Pirot i pirotski kraj

14jan2023 Put za Zaskovce - Farma u mestu Sadinje

Nepunih 45 minuta mi je bilo potrebno da iz Pirota stignem do mesta gde se put za Zaskovce odvaja od glavnog puta za Topli Do. Udaljeno je 29 km od Pirota, nalazi se na 595 m nadmorske visine i tik pored ušća Zaskovačke u Toplodolsku reku. Uzput nisam imao nikakvih problema jer je put bio uglavnom suv.

Krenuo sam putem uz Zaskovačku reku. Bila je bogata vodom. Razmišljao sam o tome kako su sada lepi vodopadi na Terzijskoj reci, kraku Zaskovačke reke koji dolazi sa Ilinih bara. Do Zaskovaca ima tačno 3 km:

Nisam ulazio u selo. Na nekih 500 m pre njega skrenuo sam na put za Sadinje:

Prvi put idem ovim putem. U početku on dosta krivuda i ima dosta blata, ali se sa porastom visine situacija popravlja po tom pitanju:

Vreme je lepo i mirno. Otvara mi se sjajan pogled na selo Zaskovce i markantni Garvan kamen iznad njega (1090 m). Slično je i u pravcu istoka - vide se Barske Livade, Barska čuka, Debeli Del...:

 

Na visini od nekih 850 m počinje tanak snežni pokrivač. Posle tačno sat vremena od polaska sa asfaltnog puta prema Toplom Dolu, a pola sata od skretanja za Sadinje ispred Zaskovaca, izlazim na jedan proplanak. Tamo je jedan stari krst sa teško razumljivim natpisom iz 1843. godine:

Ovde put naglo menja svoj pravac, povija ka severozapadu i vodi u pravcu Brezovičke čuke (1281 m). Imam lep pogled na jug, prema Mrtvačkom mostu i spoju Toplodolske reke i Visočice, i dalje niz dolinu Temštice. Takođe, sada mogu da vidim kraj u koji idem i da predvidim putanju svog kretanja:

Pošto sam na grebenu, pogled je teško rečima opisati:

Prolazim kroz mesto koje se zove Del. Osećam da u kućici pored puta ima nekoga, ali ne želim da remetim ničiji mir. Ovde ima vode, a tu su i putokaz (koji potvrđuje da sam na dobrom putu - za Sadinje), kao i još jedan stari krst:

Put sada povija ulevo. Kraj je lep i miran:

Stižem na proplanak koji je na 1000 m nadmorske visine. Ovde se nalazi važna raskrsnica lokalnih puteva i puteljaka i čini mi se da oni vode na sve strane sveta. Treba se snaći... Levo, nešto niže, je zaobljeni vrh Šipkovica (969 m), a ja idem desno - pravcem koji polukružno zaobilazi široku i duboku dolinu koja se naziva Levinje:

Teren je sada sličan onom pre raskrsnice na proplanku. U dnu ogromne doline, s njene leve strane je stenoviti vrh Gradište (843 m):

Prolazim napušteni zaskovački zaseok Valugu. Ovde gazim nešto dublji sneg:

Dolazim do još jednog važnog ,,prolaznog cilja'' na putu do Sadinja. To je jedna nova raskrsnica, takođe na 1000 m nadmorske visine, koja se nalazi u mestu Sinćerov trap. Prepoznaje se po borovoj šumi. Put koji odavde vodi u pravcu severozapada se posle nekih 500 m priključuje jednom drugom putu koji, u perspektivi razvoja opštine Pirot treba da poveže prevoj K'ln (na putu za Knjaževac, iznad Cerove) sa Jabučkim ravništem podno Babinog zuba. Ovde trasa planiranog puta obilazi Brezovičku čuku i vodi na sever, pravo prema ski-centru. Ja ne idem tom deonicom već kod borova skrećem na donji put, koji vodi u pravcu brda zanimljivog naziva - Poserigrad (1010 m):

Pošto je put za Sadinje između zaseoka Valuge i raskrsnice na Sinćerovom trapu dostigao svoju najvišu tačku, počinje polako da se spušta. Iz pravca kuća, koje sam primetio u uvali Levinje, čuje se lavež pasa. Verovatno su lovci? - pomislio sam:

