Pirot i pirotski kraj

11feb2023 Starim rimskim putem ,,Via Militaris'' od Sićeva do Gradišta

Unapred sam se radovao ovoj akciji. Proći atraktivnom deonicom iznad same Sićevačke klisure, ,,spojiti'' kroz planinarenje niško selo Sićevo i belopalanačko Gradište na njenim suprotnim krajevima, veoma je lepa i zanimljiva stvar. Za Draganu, Ivana i mene izabrano polazno mesto bilo je Sićevo, mesto smešteno ispod najviših vrhova na teritoriji grada Niša - Višegrada i Gradca (1062 m):

Ivanov auto smo ostavili u centru sela, na parkingu ispred nekada velike i jake zemljoradničke zadruge:

Kada ste u Sićevu, podrazumeva se obilazak nekoliko seoskih znamenitosti. Najpre Crkve Svetog Ilije i velikog spomenika na platou iznad nje:

Zatim i ono najvažnije - vidikovac sa prelepim pogledom na Sićevačku klisuru. Od pre izvesnog vremena ovo mesto je uređeno, obezbeđeno i na njemu se nalazi moderna platforma za posetioce:

Ono što je usledilo, bilo je potpuno novo za mene - put koji vodi istočno od sela trasom starog antičkog puta ,,Via Militaris'' ,,(tzv. ,,Vojni put''). Prolazi pored seoskog groblja i skretanja koje niški planinari često koriste za uspon na Višegrad, Gradac, Pleš... Takođe, prolazi i pored čuvenih sićevačkih vinograda, obasjanim suncem na južnim, prisojnim padinama Svrljiških planina:

Prema zapadu i Nišu je lep pogled na Kusaču (771 m) i Ječavu (596 m), vidikovce koji se nalaze na različitim stranama doline Nišave:

U početku nema većih oscilacija u visini na trasi starog rimskog druma:

Zatim put savladava dve doline koje se spuštaju prema proširenju smeštenom između dva odvojena dela Sićevačke klisure, a gde se nalaze donji deo sela Ostrovice i Manastir Sveta Petka. Najpre nailazimo na Markovu padinu. Ovde se s desne strane priključuje planinarska staza koja vodi od manastira i vikend-naselja smeštenog pored njega:

Posle tačno jednog sata hoda od sela Sićeva dolazimo do lovačke kolibe. Tu pravimo prvu dužu pauzu:

Sledi druga po redu dolina, Duboka padina. Iako je zimsko doba godine, krajolik je prelep, a pogled fenomenalan:

Sada češće prolazimo kroz šumu. Na momente gubimo markaciju iz vida, ali se lako snalazimo i brzo vraćamo na pravu stazu:

Sat vremena nakon lovačke kuće dolazimo do jednog vidikovca na steni, tačno nasuprot velikom brdu Oblik (901 m). Sa njega je odličan pogled na pomenuto proširenje gde se smestila niška Ostrovica, na kamenolom koji postoji još od 1886. godine za potrebe izgradnje železničke pruge kroz Sićevačku klisuru, kao i na njen drugi deo - atraktivni Gradištanski kanjon. Srećemo grupu niških planinara koja je ovde izašla stazom od Manastira Svete Petke, a na moje veliko zadovoljstvo među njima je i moj dobri prijatelj, Novica Andrić. Sasvim slučajan i neplaniran susret u srcu Sićevačke klisure:

Dalje, prema Gradištu, Dragana, Ivan i ja nastavljamo ,,pojačani'' sa četvoro Nišlija. Novičina grupa se nakon izvesnog vremena vraća nazad i nas troje produžavamo sami. U delu koji sledi ima više rastinja i trnja na putu i oko njega. Prolaz je malo teži nego ranije. Ivan i ja ,,ceh'' plaćamo ogrebotinama po licu i nosu...

