Pirot i pirotski kraj

22jan2023 Dol - nekadašnje selo kod Bele Palanke

Vreme je predivno i ne liči na zimu. Skretanje za Dol izgleda ovako:

Najpre obilazimo Spomenik oslobodiocima Bele Palanke. Nalazi se desno od puta za Dol ili sa leve strane puta za Svrljig i Knjaževac. Podignut je u znak sećanja na ljude koji su ovde položili svoje živote u decembru 1877. godine, oslobađajući Belu Palanku od viševekovnog turskog ropstva. Od moje poslednje posete ovom mestu, aprila 2013, mnogo toga se promenilo na bolje. Izgrađena je lepa pristupna staza, a sam spomenik je dobio lepši izgled:

Vraćamo se na put za Dol. Prolazimo kroz podvožnjak ispod traka auto-puta. Iza tog mesta ima nekoliko kuća. Mi najpre skrećemo gore levo. Želim da Dušanu pokažem jedno zanimljivo mesto:

Nažalost, za razliku od Spomenika oslobodiocima, ovo mesto izgleda mnogo gore nego pre skoro deset godina - jadno, zapušteno i zaboravljeno. To su ostaci stare antičke Remezijane. Otkriveni su u jesen 2011, prilikom trasiranja novog auto-puta. Da li vredi da podsećam da je Bela Palanka (nekadašnja Remezijana) nekada imala mnogo veći značaj od Pirota (tadašnjeg Turesa) i da je predstavljala najvažnije mesto na putu koji je povezivao Naisus i Serdiku (današnje gradove Niš i Sofiju)? Ništa nije ostalo od toga, a po svemu sudeći svoj siguran kutak ovde su pronašli migranti sa istoka:

Razočarani, vraćamo se do raskrsnice i produžavamo dolinom koja je u topografske karte upisane kao ,,Vlaški dol''. Prosto je neverovatno da od reke, koja je pre 76 godina ovde napravila haos, sada gotovo nema ni traga. Put je nasipan i sasvim dobar:

U neprestanoj sam borbi sa sobom i stalno odlažem trenutak da Dušanu počnem da pričam priču o selu Dol u koje idemo, selu koje više ne postoji... Na moju sreću, dolazimo do jednog mesta koje ranije nije postojalo, a koje zaokuplja našu pažnju još nekoliko dodatnih minuta. To je teren za paintball. Znam za jedan sličan u okolini Pirota, kod Blata:

Međutim, kada smo počeli da nailazimo na stare seoske bunare i ostatke davno napuštenih kuća, više nisam imao kud. Počeo sam da pričam Dušanu o nekadašnjem selu Dol koje se nalazilo tu u dolini, na svega 4 km udaljenosti od centra Bele Palanke. Selo je 1947. godine, samo dve godine nakon Drugog svetskog rata, zadesila velika nesreća, u vidu bujične poplave koja ga je praktično zbrisala sa lica zemlje i naterala njegovih 420 stanovnika da potraže novo mesto za život. Tri decenije kasnije, 1979. godine, selo Dol je izbrisano iz evidencije opštine Bela Palanka, atar mu je pripojen susednom Bukurovcu i ime mu se može naći samo u starim topografskim kartama.

Voda na putu najavljuje da se približavamo nekadašnjem sredselu i mestu gde se nalazi velika spomen-česma. Ako izuzmemo posetu Spomeniku oslobodiocima i ostacima antičke Remezijane, za dolazak do ovog mesta, od skretanja sa glavnog puta kod mosta na Nišavi, potrebno je najviše 30 minuta:

Tu je i spomen-ploča posvećena najpoznatijem čoveku koji je poreklom iz ovog sela - Rajku Mitiću, jednom od najpoznatijih jugoslovenskih fudbalera svih vremena. Rođen je u Dolu pre malo više od 100 godina, u novembru 1922. Pošto mu je otac, železničar po struci, ubrzo po Rajkovom rođenju dobio posao u Beogradu i tamo se odselio sa svojom porodicom, Rajko je odrastao na Košutnjaku i tamo počeo da igra fudbal. Ostalo je legenda - dres Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, kapitenska traka, Olimpijske igre, Evropska i Svetska prvenstva, titule prvaka države i osvajača Kupa, nadimci ,,džentlmen fudbala'' i ,,gospodin u kopačkama'', trener Crvene zvezde i selektor nacionalnog tima, prva ,,Zvezdina zvezda'', preimenovanje našeg najvećeg stadiona ,,Marakane'' u ,,Stadion Rajka Mitića''... Dušan i ja, kao dva ,,partizanovca'', s puno poštovanja i uvažavanja pričamo o legendi najvećeg rivala...

Malo dalje od česme, gde put povija u planinu, obilazimo još nekoliko starih pojila i bunara, po kojima je selo Dol nekada bilo poznato:

Tako smo Dušan i ja na najbolji način ispunili jedno nedeljno prepodne, koje bilo tako lepo i ponajmanje ličilo na zimsko i januarsko.

Trajanje relacije: oko 2.5h (računato sa polaskom iz Pirota i povratkom nazad)

Zahtevnost relacije: umerena (2/5)

Karakteristike: nekadašnje selo Dol koje više ne postoji, a u kome je rođen jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena - Rajko Mitić; karakteristični stari i dobro očuvani bunari

Rizici: put do Dola je sada bolji, malo više blatnjav u blizini česme zbog vode koja se sliva niz njega