Možete da vidite da ovde u stvari nema zemlje već je tlo pokriveno smesom peska i planinskog šljunka crvene boje. Ako Šipkovica ograničava uvalu Levinje sa njene severoistočne strane, onda je takvo mesto, na suprotnoj, jugozapadnoj strani doline, Turavište, na nadmorskoj visini od oko 900 m:

Pre nego što izađe na Sadinje, put još malo krivuda. Prelazi preko potoka koji se sliva sa južnih padina Poserigrada i formira dolinu Carev dol. Dosta niže u njoj se, na mestu strmog odseka prema kanjonu Temštice, formira u proleće jedan lep vodopad. Kada sam tog jutra išao putem kroz kanjon Temštice, primetio sam da je on aktivan. Štaviše, pre samo dvadesetak dana sam ga posmatrao sa druge strane kanjona, sa stena na Sokolovici.

A onda put izlazi na proplanak, malo iznad Sašine farme na Sadinju. Mnogo sam se obradovao kada sam video da se sa odžaka kućice puši dim. To je ukazivalo da je Saša tu, na svojoj farmi. Kada sam 19. jula 2020. na ovom mestu bio sa Milanom Jovanovićem, na Sadinje smo izašli iz Dubokog dola (D'lboći dol). Prethodno smo Milan i ja prošli iznad HE ,,Temac'' i posetili čuvenu Tumbu. Sada prvi put dolazim iz drugog pravca, posle prepešačenih 7.2 km od skretanja ispred Zaskovaca i 10 km od mesta gde sam ostavio automobil:

Sašini psi su upozoravali lavežom svog gazdu da neko dolazi u ovaj retko posećivani kraj. Pribojavao sam se da me Saša neće prepoznati. Nismo se videli dve i po godine...:

Oduševio me. Ne samo da se rado seća Milanovog i mog dolaska već redovno prati moje avanture preko bloga www.pirotskikraj.com. Odavno me neko nije tako srdačno dočekao...

Usledio je moj odmor u njegovoj kući na 810 m nadmorske visine. Iako se nalazi na 7.5 km od Zaskovaca, pripada ataru ovog sela. Meni je trebalo 2h 10 min da dođem do nje sa puta za Topli Do. Čitavih sat i po sam proveo u razgovoru sa čovekom koji je grad zamenio planinom i ovde, u podnožju Stare planine, pronašao svoj mir i sve što mu je potrebno za srećan život. Supruga je u Pirotu, ćerka sa svojom porodicom u Nišu, a sin Bogdan, koga sam upoznao tokom prethodnog dolaska, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu radi na svom doktoratu. Probao sam pitu i sir koje je Saša spremio od organskih sirovina prikupljenih na 35 hektara velikom imanju. Ništa lepše...

Posle odmora, a pre mog povratka nazad, obilazimo delić Sašinog bogatstva:

Tu su čuvena ljuljaška i neoizostavna stena na rubu Dubokog dola. Stena na Vikalištu je gore levo, udaljena vazdušnom linijom svega 1.7 km od Sašine farme na Sadinju:

Saša me odveo i do jednog zanimljivog mesta udaljenog nekoliko stotina metara od njegove farme. To je jedna lepa stena u obliku pesnice ili pečurke:

Bio sam oduševljen onim što sam video i čuo u društvu jednog sjajnog čoveka. Saša, hvala na svemu i nadam se skorom narednom viđenju!

Usledio je povratak na identičan način. Bilo je ideja da relaciju prekratim spustom niz Durmanicu, sa krsta u mestu Del do ušća Zaskovačke u Toplodolsku reku, ali... Nisam želeo da komplikujem ionako kratak zimski dan i da pokvarim utisak koji sam poneo sa Sašinog imanja na Sadinju. Potpuno ispunjen zadovoljstvom, hodao sam praktično bez pauze. Posle 1h 40 min bio sam pored auta, spreman za povratak u Pirot. Ukupno sam prepešačio oko 20 km.

Trajanje relacije: oko 7.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajna pešačka staroplaninska tura kroz prelepe krajeve; alternativni način dolaska na jedno lepo i zanimljivo mesto do koga se brže stiže iz kanjona Temštice, kroz Duboki dol; prolaz pored napuštenih i udaljenih zaskovačkih mahala; vidikovci sa fenomenalnim pogledom na okolinu

Rizici: markacija nema, ali se celom dužinom relacije ide sasvim dobrim putem; na nekoliko mesta ima nedoumica oko pravca kretanja, ali neće biti problema ako se prate moje instrukcije, topografska karta ili navigacija