Visoko gore je Pleš (1267 m). Trasa ,,Vojnog puta'' sada se udaljava od Sićevačke klisure i vodi samim podnožjem Svrljiških planina. Put se račva u nekoliko paralelnih pravaca:

Vreme brzo prolazi. Posle 50 minuta od polaska sa vidikovca gde smo sreli Novičinu grupu, ili 3h 20 minuta od polaska iz Sićeva, stižemo do mesta gde ćemo skrenuti pod pravim uglom desno, ka Gradištu. Na ovom mestu postoji i putokaz (teško uočljiv):

Prolazimo pored lovačke kolibe koju sam zapamtio još 16. aprila 2016. Tada sam ovde prošao sa svojim kumom Marjanom na putu od Gradišta za vrh Pleš. Bilo mi je lepo dok sam se prisećao detalja sa tog izuzetno zahtevnog uspona:

Svoj cilj, selo Gradište i uzvišenje Čuku iznad njega, sada možemo lepo da vidimo. Teren je u ovom delu kamenit i veoma težak, a markacije su sasvim opravdano gusto raspoređene:

Silazimo na put koji će nas odvesti do sela. Posmatramo najviši deo Svrljiških planina. Gore visoko su Golubinjak, Zanovački vrh, Tumba, Radev kamen... Negde iza njih, na Gulijanskoj planini (delu Svrljiških planina), je najviša kota - Zeleni vrh (1334 m). Dragana se priseća uspona na Pleš iz starog sela Dolac, kroz kuloar Koritište koji je sada levo od nas:

Nailazimo na potok koji se sliva sa padina planine. Jedan je od retkih uopšte na ovoj strani Svrljiških planina. Tu je i česma na kojoj sam sa Marjanom odmarao pre sedam godina:

Do Gradišta nema više od 1 km. Svako za sebe uživa u pogledu i prisećanju na neke ranije planinarske akcije:

Ulazimo u selo. Prolazimo pored mahom napuštenih kuća:

Obilazimo Crkvu Svete Petke. Poslednji put sam ovde bio 11. januara 2020. sa Milanom Jovanovićem:

Na uzvišenju iznad crkve je čuveni vidikovac. Zajedno sa onim u Sićevu, predstavlja mesto sa najlepšim pogledom na Sićevačku klisuru. Mi smo za nešto manje od pet sati uspeli da ,,povežemo'' ova dva mesta na udaljenosti od nekih 14 km, na različitim krajevima kanjona. I ovde, u Gradištu, sada se nalazi nova platforma namenjena turistima:

Za razliku od Sićeva, nisam baš najzadovoljniji izborom samog mesta za platformu. ,,Moj'' vidikovac je na steni, iznad stuba bazne stanice jednog od mobilnih operatera:

Naša relacija se bliži kraju. Malo se igramo sa kučićima...:

...a zatim tražimo izlaz iz Gradišta prema čuvenom Ćirićevom ili Ćirinom prolazu. To je mesto na magistrali, u samoj klisuri, koje meštani Gradišta nakon Drugog svetskog rata koriste za najbrži silazak iz svog sela do autobuskog stajališta i železničke postaje na pruzi Pirot - Niš.

Uska planinska staza, koja od Gradišta vodi u Velji dol i do Ćirinog prolaza, omogućava nam još malo uživanja u fenomenalnom pogledu na Sićevačku klisuru:

Sledi spust u Velji dol, suv i bez kapi vode. Dragana i Ivan ne mogu da veruju u ono što im pričam - nekada je u ovoj dolini radilo nekoliko vodenica:

Za spust iz Gradišta do Ćirinog prolaza trebalo nam je 25 minuta vremena. Ovo mesto se nalazi između 5. i 6. tunela iz pravca Pirota i Bele Palanke, odnosno između 8. i 9. tunela gledano iz pravca Niša:

Tu, na obližnjem parkingu, smo tog jutra ostavili moj automobil. Preostalo je da se njime odvezemo do 9 km udaljenog Sićeva, do koga smo došli Ivanovim autom. Mislim da smo na najbolji mogući način organizovali opisanu akciju.

Trajanje relacije: oko 7.5h

Zahtevnost relacije: teška (4/5)

Karakteristike: sjajna planinarska relacija, trasom čuvenog rimskog ,,Vojnog puta'' i obodom Sićevačke klisure, na čijoj propagandi u turističke svrhe tek treba raditi (možda bi se mogla organizovati neka planinska trka?); fenomenalni vidikovci u Sićevu, Gradištu i samom kanjonu; pejzaži koji ispunjavaju čoveka pozitivnom energijom i ostavljaju bez daha

Rizici: markacija bi trebalo da bude bolja; izvora vode ima tek na gradištanskoj strani; izbegavati leto zbog vrućine i zmija!