze pod pravim uglom u odnosu na moj pravac kretanja, ali su me od sela razdvajali dolina jednog kraka Šugrinskog potoka i poveće brdo. Prepustio sam se avanturi i išao u pravcu juga. Povremeno bih izlazio na šumske puteljke koji su po pravilu vrlo brzo tonuli u rastinje i nadalje bili nevidljivi i neupotrebljivi:

Na kraju sam izašao na jedan proplanak i na put koji je podnožjem Granikova vodio iz pravca Ćuštice. Znao sam da će me taj put odvesti u Mirkovce. Iako sam bio siguran da mi se ništa loše ne može desiti, osetio sam izvesno olakšanje:

Tokom spusta u selo prošao sam pored lokalne protivgradne stanice. U Mirkovcima sam bio sat i po vremena nakon Šugrinskog vodopada:

Kao i u Šugrin, ni u Mirkovce nisam nikada dolazio iz ovog pravca. Poslednji put sam u ovom selu bio 24. novembra 2018, nekoliko dana pre operacije štitne žlezde u Beogradu... Pomislio sam: ako je moj kolega Marjan svog oca spustio u Pirot i naselje Radin Do, možda u ovom selu više nema stanovnika...

Iz sredsela do nekadašnje škole na brežuljku vodi puteljak prekriven trnjem. Tu su i stepenice koje odavno ne vode nikuda:

Krenuo sam nazad, ka 3.5 km udaljenom prevoju K'ln, gde sam tog jutra ostavio auto. Put vodi dolinom Mirkovačkog potoka. To je, u stvari, isti onaj potok Zanoški dol, koji se sliva ka Šugrinu:

Potok najpre ima vode, ali se ispod mosta, nedaleko od sela, ona gubi u kamenjaru. Nizvodno od mosta na sledećoj fotografiji više nema vode. Desno od puta (gledano iz pravca Mirkovaca ka K'lnu) je Crni vrh (921 m). Predstavlja nešto viši deo masiva koji se pruža prema Šugrinu i na kome je Gradski vrh. Setio sam se Marjanove priče da su nekada davno gore bili latinska livnica i stari grad...

Na 1.8 km od Mirkovaca, na 760 m nadmorske visine, nalazi se prevoj i prolaz između Netemije i Glame. Ovde je i skretanje na zamišljeni put koji treba Pirot i dolinu Nišave da poveže sa Jabučkim ravništem i Babinim zubom:

Usledio je spust krivudavim putem niz južne padine Netemije do K'lna. Uzput sam prošao pored obročnog mesta poevećenog Svetom Iliji i posmatrao kraj kojim sam pun nade krenuo tog jutra u pravcu Šugrina:

Trajanje relacije: oko 4.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: lepa priroda i zanimljiva mesta koja se obilaze ili pored kojih se samo prolazi (brdo Netemija, Šugrin, Šugrinski vodopad i klisura Šugrinskog potoka, dolina severno od Mirkovaca, samo selo Mirkovci...) 

Rizici: kraj koji uglavnom posećuju samo lovci (ja tokom 3.5h svog pešačenja nisam sreo nijednog čoveka, čak ni tokom prolaska obodom Šugrina!); ukoliko vam kažem da sam tokom ove relacije maksimalno izranjavao ruke i noge od trnja, možete da zamislite u kakvom su stanju staze i šumski puteljci