Pirot i pirotski kraj

1jan2023 Novogodišnja šetnja kroz Visočku Ržanu

O ovom selu i neuspešnom pokušaju da se od njega u prošlom veku napravi varošica, već sam pisao 10. februara 20121 (http://www.pirotskikraj.com/arhiva-predloga/475). Ovog puta će umesto mene više govoriti fotografije Visočke Ržane.

Na putu do 27 km udaljenog cilja, zastao sam kratko na sedmom kilometru. Hteo sam da ,,pozdravim'' svoj voljeni grad i poželim mu sve najbolje u 2023. godini. Nažalost, zbog jutarnje magle, koja je prekrila celo Pirotsko polje, to nisam uspeo da uradim na način na koji sam želeo:

Na 17. kilometru sam uživao u pogledu na kraj koji se smestio između reke Visočice i najvišeg dela planine Vidlič. Svega stotinak metara ispod puta nalazi se vodopad Krajinci, koga sam mogao lepo da čujem.

Konačno, stigao sam do ulaza u Visočku Ržanu. Parkirao sam auto rešen da dalji obilazak sela obavim peške. Sunce je tek provirivalo iznad ,,zida'' koji južno od sela formira planina Vidlič. Gore su vrhovi Guvnište i Bandera, Belina dupka. Ovo je jedno od važnijih obeležja Visočke Ržane tako da selo bude obasjano suncem nešto kasnije u odnosu na ona u okolini, a temperatura u prepodnevnim satima zna da bude prilično niža. Odmah iznad table sa natpisom mesta je put kojim se može na Odorovski prelaz, mesto na kome se nekada prelazilo na drugu, južnu stranu Vidliča.

Moja prva ,,stanica'' je odmah tu - nekadašnja karaula JNA. Toliko je velika u odnosu na druge brojne objekte slične namene u pograničnom području pirotskog kraja, da je važila za isturenu kasarnu i imala svoju vojnu poštu, nezavisno od velike kasarne u Pirotu. Mislim da je u pitanju bio zimski raspust 1988. godine. Ovde sam trebao da provedem nedelju dana sa svojim drugarima iz osnovne škole. Prvog dana raspusta sam dobio boginje i ostao kući prikovan za krevet. Čini mi se da nikada neću prežaliti što nisam otišao na to zimovanje...

Dugo nisam bio na ovom mestu. Probudila su se sećanja i na moje davne vojničke dane:

Ispod karaule je ogromna livada za izlete. Mislim da je privilegija prvog dana nove godine boraviti na obalama jedne moćne planinske reke kao što je Visočica:

Na livadi su postavljeni mobilijari, pa jedva čekam da sa svojom porodicom dođem ovde u proleće ili leto:

Lep pogled na selo se pruža sa mesta ispred velikog mosta na Visočici. Tabla na njemu ukazuje na opredeljenje meštana ovog kraja da sačuvaju svoje reke i prirodno bogatstvo. U pozadini je Rosomački vrh:

Pre mosta, na levoj obali Visočice, su spomen-ploča i česma sa hladnom vodom. Osnovna škola u Krupcu, selu s druge strane Vidliča, u Pirotskom polju, nosi ime Jerine Nikolić, prvospomenute na spomen-ploči:

Visočica sa mosta izgleda ovako:

Pre mosta jedan put se odvaja i prati tok reke. Krenuo sam njime, prošao pored mernog mesta nivoa i protoka Visočice, kao i pored par kaptaža seoskog vodovoda. Video sam i nešto neobično - izvor vode nasred samog puta koji vodi u pravcu Slavinje. Očigledno je kraj bogat vodom.

Hteo sam da priđem ušću Dojkinačke reke u Visočicu sa južne strane, ali sam ubrzo shvatio da je to gotovo nemoguće jer je leva obala Visočice u tom delu izuzetno strma i nezgodna za silazak. Umesto toga, imao sam lep pogled na severne okomite padine Vidliča, na dolinu Visočice nizvodno od sela, sam centar Visočke Ržane i Rosomački vrh:

Vratio sam se na most na Visočici i krenuo ka centru sela. Tu je putokaz za jednu od brojnih atrakcija koje se nalaze u okolini:

Jedna stambena i druga, velika, siva zgrada na najbolji mogući način ,,pričaju'' priču o nekada važnom, živom i perspektivnom selu. Sada je sve pusto:

Obišao sam i jednu građevinu koja se nalazi na platou ispred velike zgrade. Nisam uspeo da se setim njene namene:

Visočka Ržana ima dva velika mosta. Drugi je na Dojkinačkoj reci, koja u selo dolazi iz pravca severa i izletišta Vrela:

Prešao sam ovaj most i skrenuo desno u ,,sokak''. Želeo sam da priđem ušću Dojkinačke reke u Visočicu, koje je odmah tu, stotinak metara ispod mosta. Dojkinačka reka se najpre, po prolazu ispod mosta, deli u dva rukavca, koji obrazuju ostrvo:

Na samom ušću se levi krak Dojkinačke reke spaja sa Visočicom koja dolazi sa istoka. Desni rukavac se pridodaje Visočici malo nizvodno. Božanstveno mesto na kome nisam bio baš dugo:

Zatim sam krenuo ka izlazu iz sela:

Hteo sam da posetim zgradu nekadašnje osnovne škole i da proverim da li se nešto promenilo od koncerta ,,Kerbera'', 3. jula 2021, prikupljanja sredstava za njenu obnovu i želje da deca ljudi koji rade na obližnjoj farmi ovde pohađaju nastavu:

Izgleda da se ništa nije promenilo. Gle čuda! Pa ovo je Srbija! Čuo sam da deca idu u školu u 4.5 km udaljene Rsovce. Sa žalošću mogu da konstantujem da sam sve uvereniji da je depopulacija Gornjeg Visoka, započeta 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, zapravo nepovratan proces. To se najbolje može videti baš na primeru Visočke Ržane, koje je epitet centra ovog kraja davno prepustila Rsovcima i Dojkincu.

I za kraj moje šetnje kroz Visočku Ržanu - raskrsnica na kraju sela i putokazi ka brojnim fantastičnim mestima i turističkim atrakcijama:

Da ne zaboravim. U međuvremenu se izmaglica, tako karakteristična za Pirotsko polje u zimskim mesecima, malo podigla. Pogled na moj rodni grad je sada bio mnogo bolji. Pomislio sam: E moj Pirote. Preživeo si ti mnoga gora vanredna stanja od ovog izazvanog curenjem 20 tona amonijaka. Nastavi da rasteš i da se razvijaš i u 2023. godini!

Trajanje relacije: oko 3h

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: nekada značajno i perspektivno gornjevisočko selo, kroz koje se danas uglavnom samo prolazi na putu do brojnih prirodnih lepota i turističkih atrakcija

Rizici: -